Privedeno 500 ljudi, povređeno više desetina u sukobima ispred sedišta Evropske centralne banke

Ispred sedišta Evropske centralne banke (ECB) u Frankfurtu danas besne sukobi između demonstranata iz pokreta “Blokjupaj” i policije, pri čemu je povređeno više desetina ljudi i zapaljeno više policijskih i privatnih vozila

Ispred sedišta Evropske centralne banke (ECB) u Frankfurtu danas besne sukobi između demonstranata iz pokreta “Blokjupaj” i policije, pri čemu je povređeno više desetina ljudi i zapaljeno više policijskih i privatnih vozila, a najmanje 500 ljudi je privedeno.

Levičarski aktivisti okupljeni u međunarodni pokret “Blokjupaj”  najavili su prethodno da je cilj njihovih aktivista da, u skladu sa protivljenjem vladinim merama štednje, danas blokiraju novo sedište ECB, pred otvaranje zgrade.

Za bezbednost u gradu danas je zaduženo ukupno 10.000 policajaca, a zvanični predstavnici pokreta “Blokjupaj” opisuju bezbednosne mere kao neviđene i optužuju policiju da stvara atmosferu straha, dok u policiji kažu da je “nasilje prevršilo meru”, prenosi “Raša tudej”.

CNN prenosi izjavu portparolke frankfurtske policije da je zbog nasilja nad policijom uhapšeno pet osoba i privedeno još 500 radi ispitivanja.

RT navodi da policija ispaljuje suzavac na demonstrante, koji bacaju kamenice i pale automobile.

Policija je saopštila da je povređeno najmanje 88 policajaca, a predstavnici “Blokjupaja” kažu da i među demonstrantima ima povređenih pošto policija koristi vodene topove i suzavac, prenose RIA Novosti.

“Dojče vele” javlja da demonstranti sada pokušavaju da provale u novu zgradu ECB.

“Iznad glava nam leti helikopter, a vazduh je pun suzavca. Policajci su barikadama i bodljikavom žicom ogradili novu zgradu ECB”, naveo je izveštač za “Raša tudej” iz centra Frankfurta.

On je dodao da su veoma rano jutros izbili prvi sukobi između policije i demonstranata, kao i da je zapaljen jedan policijski automobil, pa su policajci ispalili suzavac kako bi rasterali okupljene ljude.

Policija je ranije danas saopštila da je jedan policajac povređen kamenicama u blizini gradske opere Alte Oper, dok je nekoliko privatnih automobila zapaljeno tokom noći, a dva policijska vozila zapaljena su u policijskoj stanici u centru grada, preneo je AP.

AFP je naveo da je zapaljeno sedam policijskih automobila.

Aktivisti iz pokreta “Blokjupaj” su blokirali centralni most preko reke Majne, kao i jedan važan kružni tok na istoku grada. Pored toga, širom grada su zapaljene kante za smeće.

Očekuje se oko 10.000 demonstranata na glavnom trgu Remerberg u Frankfurtu, pošto su organizatori unajmili poseban voz za prevoz aktivista iz Berlina, kao i autobuse za prevoz iz ostalih delova Nemačke i drugih evropskih zemalja.

Protivnici kapitalizma, globalizacije i surovih mera štednje danas nameravaju da na protestima, kako sami kažu, daju podršku vladi u Atini.

ECB, zajedno sa Evropskom komisijom i Međunarodnim monetarnim fondom, deo je takozvane “trojke” koja nadzire poštovanje uslova za dobijanje kredita u finansijski problematičnim zemljama, poput Grčke.

“Vlada u Grčkoj je pokazala da je i drugačija politika moguća”, rekao je jedan Henri, star 54 godine, koji je iz Pariza došao danas u Frankfurt da to kaže i demonstrira protiv svih nedaća savremenog kapitalizma i neoliberalizma, dok je jedna tridesetogodišnja Tanja iz Beča nemačkim novinarima rekla da je ona tu da iskaže nezadovoljstvo zbog mera štednje.

Ona ima prijatelje u Grčkoj i sa takvom politikom, kako je rekla, njeni prijatelji nemaju više perspektivu u svojoj zemlji.

Jedna Kristina iz Berlina, koja se spontano odlučila da sa prijateljicom dođe u Frankfurt i demonstrira, rekla je da to čini zbog svoja tri posla i sina.

Ona, naime, u Berlinu mora da radi čak tri posla, kako bi sa sinom preživela. “Zato sam tu”, naglasila je četrdesetčetvorogodišnja Kristina.

Kada je reč o Frankfurtu, on je više puta bio mesto žestokih demonstracija, a jedan od najpoznatijih demonstranata toga grada je i bivši nemački šef diplomatije Joška Fišer, koji je tu bio od demonstracija iz 1968. preko protesta protiv proširenja aerodroma i zaštite životne sredine i jednom, puno kasnije, priznao ” da, bio sam militantan”.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *