Украјинска веза

Пише Филип Родић
Као што је „Печат“ већ писао, трагична смрт руског опозиционара Бориса Немцова 27. фебруара пред зидинама Кремља за циљ је имала да се укаља, односно крвљу испрска образ председника Владимира Путина. Тада се о мотивима и начину на који ће ова операција бити спроведена могло само нагађати. Већ онда је, међутим, било јасно неколико ствари – да ова смрт Путину никако не иде у корист и да је овакво убиство морало бити професионално и прецизно изведено. Сада, како истрага напредује и прича се одмотава, и ствари постају много јасније

У антологијском филму „Кум II“, када га најближи сарадник Том Хејген пита да ли мисли да ће, ако ухвате атентаторе, моћи да сазнају ко стоји иза покушаја његовог убиства, мафијашки бос Мајкл Корлеоне одговара: „Осим ако веома не грешим, они су већ мртви. Убио их је неко близак нама – инсајдер.“ Код убистава значајног профила постоје два могућа сценарија – или атентатори бивају и сами убијени да би се пресекле везе са наручиоцима, или се за убиство користе људи који могу навести на погрешан траг, односно окривити жељену особу за организацију. Такав је случај и са убиством Бориса Немцова. Прво се веровало да убице никада неће бити пронађене, а онда када су пронађене, уследио је шок, углавном за оне који не верују слепо у западни наратив. Убице су Чечени, и то Чечени блиски Кремљу, што се сматрају „руским патриотама“. Ухапшени су Заур Дадајев, бивши припадник чеченских снага безбедности, Хамзад Бахајев, Тамерлан Ескерханов и Шагид Губашев.

Извештаји о овом хапшењу у највећем делу западних медија, па и у нашим, били су пропраћени изјавом чеченског лидера Рамзана Кадирова у којој он о Дадајеву говори у суперлативима. „Знао сам Заура као истинског руског патриоту… Заур је био један од најхрабријих у својој јединици… Показао је посебну храброст у операцији против велике групе терориста недалеко од Беноја. Додељен му је Орден за храброст и медаље за одважност и службу Републици Чеченији. Сигуран сам да је био искрено посвећен Русији и спреман да положи свој живот за Отаџбину“, речи су Кадирова које су медији пренели. Из овога се може закључити да и сам Кадиров, близак Путинов човек, говори да је убица Дадајев „посвећен Русији“ и спреман све да учини за своју отаџбину, укључујући и убиство мрског опозиционара. Чак и Кадиров, дакле, указује да је Путин одговоран за убиство. Други део његовог исказа изостављен је међутим. „Стварни разлози и мотиви за одлазак Дадајева из снага руског Министарства унутрашњих послова нису ми јасни. Наложио сам секретару Савета за безбедност Чеченије Вахиту Усмајеву да спроведе темељну истрагу о оставци Заура Дадајева и да проучи његово понашање и морал пред одлазак из службе“, рекао је Кадиров напомињући да се „нада да ће истрага показати да ли је Дадајев заиста крив и ако јесте, који су стварни мотиви за његово дело“. Мора се признати да други, изостављени део изјаве баца сасвим другачије светло на цео исказ.

[restrictedarea]

Западне теорије

Анализом западне и прозападне штампе у Русији може се доћи и до назнака што би указале која је идеја иза свега овога. Организатори Немцовљевог убиства очигледно су, с обзиром на избор извршилаца, хтели да једним ударцем убију две муве – да окриве Путина и посеју семе раздора између шефа Кремља и његовог човека од поверења у Чеченији. Индикативан за ово је пример писања „Москоу тајмса“, „јединог дневног листа на енглеском језику у Русији“, који је део холандске куће СИМ, данас, како се наводи на њиховом сајту „највећег играча на руском медијском тржишту“ са више од 50 публикација и публиком већом од 12 милиона људи. Овај дневник је 11. марта написао како је тврдња да је Немцова убио „побожни муслиман који је наводно био увређен политичаревом подршком француском сатиричном листу ‚Шарли ебдо‘ одбачена у неким руским медијима као покушај да се прикрију корени и одјеци“ овог убиства. И ту су потпуно у праву, с тим што такву тврдњу није износила званична Москва. Да теорија о „Шарли ебдоу“ не потиче из Кремља, потврђује и сам „Москоу тајмс“, наводећи да је „пропутиновски таблоид МК објавио снимке са безбедносних камера на којима се види како осумњичени прате Немцова од јесени“, још пре него што се у јануару догодио напад на „Шарли ебдо“ и додаје да овај таблоид рефлектује став „специфичних снага унутар полиције или Федералне службе безбедности“.

Овај лист даље пише да, као што на Твитеру тврди и опозиционар Алексеј Навални, снаге у ФСБ-у желе да укажу на више инстанце од исламских екстремиста умешане у ово убиство и да са њим повежу управо „Путиновог човека“ у Чеченији, Рамзана Кадирова. Либерални и опозициони радио „Ехо Москве“ објавио је разговор са оснивачем руског Удружења муслиманских новинара Орханом Џемалом, који тврди да је шеф ФСБ-а Александар Бортников, именујући Дадајева за убицу, желео да угрози близак однос Путина и Кадирова и да је чеченском лидеру на овај начин „нанео тежак ударац“. „Јасна нам је само једна ствар, а то је да ФСБ показује прстом на Кадирова“, рекао је он и додао да је у току борба два путиновска клана“.

Двоструки живот Заура Дадајева

Покушај да се Путин и Кадиров окрену један против другог, што је очито интерес Запада а не руских власти или „ривалских кланова у Москви“, међутим, није успео. С једне стране, Путин је прошле недеље јавно чеченском лидеру доделио највеће државно одликовање, Орден части. С друге стране, ФСБ је узвратио ударац и у јавност пустио детаље из истраге који указују да се организатори убиства налазе на сасвим другој страни, међу противницима не само Кадирова него и Путина и саме Русије. ФСБ тврди, како преноси „Комсомолскаја правда“, да је наручилац Немцовљевог убиства припремао и убиство Владимира Путина, те да се ради о Адаму Осмајеву, команданту чеченских добровољаца који се у оквиру батаљона „Џохар Дудајев“ боре на страни Кијева против проруских снага на истоку Украјине. Агент ФСБ-а који ради на овом случају рекао је како су дошли до необоривих доказа да су сви осумњичени криви за убиство Немцова. Пре свега, преко мобилних оператера установљено је да су они пратили и надзирали Немцова пре убиства и локације њихових телефона подударају се са локацијама телефона који је користио Немцов. У самом тренутку убиства, сви осумњичени су били у „околини“ – неки испод моста, неки у аутомобилу, неки у близини. Установљено је и да је Заур Дадајев повукао обарач. То што је он прво признао, а потом повукао признање не мења ништа, јер су истражитељи прикупили уверљиве доказе о његовој кривици, укључујући и оружје, које је бачено у реку, али су рониоци успели да га пронађу. Истражитељ ФСБ-а је рекао и да је то што је Дадајев пред камерама непосредно после хапшења узвикнуо: „Волим пророка Мухамеда“ само „покриће“, те да „мотив за убиство није верски“. „Они су само цинично извршили наређење. Они су далеко од посвећених муслимана. У суштини, они су само гангстери“, рекао је.

ФСБ сматра да је најважније у овој истрази то што је убица био „у блиском контакту са Адамом Осмајевим“, који је недавно постао командант украјинског батаљона „Џохар Дудајев“. Постоје докази да су се ова два човека лично састала и водила честе и дуге телефонске разговоре. Руски истражитељи су установили и да су Дадајев и Осмајев сарађивали и у вези са акцијама у Украјини и са другим Чеченима који су се борили на страни нових кијевских власти.

У складу са истрагом коју је захтевао Кадиров, али која је неопходна и Москви, установљено је да је Дадајев и док је био припадник Северног батаљона Министарства унутрашњих послова у Чеченији, у ствари био ангажован на антируским активностима. Још тада, он је био у вези са Осмајевим. Да је играо двоструку улогу, по уверењу руских истражитеља, доказује и чињеница да је био директно умешан у операцију ослобађања новинара руске телевизије „Лајф њуз“ који су били заробљени у Украјини и да је и тада имао директну комуникацију са Осмајевим.

ФСБ, који, у интересу истраге, још не може да открије све детаље у вези са овим, тврди да се докази још прикупљају, али да је главни осумњичени за наручивање Немцовљевог убиства управо Адам Осмајев, те да је главни циљ био „приказивање Русије у лошем светлу“. „Починиоцима је речено да изврше наређење на месту на којем је злочин почињен. Другим речима, не само да га убију у некој уличици него да то учине у срцу Москве, преко пута Кремља како би намерно изазвали згражавање у свету“, рекао је за „Комсомолскају правду“ истражитељ руске службе безбедности. „Зашто су морали да убију Немцова, који је говорио против Путинове политике? Испада да су морали да убију свог идеолошког савезника. Ултранационалисти и криминалци ће учинити све што је потребно. Убити свог савезника за њих није питање морала. Немцов је постао монета за поткусуривање. Циљ је био укаљати Русију, показати је у лошем светлу и спречити мир у Донбасу. Показати председника Русије у светлу међународне заједнице као ‚врхунско зло‘, показати како он дави опозицију“, додао је он.

Батаљон „Џохар Дудајев“

Осмајев је, свакако, врло интересантна особа са врло јаким везама међу Вашингтону блиским исламским екстремистима и са живописном прошлошћу. Командант батаљона „Џохар Дудајев“ (носи име по првом председнику сепаратистичке Чеченске Републике Ичкерије, који је прогласио џихад против Русије, а руске снаге су га убиле навођеном ракетом 1996. године) постао је недавно, пошто је убијен Иса Муњајев, такође живописан лик. Како је написао један од ретких новинара који је Муњајева лично упознао, Пољак Марцин Мамон, овај човек био је тесно повезан са борцима Исламске државе. У тексту, који је под насловом „Рат Исе Муњајева – последњи дани чеченског команданта у Украјини“ објављен пре Немцовљевог убиства, Марцин је написао: „У том тренутку нисам ни знао са киме треба да се сусретнем. Знао сам само да ми је Халид, мој турски контакт са Исламском државом, рекао да су његова ‚браћа‘ у Украјини и да могу да им верујем.“ Халид је, како пише Марцин, данас један од најважнијих лидера Исламске државе, а он и Муњајев су се упознали у време када су се обојица борила против Руса у Чеченији.

Пољски новинар је додао да је Муњајев био добро познат и пре него што је дошао у Украјину – борио се против руских снага у оба рата у Чеченији и био ратни командант Грозног. У Чеченији се борио све до 2005, када је тешко рањен и пребачен на лечење у Европу(!) те да је у Данској живео све до избијања рата у Украјини 2014, када је одлучио да је поново дошло време да се бори против Руса. Осмајева Марцин помиње тек успут, као заменика команданта који је „чувен сам по себи“ – „две године пре почетка рата у Украјини, овај Чечен образован у Британији ухапшен је у Одеси под сумњом да је припремао атентат на Владимира Путина“. Из украјинског затвора изашао је на пролеће 2014, пошто је у Кијев на власт дошла нова гарнитура и пошто су га уз оружје ослободили Муњајев и тројица његових сабораца, а ово је накнадно и правно регулисано, јер су власти у Одеси на јесен 2014. изненада одлучиле да је Осмајев одслужио казну. Према подацима руских служби безбедности, Осмајев је тада у Одесу допутовао из Уједињених Арапских Емирата, где га је био послао Доку Умаров, чеченски ратни вођа и исламиста одговоран за терористичке нападе на територији Русије, којег су руске снаге убиле септембра 2013. Као и многе друге кијевске паравојне формације, и батаљон „Џохар Дудајев“ финансира украјински бизнисмен Игор Коломојски, за којег „Форбс“ тврди да има око 4,2 милијарде долара. Да не буде забуне око тога из којег угла Марцин пише о Муњајеву, Осмајеву и осталим Чеченима што се боре у Украјини, навешћемо само да је погибију команданта описао као херојску смрт у борби против знатно надмоћнијег руског непријатеља.

Када се упореде врло уопштене и непрецизне оптужбе које на рачун Путина, Кадирова и Русије износе западни медији, типа борба два клана за превласт, и врло конкретне и јасне информације што даје Москва није тешко закључити која је прича, можда не истинита, али макар логичнија. Још када се у обзир узме шира слика – несумњива повезаност чеченских терориста са Исламском државом и све евидентнија и материјално поткрепљенија повезаност како Исламске државе, тако и нових кијевских власти са Вашингтоном – не без разлога се стиче утисак да Немцов јесте жртва борбе „два клана“ за превласт. Али не два клана унутар Кремља, ФСБ-а или Чеченије, него два клана на глобалном нивоу – америчке империје и оних који одбијају да јој се потчине.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Gospodar Zarin

    Organizatori su Adam Osmayev, Jaros (desni sektor) i aktuelna ukrajinska vojna hunta. U igri su i prvoborci “otpora” sada CANVAS-a. Sve je platio tajkun Igor Kolomojski, gradonacelnik Dnjepropetrovska. Narucioci su, naravno, sa druge strane Atlantika … Inace, Osmajevi ceceni ratuju u jedinici Dzohar Dudajev u Maurijupolju, pa ce ovog proleca/leta biti prilike da plate ovaj atentat !

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *