Осовина Медведа и Змаја

За „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић
Уколико се Европа повинује америчкој вољи, изгубиће у потпуности статус самосталног геополитичког пола, па Москви и Пекингу неће преостати ништа друго до формирање биполарног светског система

Кина је руским банкама олакшала приступ свом финансијском тржишту. Заузврат, Русија је спремна да омогући улазак кинеским компанијама у сибирска налазишта природних ресурса. Према оценама аналитичара, ови потези сведоче о фактичком уједињавању две привреде и стварању „осовине Медведа и Змаја“, преноси руска државна телевизија „Раша тудеј“. Тако је потпредседник руске владе Аркадиј Дворкович најавио да је Москва спремна да дозволи кинеским компанијама да купе више од 50 одсто акција налазишта нафте и гаса на територији Русије. Овај стратешки помак означава да су Кинези добили „зелено светло“ од Владмира Путина да уђу у руски енергетски сектор – практично изједначени са домаћим инвеститорима.

НЕВИЂЕНА СИНЕРГИЈА ДВА КОЛОСА Са друге стране, руске банке и компаније добиће приступ кинеском капиталу под најповољнијим условима. Све то заједно омогућиће до сада невиђену синергију два евроазијска колоса, која може парирати постојећем евроатлантском партнерству САД и ЕУ. Заправо, реална алијанса Москве и Пекинга једноставно је захтевала и овакав, најдубљи вид економске интеграције. Аналитичари, такође, додају да се Кинезима указала идеална прилика да пруже Русији руку помоћи, у замену за приступ огромним руским богатствима. На тај начин, обе државе су на добитку и остварују своје виталне интересе, ка чему су Путин и кинески председник Кси Ђинпинг убрзано ишли у последње време.

То је само наставак прошлогодишњих споразума две земље, по којима Русија извози Кини огромне количине енергената, а омогућена је и директна размена у националним валутама, избацује се долар у међусобним плаћањима, што је корак без преседана. Експерти најављују да ће Пекинг помагати Москви у превазилажењу последица западних санкција, и кроз формате ШОС и БРИКС. Све указује да је тенденција да се две привреде готово стопе у једну и сведочи да руско-кинески савез тек ступа на светску позорницу. Наравно, Европљани могу само да жале, јер им је Москва својевремено нудила исто или чак и више него што сада добија Пекинг – тоталну технолошко-сировинску и инвестициону интеграцију од Лисабона до Владивостока – али су они одабрали пут санкција и конфронтације уместо сарадње. Док кинеска привреда и даље бележи високе стопе раста и нада се још већим успесима захваљујући сарадњи са Русијом, дотле европски економски показатељи очитују тужну слику стагнације и депресије.

[restrictedarea]

ГЛОБАЛНЕ АМБИЦИЈЕ КИНЕ Прошлогодишња трговинска размена Русије и Кине износила је 95 милијарди долара, а обе стране најављују да би ове године могла да премаши 100, док у Москви очекују до 2020. достизање и свих 200 милијарди долара, када буду пуштени у погон велики енергетски пројекти. Добре перспективе истакао је и кинески министар спољних послова Ван Ји, који је нагласио да су односи две земље данас чврсти и испуњени поверењем као никада пре. Ји је подвукао да заједнички напори Русије и Кине „нису усмерени против трећих земаља“, али да су одавно сазрели услови за реформу међународног поретка  – не кроз његов слом, већ путем побољшања. Кина и Русија намеравају заједно да одржавају међународни мир и безбедност и да чувају тековине Другог светског рата, рекао је кинески шеф дипломатије.

У Јиовим порукама може се између редова много тога прочитати. Прво и основно: Кина званично објављује своје глобалне амбиције и њена самоувереност почива на савезништву са Русијом, моћном војном суперсилом. Друго, када Ји каже да савез са Русијом није уперен против трећих држава, то личи на поруку Западу – а пре свега Европи – да Кина неће подржавати, нити толерисати никакве агресивне планове против Москве. Ји упозорава да реформа светског система коју Пекинг планира заједно са Москвом предвиђа тек његово „побољшавање“, али провејава очигледан подтекст да светско лидерство у садашњем облику, на челу са Америком, више није прихватљиво. Даље, Кина најављује подржавање светског мира и безбедности, што је у последње две деценије било ексклузивно право САД и његових НАТО савезника. На крају, подршка тековинама Другог светског рата највише личи на упозорење америчком савезнику Јапану, као пораженој земљи, да се заустави у регионалној експанзији.

Све ово заједно представља озбиљан „коктел“ нараслих кинеских амбиција. Ако су до сада оне биле можда делом неосноване, јер Кина није објединила све три компоненте суперсиле – економску, политичку и војну – од ове године ситуација се битно мења. Економски, Кина је загарантовала високе обртаје своје „машине“, осигуравајући испоруке енергената и сировина из Русије и преузимајући улогу водеће светске привреде од Американаца. Политички, преко организација ШОС и БРИКС, Пекинг у сарадњи са Москвом има прилику да се промовише у улози лидера са глобалним домашајем, што такође представља удар на позиције Вашингтона. На војном плану, технолошка сарадња са најкрупнијим играчем какав је Русија, гарантује Пекингу безбедност, заштиту националних интереса и у будућности пројекцију силе широм света, што ће опет Американци доживети као забадање прста у око. На све ово Запад, очигледно, нема одговор. Нити га, реално, може имати – изузимајући директну војну конфронтацију, а то је сценарио који забрињава и плаши многе у Европи.

 

НОВИ, БИПОЛАРНИ СВЕТ Ван Ји се посебно осврнуо на конкретне, стратешке пројекте који дугорочно мењају светску геополитичку архитектуру. Међу њима је, свакако, најважнији пројекат „западног гасовода“ између Русије и Кине и Ји је за ову годину најавио потписивање споразума о почетку његове изградње. Исто тако, у 2015. почеће радови на „источном гасоводу“ Снага Сибира, а кинески шеф дипломатије најавио је и сарадњу у сектору железница великих брзина, којом би се повезали Пекинг и Москва. „Ми ћемо, такође, развијати и продубљивати сарадњу у финансијско-банкарској сфери, у области атомске енергетике, нафтних налазишта“, поручио је Ји. И у томе је цела суштина: финансије, транспорт и енергетика представљају темељ развоја. Повећавајући потенцијале у овим областима, отварају се готово неограничене перспективе.

У овом случају, синергија руско-кинеских потенцијала довешће до такве економске експанзије да ће Запад напросто бити избачен из игре. Руси и Кинези наступаће заједно и незаустављиво на светском тржишту. А све то водиће формирању новог биполарног света – за разлику од концепције мултиполарног, коју су доскора заговарали Москва и Пекинг. Разлика је у томе што мултиполарни свет подразумева мирољубиву коегзистенцију различитих система и центара моћи, базирану на поштовању универзалних правила игре. Међутим, у ситуацији када Запад буквално надире, подривајући један за другим темеље међународног права, мултиполарни систем није могућ. Преостаје само збијање редова и сврставање у две колоне. Наметнуто правило „ко није с нама, тај је против нас“ не пружа више могућност самосталног развоја регионалним играчима и они морају тражити заштиту под скутом Запада, или Истока. Овај процес је извесно време у току, пре свега под утицајем злослутне украјинске кризе, али и због бруталног прекрајања геополитичке мапе у Африци и на Блиском истоку.

Ови догађаји изазвали су, и тек ће изазивати, потресе унутар Европске уније. Главни подстрекачи конфронтације са Русијом, САД и Велика Британија, већ су се изјасниле за даље пооштравање санкција Москви, „у случају да споразуми из Минска не буду поштовани“. Међутим, чињеница је да Кијев – бар мало више од Новорусије – крши ове споразуме, док га Вашингтон и Лондон у свему подржавају. Тако се у свему види          америчко-британски траг, а управо ове две земље планирају слање војних инструктора (или су их већ послали) у Украјину, као и испоруке наоружања украјинској армији. Јасно је да ови кораци никако не могу допринети „поштовању споразума из Минска“, па је очигледно реч о дуплој игри.

Као и у неким ранијим ситуацијама, идејама о војним инструкторима и слању наоружања супротстављају се Француска, Немачка, Италија, Шпанија и Грчка. Последњи корак, варница која ће упалити буре барута јесте отворено слање убојитог наоружања Кијеву, а ако председник Барак Обама то учини, добиће готово акламацијску подршку политичких снага у САД. То ће омогућити наставак кијевске војне офанзиве на Донбас, овог пута са промењеним односом снага, јер оружје које САД треба да допреме укључује и софистициране противтенковске лансере „Џевелин“ и друго озбиљно наоружање. Јасно је да Москва тако нешто неће мирно гледати и ту се поново улази у зачарани круг сукоба. Европа би у том случају била гурнута у ватру, великим делом против своје воље, па је разумљиво што се јављају све јачи гласови отпора.

Док Американци са стране потпирују руско-европски сукоб, чије отварање је најпожељнији исход за Вашингтон јер једним ударцем убија два конкурента, дотле Москва покушава да се обезбеди сарадњом са Кином. Уколико се Европа повинује америчкој вољи, изгубиће потпуно статус самосталног геополитичког пола, па Москви и Пекингу неће преостати ништа друго до формирање биполарног светског система. Вољних да се придруже антиамеричкој коалицији широм света има више него довољно. То ће, међутим, на дужи рок убити све наде за мирољубиви међународни развој и запретити светским сукобом, већ двапут виђеним на територији саме Европе.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Veličanstven duet, ali postavlja se pitanje, kada bude još više ojačao, hoće li komandovati Zmaj ili Medved? Čini mi se da je jasno, Zmaj ima 5000 godina iskustva i on boravi u Centralnom carstvu (na kineskom 中国 – zhong guo, kineski naziv za Kinu). Medved je mladi i impulsivni prijatelj i mora biti svestan da su kandže Orla još uvek oštre i da je njegov vidokrug mnogo širi, te da ga Stara Lisica (Evropa) može nadmudriti.
    A gde će se naći Tigar(Indija) i Jaguar(Brazil), pa i Leopard (JAR) i Lav (Persija/Iran)? Japanska ajkula mogla bi da ugrize Zmaja za rep, premda bi joj bilo najbolje da mu se vrati u naručje. No, kome će Ranjeni Vuk(Balkan)?
    Činjenica je da je orao još uvek iznad svih njih, a jedini koji osim njega može da leti(i to bez krila) jeste Zmaj. Zato, Vuče, pohitaj Zmaju!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *