Курс ка сукобу

Пише Зоран Милошевић

Циљ западног супротстављања Русији је онемогућавање њене „самосталне улоге у светском поретку“

Ако се преброје објављене анализе на тему могућег америчко-руског рата, доминирају оне које сматрају да је такав исход мало вероватна опција. Ипак, развој догађаја обесхрабрује. Од 12. априла до 6. маја 2015. године у Украјину треба да дођу западни војни инструктори. Међу њима су официри из САД, Пољске, Естоније, Финске, Турске, Норвешке, Литваније, Француске, Данске, Аустрије, Шпаније, Албаније, Португалије, Хрватске, Исланда и Словачке. Циљ: „Снажење узајамног поверења у сфери безбедности са украјинским официрима“.

 

СПИСАК ВОЈНИХ ИНСТРУКТОРА Украјина постаје територија на којој се окупља армада западне коалиције. Канада је већ упутила 200, Америка 800, а Велика Британија 75 војника на годину дана са задатком да обучавају украјинску армију. Уредник часописа „Нешенел интерест“ Џејкоб Хајлбрун ово је прокоментарисао на следећи начин: „Агресивно понашање постало је главни мотор спољне политике републиканаца. Тријумфалистички логор, чија је идеологија делић концепције ‚лаког победоносног рата‘, a ширенa je за време Буша Млађег, сада је доминирајућа и гура нас у отворену конфронтацију (са Русима).“ За САД је од највећег значаја да сачувају свој статус суперсиле, НАТО и безбедност свих чланица, при чему је главна опасност поменута „идеологија лаких победа“.

[restrictedarea]

Да је ово тачно, потврђују обавештајне службе Русије, које су дошле до спискова и на интернету објавиле имена западних војних инструктора који треба да потпале рат са Русијом, при чему је утврђено да нису први пут у Украјини. Неки су „примећени“ током пуча у Кијеву фебруара 2014. године, где су се активно бавили (и) „саветовањем демонстраната“. Њихова имена су: Рајмондас Иванаускас и Зулонас Збигневас (Литванци) и Американац Брендон Пресли. Такође, били су и у ОЕБС-у у статусу посматрача (забележено је да је после њиховог проласка кроз контролне тачке устаника почињала  прецизна артиљеријска паљба по тим местима). Сада, према руским изворима, припремају Украјинце за рат са Русијом, о чему сведоче документа из украјинског Министарства одбране „украдена“ од стране хакера.

Интересантна је и појава официра (број 26 са копије) иначе држављанина Канаде, потпуковника Роберта Мартина, који припада Северноамеричкој команди ваздушно -космичке добране (НОРАД) доста високо позиционираног – заменик начелника Оперативне управе. „Присуство Роберта Мартина у Украјини сведочи о само једној ствари – НАТО се спрема за потпуни конфликт са Русијом и у прву линију пребацује стручњаке оспособљене за ратовање са овом земљом, који имају информације о руском оружју и методама вођења борбених дејстава“, пише Михаил Онуфријенко за портал imperiya.by. Другим речима, НАТО команда је у Украјини започела формирање оперативног штаба и група од 58 официра је ту да припреми долазак борбених и других јединица.

Грем Елисон и Дмитриј Сајмс такође за „Нешенел интерест“ анализирају понашање две суперсиле, подсећајући на речи бившег америчког председника Ричарда Никсона „да су САД победиле у Хладном рату, али нису обезбедиле мир“. Сви потоњи амерички председници нису успели да остваре овај циљ. Напротив, само су у светском јавном мњењу изазвали уверење да су САД биле главна препрека успостављању трајнијег мира у свету, иако то не признају. Увек, међутим, за „одсуство мира оптужују велике државе које подривају светски поредак како на нивоу државе, тако и на нивоу субдржава, где различита племена, кланови и групације дестабилизују кључне државе и чак целе регионе“.

 

КРИВИЦА РУСИЈЕ И КИНЕ За Вашингтон главни кривци за одсуство мира у свету јесу оне земље које уносе смутњу у успостављени светски поредак тражећи његово преуређење, а не САД. Тренутно, најопаснији је конфликт са Русијом и Кином. Са Русијом око Украјине, а са Кином око преуређења (про)америчких глобалних финансијских институција. Кључно је, дакле, питање може ли америчко понашање у Украјини довести до америчко-руског рата?

Да би се добио прецизан одговор, мора се знати: могу ли лидери две државе контролисати јастребове у својим земљама? Друго питање је, наводе поменути аутори, како обуздати елиту САД у којој постоји снажна жеља да понизи Путина и приреди му судбину Гадафија, Слободана Милошевића или Садама Хусеина, односно бар Виктора Јануковича. У том смислу, многи из овог табора на страницама „Вашингтон поста“ распредају о оваквим шансама, тј. јавно маштају, при чему је реч о очигледној компензацији за немоћ да сруше руског председника.

Међутим, Американци су свесни да се Русија разликује од других држава у којима су „успостављали демократију и мир“. Русија је нуклеарна сила, која је у стању да САД претвори у прах и пепео (америчка елита, за разлику од војника, ово јавно омаловажава, истичући да данас нуклеарно оружје не игра неку важну улогу у међународној политици). Ипак, председник Путин је био спреман да и то оружје стави у стање борбене готовости поводом Крима! Осим тога, без обзира шта Американци мислили о Русији, Руси своју државу воле и сматрају је великом у сваком смислу. То значи да велике земље не пристају да играју споредне улоге у туђој политици. Када се стекну услови, по правилу, судбину узимају у своје руке.

Марија Безчастнаје за руски портал svpressa.ru објавила је анализу (22. априла 2015. године) о америчким плановима конфронтације са Русијом у којима су Американци јасно нагласили да им је потребно 10 година да победе ову земљу. Иначе, план предвиђа сукоб до 2024. године. Он је достављен и америчким савезницима у виду протокола, а припремио га је Селест Воландер, саветник председника САД и директор Департмана Русија и Евроазија у Националном савету безбедности. Наиме, амерички аналитичари су дошли до закључка да ће Русија водити постојећу политику до 2024. године, уколико на власти остане Владимир Путин.

Запад зато мора да осмисли свестране притиске на Руску Федерацију уз истовремено давање економске и политичке подршке њеним суседима како би их извела из руске зоне утицаја. Подршка Украјини биће главни тест западног јединства. Уколико се Мински споразуми не испуне, Европска унија и САД су у обавези да донесу одлуку о продужетку санкција на „неодређени рок“. Но, уколико председник Русије остане Владимир Путин, Вашингтон упозорава своје савезнике да остану тврди у супротстављању, које може да потраје још 10 година. Циљ западног супротстављања Русији је онемогућавање њене „самосталне улоге у светском поретку“.

Руска страна, речима заменика министра одбране Руске Федерације Анатолија Антонова, упозорила је свет да је међународни систем безбедности подривен дејствима САД и њихових савезника, „а сада је као циљ изабрана Русија“. Ка остварењу овог циља иде се преко Украјине. Вашингтон планира доставу оружја Кијеву, што Москва неће немо посматрати. То значи да се ризик сукоба САД (НАТО) са Русијом вишеструко повећава. Поред тога, амерички медији доводе различите аналитичаре да јавно говоре о „шансама САД у рату са Русијом“, што је не само провокација него и припрема јавног мњења за рат. Тако се разматра „наношење удара ненуклеарним оружјем, при чему се лицитира са истовременим нападом 3.500 до 4.000 ракета, које могу за шест сати уништити најважније инфраструктурне објекте противника и онемогућити његов отпор“.

Но, није све тако лако ни једноставно. Наиме, 2014. године специјализована компанија за обавештајно-извиђачку активност „Стратеџик форкастинг“ објавила је податке да је Стратешка команда САД извела процену масовних и појединачних брзих нуклеарних удара по Русији, те дошла до неповољних закључака о неприхватљивим губицима своје стране. Дакле, Русија би одговорила и то би имало за последицу уништење америчке војне и цивилне инфраструктуре, као и страдање око 100 милиона становника, при чему би најјаче ударе нанеле руске подморнице. Такође, поменута компанија истакла је да је том приликом процењено да би страдало укупно око 400 милиона људи.

Финансијски рат

Јапански лист „Санкеј шимбун“ бавио се могућношћу рата САД и Русије, али главни повод за сукоб не види у Украјини, већ у сарадњи Русије и Кине у области финансија, јер покушавају да униште финансијску доминацију Вашингтона у свету. На овакав закључак Јапанци су дошли пратећи рад украјинске министарке финансија Наталије Јареско. Наиме, недавно се министарка обрела у Вашингтону да тражи новац, из више разлога. Јареско је држављанка САД, завршила је амерички универзитет и радила у Министарству спољних послова ове државе. Енглески јој је матерњи језик, иако је рођена у породици емиграната из Украјине. Јапанце је мучило питање зашто тако важно министарство једне државе заузима америчка држављанка.

Одговор: да омогући даљу доминацију долара у региону, који Русија и Кина избацују из употребе. Наиме, САД су 1971. године укинуле златну подлогу долара, од када је овај новац постао обичан папир којим су пљачкале планету. Ипак, они су успели да сачувају своју финансијску хегемонију захваљујући стварању Међународног монетарног фонда, тако да је долар остао кључна валута. Пошто Америка у том систему може да штампа новац у неограниченим количинама, дефицит платног система јој није важан. Но, сада се појавила Азијска банка инфраструктуре и инвестиција, која је бацила изазов финансијској доминацији САД. Циљ је да се смањи њихов утицај у Азији у корист стварања „зоне јуана“.

[/restrictedarea]