„Гејстапо“ на делу

КАФКИЈАНСКИ ПРОЦЕС У БЕОГРАДУ

Пише Владимир Димитријевић
Да ли једно суђење, које је управо у току (за кривично дело „Расна и друга дискриминација“), наговештава да следи усвајање закона против дискриминације и говора мржње против идеологије хомосексуализма, којим ће свако другачије мишљење бити жигосано и кривично гоњено?

Да ли је Србија окупирана земља? Кажу – окупација је „мека“; али тако се може мислити све док се конкретни појединци не нађу у „месорезници“ наопаког система. У Београду је још фебруара 2015. кренуло, а почетком априла 2015. се наставило суђење Зорану Симићу, Јасмини Јанковић и Милету Стојановићу, које су бесплатно заступали адвокати из Београда Горан Пејић и Милена Јанковић, због оптужбе по члану 387, став 4 Кривичног закона. Тај члан подразумева гоњење за кривично дело „Расна и друга дискриминација“. Предметни судија је била Славица Николић, а Више јавно тужилаштво је заступала Александра Грбовић, док је сведок оптужбе био полицајац у цивилу Горан Павловић. Троје људи се (читам и преписујем оптужницу) на суду нашло јер су „делили летке чијом садржином се подстрекава дискриминација против лица припадника геј популације, што је засновано на њиховом личном својству – полној опредељености“.

ЛЕТАК Оптуженима се суди због летка који је саставио монах Антоније (световно име Драган) Давидовић, где пише:

Православна Литија – против Геј параде. Зауставимо саблазан вече уочи, субота 27. септембра 2014. у 17.00 часова од Саборне цркве до Скупштине и Владе РС /…/ Београде, у чувању добра не спавај! Чистоту и истину деци својој сачувај! (На Литију понети Иконе, Крстове и заставе Србије. Часно и достојанствено за опстанак темеља здраве духовности отаџбине наше.) А сутрадан, како нас Бог научи, да мирним, али одлучним протестима у центру Београда, одложимо то зачињање непристојног, саблазног, таласа геј лудила које би да потопи корене моралног и биолошког битисања Срба. Полиција прети новим законом – ‚нико никоме не сме спречавати протесте‘… А, где је ту јавни морал, где вређање свести и духа целог народа!? Све нас похапси – продана државо – ћутањем Бога и род да издамо није право! Геј срамоту никад у јавном животу. САБОР СРПСКЕ СВЕТОСАВСКЕ СЛОГЕ.“

[restrictedarea]

Летак је дељен на дочеку кошаркаша Србије 15. септембра 2014. на Тргу Николе Пашића у Београду, па је првобитна оптужница против троје поменутих била „изазивање нереда на спортској приредби“. Затим су је ублажили, па их оптужили „за дискриминацију“. Монаха Антонија, како он сам каже, као аутора летка, нико није извео на суд, јер не желе да му придају медијску пажњу. Иначе, судиница је, у страху од јавности, наредила чуварима да заплене све мобилне телефоне до краја суђења.

НИЈЕ КРАЈ После фебруарске уводне речи јавног тужиоца, адвокат одбране Милена Јанковић је нагласила да у целости оспорава наводе оптужног предлога и да ниједна реч у њему не означава дискриминацију било кога. Адвокат Горан Пејић у уводном излагању је рекао: „Сматрам да су и суд и тужилаштво и полиција упали у замку једног политичког тренутка… да окривљени не знају од чега треба да се бране и које то речи представљају дискриминацију.“ Адвокат је доставио суду фотокопију званичног саопштења патријарха Иринеја и навео да је много оштрији текст у његовом саопштењу него летак на који се тужилац позива.

Да не заборавимо: тзв. „ЛГБТ организације“, НВО у служби НАТО снага – de facto окупатора Србије, већ годинама нападају морална осећања већинске Србије и ругају се православним светињама (богохулна антихришћанска изложба у Београду 2013, која је забрањена, али чије организаторе нико није извео на суд; срамне поруке патријарху Иринеју и митрополиту Амфилохију у току параде 2014. итд). Терор њихове противпородичне идеологије, у земљи у којој сваке године умре 30 хиљада људи више него што их се роди, наставља се: кад „Хоминтерна нареди, Гејстапо приводи“, а онда почињу суђења попут овога.

Геј парада била је само први корак у агресивном наметању идеологије хомосексуализма нашем друштву. После тога уследили су медијски и образовни садржаји који фаворизују хомосексуализам као нешто природно и модерно. Том циљу служе многобројне телевизијске серије и филмови, модни трендови и уџбеници сексуалног васпитања, који све више улазе у наше вртиће и школе. У следећем кораку су законска решења која воде ка легализацији тзв. хомосексуалних бракова и могућности да истополни парови усвајају децу. Али, чак ни то није крај. На крају марша кроз институције система показује се тоталитарно лице ове идеологије. Следи усвајање тзв. закона против дискриминације и говора мржње против идеологије хомосексуализма, којим ће свако другачије мишљење бити жигосано и кривично гоњено, а брачним паровима који традиционално васпитавају своју децу – деца ће бити одузета и додељена хомосексуалцима.

Ако не устанемо у одбрану слободе.

[/restrictedarea]

 

Један коментар

  1. Moramo se ratosiljati uticaja anticivlizovanog divljeg zapada i njihovog poltičkog terora i diktata. Besmisleno je da nam pravila diktiraju sredine koje su nesposobne da shvate kamoli dostignu najosnovnije principe civilizacije i gde se još uvek inkriminiše reč informacija gde je govor merilo odgovornosti umesto dela a emocija merilo umesto činjenica i istine. Dakle samo takvi antropološki nedorasli a politilčko birokratski diktatorski centri mogu da se bave javnim nametanjem pitanja i problema i poremećaja lične intime i njene fizičke konzumacije i da ih iz sfere privatnog i ličnog prava silom i veštački nameću u sferu opšte javno obavezujućeg. Ovo je nečuveni skandal i neverovatna vazalna politički diktirana degradacija pravnog i zakonodavnog sistema u Srbiji.Vidimo anticivilizovanu eskalaciju kaznenog zakonodavstva i kaznene politike koje zadire u postojeće lične izbore većine i uskraćuje prava većine veštačkim i nasilnim nametanjem ličnog izbora i volje neopravdano povlašćene manjine. Država mora biti dužna da zaštiti postojeći sistem i hijerarhiju vrednosti umesto da ih ruši zarad konstruisanja tuđe sebične manjinske nezdrave hijerarhije o čijim destruktivnim, lažnim i pogrešnim postulatima tek treba da se javno raspravlja. Volja i želje jedne manjine ne mogu biti iznad volje većine željne da se od njihovog javnog i neograničenog mešanja istim sredstvima zaštiti. Pravo na javno i kritičko mišljenje, bilo negatino ili pozitivno ne može biti monopol jedne manjine čak i kada je reč o njoj, a koja se poziva jedino na ličnu odluku i način korišćenja polnih organa. To nije objektivna razlika u odnosu na ostale građane niti ih čini izuzetnim ni referentnim u odnosu na naše zakone i volju većine.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *