Јобик на власти 2018?

Зa „Печат“ из Будимпеште Властимир Вујић

Победа „Јобика“ чини врло вероватном и могућност тријумфа ове странке на парламентарним изборима који ће се у Мађарској одржати 2018. године

После низа корупционашких скандала и масовних протеста због предложеног пореза на интернет крајем 2014. године (од којег се касније одустало) десноконзервативној странци мађарског премијера Виктора Орбана, „Фидесу“, рејтинг је нагло почео да опада. Орбановој влади први „жути картон“ показан је два месеца касније. Уместо свог дотадашњег представника у државном парламенту Тибора Наврачића (иначе потпредседника „Фидеса“, који је у међувремену именован за комесара ЕУ за културу, образовање, политику младих и спорт) грађани Веспрема 22. фебруара ове године за новог заступника изабрали су независног кандидата Золтана Кеса (којег су подржале и све партије леве оријентације). Победом Кеса (43,1 одсто гласова) против Лајоша Немедија из „Фидеса“ (поверење му дало свега 33,4 одсто бирача) партија контроверзног премијера Орбана двоструко је поражена. Остала је без свог врло важног изборног упоришта на западу земље, а друго – поразом у Веспрему „Фидес“ је изгубио двотрећинску већину у парламенту Мађарске. Подсетимо, Орбанова странка (на изборима 2014. године) са коалиционим партнером – демохришћанима – као и 2010. освојила је апсолутну већину, али овог пута свега за једно место, од укупно 199 у парламенту!

ЦРВЕНО СВЕТЛО У ФИДЕСУ Да би скренуо пажњу јавности са великог пораза, Орбан – којем је до тада свемоћна двотрећинска већина омогућила да спроведе значајне уставне и институционалне реформе за које су готово сви критичари аргументовано (по)тврдили да ограничавају слободу медија и правосудне надлежности – умањио је значај ових избора. „У будућности више не планирам законе за које је потребна двотрећинска већина“, поручио је преко медија које контролише.

[restrictedarea]

Али недавни, још један пораз, овог пута на локалним изборима 12. априла у Таполци (такође граду на западу Мађарске који је традиционално „наранџаста“ база Орбанових младих демократа) у „Фидесу“ је упалио „црвено светло“. Кандидат странке „нацистичког духа“, „Јобика“, Лајош Риг, са 35,27 одсто гласова тријумфовао је испред „Фидесовог“ страначког војника и кандидата од великог Орбановог поверења – Золтана Фењвешија (добио 34,38 одсто) док је трећи био социјалиста Ференц Пад (26,27 одсто гласова).

По устаљеном обичају, премијер Орбан „спиновао“ је у јавности значај и овог догађаја. Послужио се једном од својих омиљених фудбалских аналогија: „Има случајева када лопта удари у стативу и не уђе у гол, већ се одбије у гол-аут“, поручио је елоквентни популиста, додајући да пораз у Таполци није „превише“ важан јер „Фидес“ има убедљиву већину у парламенту и предводи „најјачу“ владајућу коалицију у Европи. За разлику од увреда које је том приликом изговорио о левичарској опозицији, премијер Мађарске ни једном једином речју није ушао у вербалну конфронтацију са „Јобиком“.

Победа Лајоша Рига је још један, најновији знак успона екстремне деснице у Мађарској и њен најбољи резултат после 20,5 одсто гласова на посланичким изборима прошле године. И оно најважније – „Јобик“ је тријумфом у Таполци освојио своје прво заступничко место у парламенту.

Председник „Јобика“ Габор Вона описао је овај успех као историјски. „У Мађарској влада све веће расположење да се промени влада. А с ‚Јобиком‘, Мађарска коначно има снагу да то и уради“, рекао је Вона.

УМИВАЊЕ ЈОБИКА Како аналитичари процењују значај ове победе „Јобика“? Слажу се, што је интересантно, у две ствари. Прво, та странка врло успешно мења свој имиџ. Делује умереније (у чему су јој помогли маркетиншки професионалци) али и вођа странке Габор Вона постепено се помера ка политичком центру. Резултат тих промена је да бирачи у „Јобику“ више не виде тако радикалну странку каква је била. Иако њен кандидат Риг, који је у Таполци победио, није представник умерене струје (приписује му се порука на Фејсбуку о „организованом геноциду“ Јевреја над Мађарима који су „Цигане – убице“ користили као „биолошко оружје“, као и да међу многобројним тетоважама на телу има и есесовски мото „Моја част се зове верност“) његово стално бављење локалним темама (аутор је врсног пројекта здравствене заштите и безбедности у Таполци) и кампања вођена „од врата до врата“ створили су успешну противтежу свим негативним елементима.

Друго, аналитичари су сагласни и у томе да победа у Таполци чини врло вероватном и могућност коначне победе „Јобика“ на парламентарним изборима који ће се у Мађарској одржати 2018. године. Такву тврдњу аргументују двојаким разлозима. Као први наводе то што је „Јобик“ у мађарској политици све успешнији, док у другом претпостављају да може да профитира од чињенице да никада није био на власти. „Јобику“ у прилог иде и то што су „Мађари са старом комунистичком елитом раскрстили 1989, у случају левице то се десило пре 2010, а сада (на крају друге деценије 21. века) на реду је и Орбанова десноконзервативна странка“.

У сваком случају, „Јобик“ се налази пред великим изазовом. Треба да се покаже као странка која може да се презентује Европи. Узгред и подсећање да десничарски популисти из Француске и Холандије, Марин ле Пен и Герт Вилдерс, нису формирали заједничку групу у Европском парламенту управо зато што нису желели да сарађују са странкама попут „Јобика“ или грчке „Златне зоре“. Ипак, и поред тога, шеф „Јобика“ Габор Вона каже да му је основни циљ формирање добрих односа – превасходно са носиоцима политичких одлука у две водеће европске државе, у Немачкој и Француској. Политички аналитичари сматрају „да ће то бити веома тешко, али неизбежно“, ако (ултра)националистички „Јобик“ буде желео да га прихвате у широј јавности. Међутим, немали број је и оних који су врло скептични према променама у оријентацији „Јобика“.

Од 231 бирача до 1 020 476

„Јобик“ су 24. октобра 2003. године основали чланови подмлатка „Фидеса“ који су Орбанову странку напустили свега месец дана раније. У бојама црвеној и сребрној, са седиштем у Будимпешти, на политичкој позицији крајње деснице, са идеологијом мађарског национализма и политичког радикализма – популарност су градили антиромском и антијеврејском платформом чији је најважнији слоган био – „Мађарска Мађарима“. Касније, за време економске кризе – између 2009. и 2013. године – прикључили су се и борби против актуелног политичког естаблишмента (што им је и донело велику популарност у сеоским подручјима и на истоку Мађарске).

Три године након оснивања, „Јобик“ је први пут проверио и степен националне подршке својој политици. На изборима за парламент Мађарске 2006. године у првом кругу добио је 119.007 гласова, док је у другом за њега гласао свега 231 бирач (и није ушао у парламент). Међутим, 2010. године, поверење „Јобику“ дало је чак осам  пута више гласача него први пут! За њега је у првом кругу гласало 855 436 бирача, док је у другом добио подршку 141 323 гласача. С тим резултатом, у државном парламенту, који је бројао 386 места, освојио је 47 посланичких мандата. Партији за „бољу Мађарску“ изборно поверење у 2014. години поклонило је више од милион Мађара у земљи и расејању! За „Јобик“ је гласало 1 020 476 бирача. Тај изборни учинак – у реформисаном парламенту Мађарске од 199 места – гарантовао му је 24 мандата (сви освојени на партијској, а не на листама кандидата).

У два изборна циклуса за Европски парламент (2009. и 2014. године) „Јобик“ је оба пута освојио по три посланичка места. У првом циклусу добио је 427.773 гласова (14,77 одсто) а другом 340.287 (14,67 одсто).

Данас, у првој постизборној години, поверење Мађара у Орбанову владу (и даље најпопуларнију) коју је 2014. подржавало 36 одсто оних с правом гласа, пало је на 23 одсто. Друга најпопуларнија странка у Мађарској, „Јобик“, у истом периоду је са 15 одсто симпатизера међу онима са бирачким правом – „порасла“ на 17 одсто.

Марш живих

Истога дана када су у Таполци одржани превремени локални избори, на којима је „Јобиков“ кандидат Риг уверљиво тријумфовао, у Будимпешти је – Маршом живих -13. пут обележен Међународни дан сећања на жртве Холокауста. У име Фондације „Марш живих“, Ласло Банди изјавио је да треба учинити све да „прошлост наших бака и дека и наших родитеља не постане наша будућност и будућност наше деце“. Учеснике је испред Синагоге у улици Дохањ поздравио и градоначелник Седмог будимпештанског кварта, „Ержебетвароша“, Жолт Ватамањи (члан „Фидеса“) који је рекао да је током историје човечанство више пута починило исте злочине. „Зато је важно да подржимо једни друге не само речима већ и делима“, додао је Ватамањи, наглашавајући да треба учити из злочина почињених у прошлости и да генерације које долазе треба научити да је „остати неутралан премало и да је потребно храбро делање, а не стајање по страни“.

На скупу Марш за живот, којим је преко 10 000 људи одало почаст жртвама Холокауста (у нацистички логор смрти Аушвиц-Биркенау депортовано је око 600 000 мађарских Јевреја, а преживело их је око 100 000) председник Светског јеврејског конгреса Роналд Лаудер рекао је да је „Јобик“ екстремистичка странка која пропагира мржњу. „‚Јобик‘ може мислити да су његови чланови ‚прави Мађари‘ који покушавају да спасу Мађарску, али ‚Јобик‘ врло штети Мађарској“, подвукао је Лаудер.

[/restrictedarea]