Золтан Погача професор на Универзитету у Шопрону – Исток Европе је европски Мексико

Разговарао Властимир Вујић
Били смо друштво државног социјализма и државне социјалистичке економије и уместо сопственог, одабрали смо second hand капитализам – капитализам „из друге руке“. Увезли смо мултинационалке и дозволили им да преузму све велике државне компаније

Доктор Золтан Погача, професор на Универзитету западне Мађарске у Шопрону, данас је један од најбољих стручњака на Старом континенту за европску транзицију и – велики евроскептик. Иако не би Мађарску гурао из Уније, нити икада више затварао границе људима, тврди да су Мађари, као и Срби, предуго идеализовали слику о Западу и о Eвропској унији. Мађари можда и више јер им је увек било лошије. Нервирали су их њихови политичари, нервирала их је корупција, лоповлук, очекивали су да ће их ЕУ спасити. А заправо су се (не)срећно придружили систему који је једнако корумпиран и дисфункционалан.

Где бисте сместили себе, у који политички преградак?

Не припадам ниједној од данас активних политичких група у Мађарској, зато сам један од ретких који обезбеђују комуникацију између њих. Јер, пракса у Мађарској је да лево оријентисани стручњаци буду позивани у медије такве провенијенције, а десно опредељени у медије десног профила.

На парламентарним изборима у априлу 2014. подржали сте странку зелених ЛМП („Политика може да буде нешто друго“)?

Јесам. Али и према њима сам такође често критичан. Верујем, ипак, да се код њих данас окупила најбоља група мађарских интелектуалаца, да привлаче много паметних људи, али истовремено мислим и да су врло млади и врло неискусни, нису успели довољно да артикулишу своје ставове…

И сада често говорите да Мађарска заправо никада није довршила транзицију, да се једноставно одрекла властите економије?

То је била наша транзиција! Не бих рекао да се она није никада догодила, али одиграла се на погрешан начин. Отишли смо у кривом смеру. Били смо друштво државног социјализма и државне социјалистичке економије и уместо сопственог, одабрали смо second hand капитализам (капитализам „из друге руке“). Увезли смо мултинационалке и дозволили им да преузму све велике државне компаније! Кренули смо у приватизацију касних осамдесетих и широм отворили врата аустријским и немачким концернима, свакоме ко је хтео да купује по Мађарској. Зашто? Нисмо, нажалост, имали довољно поверења у домаће пословне људе да им допустимо макар да покушају да преузму и воде те компаније.

[restrictedarea]

Мислите да то није био добар модел?

У почетку се чинио фантастичним. Стопе раста биле су вртоглаве. Али тај раст се темељио на реконструкцији. Пребрзо доведена инострана улагања наравно да ће донети големе стопе раста, веће од пет или шест одсто. То се није догодило само у Мађарској. Идентичан процес прошле су Словачка, Бугарска, Словенија… И сви су били одушевљени. Будимпешта се нашла на челу транзиционих звезда! Брисел, Европска банка (ЕБРД) и ММФ углас су говорили да радимо врло добру ствар. Све западне мултинационалке биле су срећне због доласка у Мађарску, која је тада била врло предусретљива и пријатељски настројена према инвестицијама… А онда се око 2004. догодио преокрет. Изгубили смо ритам раста јер је реконструкција била завршена, почели су скандали с корупцијом, открили смо да нам је ситуација са запошљавањем изузетно лоша, наставили смо са фискалним дефицитима, јер због високе стопе незапослених није било довољно пореских обвезника који би пунили буџет… Све нам се то догодило у једном тренутку. Одједном је свима постало јасно да Мађарска и није фантастична прича.

Да ли се филм могао „вратити“ унатраг?

То је био велики проблем. Као у старом хиту познате музичке групе „Иглс“, „Хотел Калифорнија“, где се можете пријавити на рецепцији, али се никада више не можете одјавити. Не можете отићи! Мађарска је дошла у ситуацију да нема више инвестиција, да је приватизовала све што се могло приватизовати и то више није могла национализовати. Преостало јој је једино било да опет крене сама, од нуле. Морала је да промовише мала и средња предузећа, заправо – мађарски део тог најдрагоценијег дела економије. Истовремено, морала је да пази да стране инвеститоре који су у земљи не уплаши толико да оду из Мађарске.

У својој критици нове Европе закључили сте да су готово све земље, чак и сама ЕУ, прошле кроз низ пропалих пројеката?

У почетку су све унијске чланице из Југоисточне Европе покушавале да развију властиту националну економију. Ниједна од њих није успела! Мишљења сам да је улазак у ЕУ посебно био погубан за Хрватску. Готово раван катастрофи. Држава се одједном нашла међу страним инвеститорима и без икакве регулативе да их заузда. Ниједна успешна приватизација није обављена, а спор компаније ИНА и мађарског МОЛ-а води се чак пред два међународна арбитражна суда.

Није ли то оно што и Србија хоће?

Јесте, али то ни за њу неће добро завршити! Београд чак и врло активно лобира за долазак великих страних ланаца у Србију!? Ми смо се у Мађарској одмах отворили свима. И дошли су. Сви. И „Теско“, и „Океан“, и „Метро“… сви с дугог пописа немачких и британских ланаца супермаркета. Они су потпуно затрли мале трговце у Мађарској! Убили су мађарску пољопривреду! И док Срби данас још купују од малих и средњих предузећа (имате мале пијаце, бурегџинице, месне трговине које запошљавају и задржавају колику-толику потражњу за локалним пољопривредним производима) ми смо у Мађарској све то једноставно убили. Немамо више ни малих трговаца, нити пољопривреде.

Како мислите да немате пољопривреду? Срби су годинама путовали преко границе и куповали мађарску храну јер је била јефтинија него домаћа.

Наша пољопривреда данас је врло мала и неконкурентна. Ако сте произвођач киселих краставаца, не можете снабдевати „Теско“, који има неизмерну снагу да руши цене, понекад и испод границе издржљивости. Уместо да продајемо добар домаћи хлеб по малим пекарама широм земље, ми купујемо лоше индустријско пециво у „Теску“… Али, то се није догодило само Мађарској, након 1997. године сценарио је био идентичан и у Чешкој, Словачкој, Бугарској, Румунији… у свим земљама које су одушевљено кренуле да копирају мађарски транзициони модел. И све те државе прошле су кратке периоде када су их проглашавали „звездама транзиције“, а онда су се урушиле.

Хоће ли домаћим трговачким компaнијама у Србији помоћи ако се ипак на крају домогну, рецимо „Лидла“, „Коре“, Теска“…?

Ако то не реше пре уласка Србије у ЕУ – неће! Нема пуно тога што у Европској унији функционише. Већина њихових политика је дисфункционална. Једино што функционише заиста добро јесте политика тржишног надметања. Западне мултинационалке лобираће врло агресивно у Бриселу да Србија потпуно отвори своје тржиште. Београд има неких индустрија које су досад биле заштићене, које је држава помагала, па пољопривреду, малопродају. Досад сте штитили језгро своје привреде, што је врло добра ствар у време глобализације. Врло наивно је веровати да ће глобална конкурентност радити у вашу корист. Много књига је написано, а написали су их врло угледни аутори, о томе да ниједна земља није постала богата с отвореним тржиштем. Свака држава је штитила своју економију. Немачка, САД, Велика Британија, Норвешка, Данска, Шведска, Јужна Кореја… све су то биле протекционистичке земље.

Да ли је улазак у ЕУ, по вашем мишљењу, Мађарској донео било какав бољитак?

Једино „Шенген“. Добро је што се може путовати без пасоша. Побољшане су и регулативе за заштиту околине, које су данас знатно строже. У привид бољитка додао бих и део финансијских трансфера из Уније, јер се ту врло лако упада у замку. Тим средствима финансирају се само развојни пројекти, а земље, да би дошле до новца – покрећу пројекте који им заправо не требају. А онда троше гомилу властитог новца на одржавање тога што им никада није требало. Највећи развојни пројекат у Мађарској био је пројекат регулације отпадних вода, који је финансиран средствима ЕУ, а изводила га је једна француска компанија. Највећи досадашњи развојни пројекат Уније била је градња метроа у Атини. Градио га је „Сименс“, који је, сазнало се касније, поткупио грчке политичаре како би добио тендер! Гомила тог новца успут се украде. И ја сам свој докторат темељио на теми стриктне контроле корупције у ЕУ и на томе како ће због тога Источној Европи постати знатно боље него раније. Данас знам да сам био врло наиван. Унија је врло корумпирано друштво.

Шта је са подизањем нивоа образовања?

То нема везе с ЕУ, то је ствар локалне политике. Фамозна „Болоња“, коју данас сви желе да припишу Европској унији, уопште није унијски пројекат. Део тога су и Јапан и САД. Тачно је да ЕУ то подржава, али то би се догађало и мимо Брисела. Иначе, мислим да је то одлична ствар, иако баш и не функционише како би требало. ЕУ нема никаквих компетенција над образовањем. Све је препуштено националним владама земаља чланица. Осим тога, на скали најбољих светских универзитета данас нема ниједног источноевропског. У првих двадесет, само Оксфорд, Кембриџ и Токио нису амерички. Чак ниједан источноевропски универзитет није ни међу првих 300. То све говори.

Мислите ли да ЕУ кочи источноевропске чланице савеза у развоју? Или су ипак саме криве за своје заостајање?

Мислим да је то однос сличан ономе између САД и Мексика. Мексико је данас центар јефтиног рада за америчке компаније. Добри су за шивење ГАП-ових кошуља.

Мексико није део САД…

Немојте имати илузију да је ЕУ политичка заједница. То је економска заједница која се заснива на слободној трговини и лоше пројектованом заједничком монетарном систему. Регионални трансфери су никакви. Сав кохезиони новац претворен је у причу о конкурентности, а конкурентност је нешто што припада Западној Европи. Све важне ствари и даље су у компетенцији локалних власти – наука и просвета, судство, законодавство, порески систем, борба против корупције… Политика запошљавања начелно јесте заједничка, али ако земља попут Мађарске одлучи да крене у супротном смеру, што је влада учинила, ништа се не догађа. Никога то не занима.

Колико је велики државни сектор у Мађарској?

Нешто испод трећине укупног броја запослених. Али ја не сматрам да државни сектор мора увек бити извор свега што је лоше. Погледајте Скандинавију. Учитељи који су запослени у државном сектору доприносе знању стручњака у приватном. Међутим, лош државни сектор неминовно производи лош приватни сектор.

Који тренутак сматрате преломним у Мађарској – промену политичког система или улазак у ЕУ?

Промену система. Европска унија је обећана фатаморгана! Идете тамо где су сви богати – јер до тада, доиста, тамо није било сиромашних. Све смо превише поједноставили. То је врло компетитивно друштво, у којем је невероватно тешко пробити се до врха. Не треба за то кривити ЕУ. То су правила игре. Као и у монополу. Није игра крива ако изгубите.

ЕУ КАО МЕЂУВЛАДИНА ОРГАНИЗАЦИЈА

Прве четири жеље грађана Уније, по најновијој анкети „Евробарометра“, биле су: да имају запослење, личну и имовинску сигурност, одржив локални развој и – да не буде корупције. Без посла у земљама двадесетосморице у новембру 2014. године било је 24,423 милиона људи. Друго, унијски Стокхолмски програм (петогодишњи стратешки план за период од 2010. до 2015. године) који је обухватио области основних права, кривичног и грађанског права, организованог криминала и тероризма, управљање спољним границама и визну политику, као и политике азила и управљање миграцијама, у пракси је показао бројне мањкавости (догађаји у Француској, Немачкој, Белгији…) те је и ставка о безбедности грађана ЕУ „на врло климавим ногама“. Треће, због бројних секундарних и терцијарних пројеката, више од половине унијских чланица (оних сиромашнијих) угрозиле су свој одрживи развој (петина је и остала без њега). И четврто – корупција. Она је велики проблем у свих 28 чланица ЕУ. Унију на годишњем нивоу корупција кошта 120 милијарди евра, што је једнако њеном годишњем буџету! Сваки други коментар је сувишан.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. … вредан интервју; у `поплавама` којекаквог празнословља и минорних вести, ваља погледати и код комшија, како то изгледа када се једна `магла` – разиђе ? Жалосно је, колико су људи склони гајењу наивних илузија – а све `потпомогнуто` – медијима и политиком ?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *