Mir s aromom rata

Piše Igor Jovanović

Zamislite da prosečnom Evropljaninu priđe anketar i upita ga na kojem kontinentu je moguće da pobunjenici bombarduju zgradu vlade u prestonici i okupiraju karaule, dok se političari međusobno optužuju za korupciju i prisluškivanje, a da se sve to i dalje ne zove rat. Retko ko bi odgovorio da je to u 21. veku moguće u Evropi. Ali, nažalost, tačan odgovor je da se to sve dešava u Makedoniji, državici od oko dva miliona stanovnika

Makedonska stvarnost je upozoravajuća za sve. Kao i u Kosovskoj Mitrovici, samo jedan kameni most deli Skoplje na makedonski i albanski deo, na dve različite nacije, kulture, tradicije, arhitekture. Zlonamerni bi rekli i na dve različite države, samo što to još niko nije zvanično objavio. Zlonamerni bi rekli i da je sadašnje stanje u Makedoniji jedan od razloga zašto je u krvavim ratovima nestala snažna država poput Jugoslavije, a pojavilo se najmanje šest ili sedam patuljastih tvorevina koje same za sebe ne mogu biti ni vojna, ni ekonomska, ni bilo kakva druga sila. Samo državice i teritorije za koje se ne zna da li ih je lakše uzdrmati ekonomski ili preko manjinskih zajednica koje u njima žive. Ili možda pritiskom na vlasti koje i sami njihovi građani doživljavaju duboko korumpiranim i ponajmanje angažovanim na javnom interesu.

 

KADA KOMANDANT NATO NAPADA

Kada se sve to uzme u obzir, uz krajnje nejasnu evropsku perspektivu prostora bivše Jugoslavije i Albanije pride, jasno je zašto se stanje u Makedoniji ne može definisati ni ratom, ali ni mirom. A fakti su sledeći. Albanski ekstremisti, koji se predstavljaju kao nekakva fantomska nova OVK ili ONA (UČK na albanskom) ispalili su 10. aprila dva projektila u zgradu vlade Makedonije u Skoplju. U incidentu nije bilo povređenih, ali ni uhapšenih, iako se prostor oko zgrade vlade celodnevno pokriva većim brojem bezbednosnih kamera. Samo 11 dana kasnije, grupa od oko 40 naoružanih ljudi koji su govorili albanski zauzela je policijsku karaulu u makedonskom selu Gošince. Akcija je izvedena baš u rejonu na severu Makedonije gde je 2001. godine i počeo kratkotrajni etnički sukob Albanaca i Makedonaca završen Ohridskim sporazumom. Odgovornost za ovaj napad preuzeo je, kako piše Koha ditore, izvesni Mirsad Ndrecaj, koji je tokom sukoba 2001. bio jedan od komandanata Oslobodilačke nacionalne armije poznat pod nadimkom „komandant NATO“. Kako je rekao, na ovaj potez se odlučio isprovociran time što su albanski lideri u Makedoniji, zarad ličnih interesa, izdali ideje za koje se borio. „Našu pobedu prodali su Ali Ahmeti i DUI“, rekao je Ndrecaj. Ove navode potvrdila je i ministarka unutrašnjih poslova Makedonije Gordana Jankulovska koja je navela da „postoje indicije da je komandant NATO uključen u incident“. Ndrecajev kolega iz ONA/UČK, do sada nepoznati „kapetan Fljamuri“ (Zastava) dostavio je medijima na albanskom saopštenje u kojem Albance u Makedoniji poziva na ustanak i borbu „za svoju državu“.

[restrictedarea]

U napadu koji je na drumove severne Makedonije izveo i oklopna borbena vozila policije lakše je povređen jedan policajac koga su napadači pretukli, a odneta je i izvesna količina oružja, što je potvrdila i Jankulovska, ali je odbila da iznese bilo kakve detalje o količini i vrsti odnetog naoružanja navodeći da je to „tajna“. Policija ponovo nije privela nikoga od napadača, ali je tvrdila da su došli sa kosovske strane i tamo i pobegli posle obavljene misije. Da su napadači najverovatnije došli sa Kosova, potvrđuje i Ndrecajevo preuzimanje odgovornosti za akciju. On je, naime, blizak nekadašnjem komandantu OVK na Kosovu Ramušu Haradinaju (kojeg je Haški tribunal pravosnažno oslobodio optužbi za ratne zločine) i posle rata u Makedoniji bio je jedan od uticajnih članova njegove Alijanse za budućnost Kosova u Đakovici.

Kada se zna da je zgrada makedonske vlade i u oktobru 2014. godine gađana minobacačkim projektilima, a da je odgovornost za to preuzeo izvesni „komandant Kuštrimi“ iz jedinice UČK „Hasan Priština“, jasno je o kakvoj se stabilnosti Makedonije i celog regiona može govoriti. Zato gotovo nestvarno zvuče reči direktora Delegacije nemačke privrede u Beogradu Martina Knapa od 21. aprila da su se tri nemačke firme, nakon poređenja uslova za poslovanje, prošle godine odlučile za investiranje u Makedoniji umesto u Srbiji! Ili je ta izjava pritisak o kojem će srpske vlasti žestoko morati da povedu računa ili je stabilnost reč koja na nemačkom ima veoma rastegljivu definiciju.

I albanska zajednica u Makedoniji i kosovske vlasti žestoko su se potrudile da odmah negiraju bilo kakvu vezu sa nasilnim događajima u Skoplju i na severu te države. Albanske stranke u Makedoniji, i vladajuće i opozicione, saopštile su da se ograđuju od napada i da oni samo mogu nauditi albanskim interesima u celom regionu. Kosovska policija je nekoliko sati posle incidenta 21. aprila i optužbi da su napadači došli sa Kosova negirala da je „izvezla“ susedima četrdesetak naoružanih momaka. Prema navodima makedonskog MUP-a, napadači koji su oko 2.30 ujutro zauzeli policijsku karaulu imali su logističku pomoć iz sela u graničnom pojasu između Kosova i Makedonije. Sa druge strane, portparol kosovske policije Baki Keljani je izjavio da „kosovske vlasti nisu zabeležile nikakve sumnjive aktivnosti u blizini granice sa Makedonijom“. Predstavnici dve policije imali su i hitan sastanak u danu napada, ali o njemu detalji nisu poznati niti su imenovani osumnjičeni za napad.

DRŽAVA U ZAROBLJENIŠTVU

Makedoniju, međutim, ne ugrožava samo potencijalni međuetnički sukob već i višemesečni sukob vlasti i opozicije koji kulminira poslednjih nedelja. Opozicioni SDSM optužio je vladu Makedonije, koju predvodi VMRO DPNME, da je prisluškivala hiljade građana, te da je pod svoju kontrolu, što pretnjama, što podmićivanjem, stavila pravosuđe i medije. Sa druge strane, vlast je opozicione političare optužila da rade za strane obaveštajne službe i da  pomoću njih pokušavaju destabilizaciju države i nelegalnu smenu vlasti. Njihovi sukobi počeli su pre tačno godinu dana kada je lider SDSM Zoran Zaev došao u posed velikog broja prisluškivanih razgovora između čelnika vlasti, koji, kako tvrdi Zaev, dokazuju da je Makedonija zarobljena država gde vlast nelegalno kontroliše medije i pravosuđe. U početku afere, vlada je pokušavala da prikaže da je Zaev koristio snimke stranih službi, ali su kasnije obe strane zauzele stanovište da su snimci potekli iz makedonske kontraobaveštajne službe DBK. U centru afere našli su se makedonski premijer Nikola Gruevski i njegov sestrić Sašo Mijalkov, raspoređen na strateški dobrom mestu – šefa tajne makedonske policije.

Zaev je tvrdio da je snimke dobio od patriota iz DBK, ali premijer Makedonije nije imao osećaja za takvo rodoljublje, već je sa svojim sestrićem pokrenuo akciju pod nazivom „Puč“ tokom koje je uhapšen i Zoran Veruevski, bivši šef kontraobaveštajne službe. Pored njega uhapšena su i dvojica operativaca službe od kojih je jedan pristao da bude svedok pod uslovom da dobije manju kaznu. Taj proces je već završen, za razliku od brojnih krivičnih prijava koje je podnela opozicija protiv premijera, i to tako što je saradnik tužilaštva osuđen na tri godine zatvora, a Zaevu je oduzet pasoš i više puta je bio saslušavan u policiji u statusu optuženog. Zaev, sa druge strane, svake nedelje organizuje konferencije za novinare na kojima objavljuje šokantne snimke na kojima se, kako tvrdi, otkrivaju načini kako Gruevski i njegov sestrić upravljaju državom – pretnjama, klijentskim vezama, mitom i drugim sredstvima nespojivim sa demokratskim poretkom. Ukratko, stvar je dovedena do usijanja, te ni analitičari u Makedoniji ne mogu ni izbliza predvideti u kojem pravcu će stvari krenuti. Jasno je da makedonska opozicija želi masovne proteste protiv vlasti i ako oni krenu, teško je pretpostaviti kuda će otići Makedonija. Sa druge strane, vlada želi da dovrši sudske procese protiv Zaeva, te da sa njima uguši i opozicione proteste bez mnogo štete po vlast.

 

FABRIKOVANJE HAOSA

U svom tom haosu, red je zapitati se kako će makedonska kriza uticati na region, posebno na najbliže susede. Dane Taleski s Centralnoevropskog univerziteta u Skoplju veruje da se politička kriza u Makedoniji i incidenti poput napada naoružanih osoba na karaulu policije neće bitnije odraziti na susedne zemlje.
„Između političke krize i napada na karaulu ne postoji direktna veza, mada veliki deo medija i analitičara misli da je napad na karaulu izrežirala vlada kako bi skrenula pažnju s političkih tenzija“, rekao je Taleski.

No, njegovo mišljenje ne deli Ministarstvo spoljnih poslova Rusije koje je izrazilo „duboku zabrinutost“ zbog incidenta u selu Gošince. Rusko Ministarstvo je ocenilo da taj incident pokazuje da postoje velike tenzije i opasnosti za izbijanje sukoba u tom delu Balkana. Na situaciju, prema oceni Moskve, utiče pre svega ozbiljan nedostatak bezbednosti i poštovanja vladavine prava na Kosovu, što je posledica nemogućnosti da se u potpunosti reši kosovsko pitanje. Rusko Ministarstvo je takođe pozvalo da se prida veća pažnja sve češćim pozivima za stvaranje „Velike Albanije“ u regionu.

U makedonsku krizu brzo su se umešali i Amerikanci, fokusirajući se samo na odnose između vlasti i opozicije, ne i na pretnje od međuetničkog sukoba. Tako je zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD zadužen za Evropu i Aziju Hojt Ji rekao 16. aprila u Skoplju posle razgovora sa makedonskim premijerom da
„vlada mora da se angažuje na rešavanju krize u zemlji na osnovu demokratskih principa i Ustava, ali da mora da se vidi i da li je bilo zloupotrebe vlasti“. „Ova kriza ima razne aspekte. Jedan od aspekata je i informacija o mogućoj korupciji, uticaju vlade na medije, sudstvo, moguće izborne zloupotrebe, kao i druge moguće zloupotrebe vlasti“, kazao je Hojt Ji.

I na kraju, dok Makedonija tone u sve dublju krizu, nameće se pitanje kakvu poruku dešavanja u toj državi šalju regionu i Evropi. Naime, jasno je da je EU politikom beskonačnog uslovljavanja balkanskih država i oklevanjem u nastavku pridruživanja toliko udaljila evropsku perspektivu tim državama da ih je pretvorila u košmarno područje umesto u mirnu pograničnu zonu ka Istoku. U takvom stanju čitav region mogao bi biti lako korišćen kao područje za destabilizaciju EU ne samo zbog ekonomske neizvesnosti već i zbog otvorenog albanskog pitanja kojim se, prema svemu što znamo, ipak upravlja iz Vašingtona. Utoliko pre što će u region početi da se vraćaju borci koje je Islamska država regrutovala na Balkanu i koji će verovatno i u matičnom području naći načine da iskažu svoje radikalne stavove. Takođe, naše područje već je odavno glavna tranzitna ruta za desetine hiljada ljudi iz Afrike i Azije koji beže ka EU od haosa u svojim državama. Da stvar bude nepovoljnija, Balkan će biti na meti još jednog sukoba – onog u vezi sa snabdevanjem Evrope gasom. Iako traje već godinu dana, nestabilnost u Makedoniji pojačana je, slučajno ili ne, baš kada se pojavila mogućnost izgradnje gasovoda „Turski tok“, kojim bi Rusija, preko Turske, Grčke Makedonije i Srbije svoj gas, umesto propalim „Južnim tokom“, slala u Mađarsku i Austriju. Takva mogućnost kao i širenje ruskog uticaja u regionu sigurno nisu dobro primljeni u SAD, pa je izvesno da će Amerikanci učiniti mnogo da spreče novi gasni dil.

Zato bi Srbija trebalo mnogo toga da nauči iz makedonskog slučaja, posebno jer i u našoj zemlji tenzije između vlasti i opozicije doživljavaju kulminaciju. Pored toga, jasno je da dolaze teška iskušenja za Beograd – svakako će se tražiti ispunjavanje svih uslova u vezi sa Kosovom, ali nije nemoguće da i odlučnije raskidanje veza sa Rusijom uskoro postane (ne)pisani uslov za nastavak evropskih integracija. Poput Makedonije, i Srbija ima razloga da zazire od odnosa sa Albancima, a na svojoj teritoriji bi trebalo da ponese i oko 500 kilometara „Turskog toka“ ka Mađarskoj. Dakle, suviše teških pitanja za Srbiju, posebno u situaciji kada se čini da ni vlast ni opozicija nisu u stanju da vide dalje od Inđije.

[/restrictedarea]