ИПАП – шематски план за уништење Србије под палицом НАТО

Пише Биљана Ђоровић

Србија ће бити ремоделована на основу ИПАП-а чак и више него што је до сада реструктурирана. НАТО, у ствари, има надзор над целим процесом реконфигурације и званичници НАТО-а ће усмеравати процес кроз радне групе

Индивидуални акциони план партнерства (ИПАП) Републике Србије и Организације северноатлантског уговора (НАТО) који је 20. децембра усвојила влада Србије, а 15. јануара и Северноатлантски савет, чиме је процедура усвајања окончана – представља технократски шематски план којим се НАТО поставља као гарант потпуног губитка суверенитета Србије и спровођења реформи у свим сферама друштва по мери Новог светског поретка, које подразумевају распарчавање државе, корпоративно преузимање свих виталних грана привреде, потпуно разарање система националне безбедности и даљу демонтажу српског народа. Под флоскулом „усклађивања са стандардима ЕУ“, као што је „Печат“ писао у прошлом броју, НАТО реформе ће покривати сва друштвена поља: политички и безбедносни домен, војна питања, научну сарадњу, управљање кризама, систем планирања у ванредним ситуацијама, заштиту тајних података. Дакле: све!

ИПАП споразум најдубље задире у све сегменте наше унутрашње организације – политички, етнички, духовни, образовни – уз тотално испирање мозга, праћено физичком окупацијом…

Шта ИПАП споразум представља, да ли је после његовог потписивања и даље одржива реторика о војној неутралности Републике Србије и да ли ће процес растакања државе и системска и систематска лоботомија српског народа резултирати и коначним моралним сломом: учествовањем у мултидимензионалном рату који Запад води против Русије, за „Печат“ говоре врсни познаваоци НАТО, Рик Розоф, водећи истраживачки новинар у свету у домену војно-политичког деловања ове алијансе, оснивач и уредник интернационалне мреже „Стоп НАТО“, колумниста „Глобалних истраживања“, „Волтера“ и Руске телевизије (РT) и Махди Даријус Наземораја, аутор студије „Глобализација НАТО“ (Clariti Press, 2012) једне од најауторитативнијих критичких књига о НАТО-у, која се користи као приручник у одабраним колеџима, попут Пентагоновог колеџа Здружених снага одбране, Академије ваздушних снага САД, као и на универзитетима Харвард и Беркли. Његов рад о НАТО-у архивиран је 2011. у Војној мултимедијалној библиотеци саме алијансе у Бриселу, под одредницом „НАТО и Либија – Специјални фокус“ (Анали, збирка текстова водећих међународних експерата).

[restrictedarea]

Рик Розоф:

„Одавно упозоравам да Пентагон користи НАТО како би преузео читаву Европу – све европске земље, у овом моменту са изузетком Русије, мада и тамо доминира половином у, као што сте истакли, свим могућим категоријама: војсци, одбрани,  куповини наоружања (‚интероперабилност‘) војној производњи, планирању, спољној политици, унутрашњој безбедности и полицијским снагама, судству, законодавству, економији, финансијама, социјалним питањима, култури, наводним људским правима итд.

Када је НАТО отворио Канцеларију за везу у Београду и Србија била увучена у прелазни програм Партнерство за мир (који се користио за довођење у НАТО 12 источноевропских земаља од 1999. до 2009.) било је евидентно за све, осим за намерно слепе и глуве, да је она део НАТО-а, упркос лажним флоскулама о неутралности које су наводни радикали и социјалисти сервирали народу у Србији.

Индивидуални акциони план партнерства је друга фаза а Акциони план за чланство је последња фаза у постизању пуноправног чланства у НАТО-у. Босна, Македонија и Црна Гора већ имају Акциони план за чланство. НАТО уводи земље у пакету, тако да ће се Србија придружити када и остале три земље.“

Махди Даријус Наземораја:

„Српска влада је предузела видљиве кораке који показују да је Београд обавезан Вашингтону и Европској комисији. Читав процес унутрашњих реформи је веома убрзан и похваљен од стране САД-а. Штавише, Београд је управо потписао Индивидуални акциони план партнерства (ИПАП) са НАТО-ом, који ставља његову самопроглашену неутралност под велики знак питања.

Индивидуални акциони план партнерства (ИПАП) јесте полазна тачка за улазак у НАТО.

ИПАП програм је формално одобрен 2002. године током Самита НАТО-а одржаног у чешкој престоници Прагу. Реч је о прилагођеном програму сарадње и интеграције, који НАТО посебно дизајнира за сваку појединачну земљу на основу њених унутрашњих, безбедносних, економских, геополитичких и социјалних околности. ИПАП је специјално адаптиран процес који се креира не само да би обезбедио интеграцију у НАТО већ драстично и драматично моделује земљу за чланство по мери која је за сваку земљу специфично одређена. Следећи корак НАТО интеграција, после ИПАП-а, јесте Појачани програм дијалога са НАТО-ом. Појачани програм дијалога он гради на ИПАП програму и отвара врата за Акциони план за чланство (МАП). Споразум МАП између НАТО и не-НАТО земље је последњи корак који не-НАТО земља мора предузети пре уласка у НАТО.

Премда је Београд одбио да приступи Интензивираном програму дијалога 2008, када је НАТО једнострано израдио Интензивирани дијалог програм за Србију, курс који је влада Србије предузела са ИПАП-ом у будућности отвара врата за улазак у НАТО и ствара баријере за сарадњу са Русијом. Чињеница да је НАТО израдио Интензивирани дијалог план за Србију 2008. године јасно показује да му је циљ да се придружимо овој војној алијанси.

ИПАП је дизајниран да реконфигурише земље. Другим речима, Србија ће бити ремоделована на основу ИПАП-а, чак и више него што је до сада реструктурирана. НАТО, у ствари, има надзор над целим процесом реконфигурације и званичници НАТО-а ће усмеравати процес кроз радне групе.

Пре него што је Београд пристао да се придружи програму ИПАП, Србија је морала да буде део НАТО Програма планирања и ревизије (ПАРП). ПАРП се одвија у склопу тзв. Партнерства за мир (ПФП). ПАРП је коришћен од стране српске владе у циљу прилагођавања српске војске како би постала интероперабилна са НАТО-ом, имитирајући његове структуре и пресликавајући земље чланице. То је учињено када је Београд предузео војне и безбедносне реформе у свом одбрамбеном карактеру, док су званичници НАТО-а направили процене учинка и водили цео процес за Србију.

ИПАП, међутим, помера ствари много даље од ПАРП програма. Главни фокус ИПАП-а су „домаће реформе“. Те такозване „реформе“ неће се тицати само војног, обавештајног и сигурносног поља већ ће укључити, такође, политику владе, политичке структуре и економију Србије. Због тога Индивидуални акциони план партнерства садржи одредбе о економији, спољној политици и ЕУ. Песимиста би једноставно и искрено закључио да је Србија колонизована.

Термини „европске интеграције“ и „европске вредности“, које садржи ИПАП документ, такође су обмањивачки и имају за циљ да монополизују дефиниције које користе технократе Европске уније и Вашингтона за то шта значи бити „европски“. По овим дефиницијама, Русија, која је историјски била заштитник Европе и представља највећу европску земљу, категоризована је као не-европска земља. Оно што ове бирократске дефиниције раде јесте уништавање европске разноликости и свих алтернатива Европској унији унутар Европе кроз вештачко креирање европских вредности, које селективно укључују и искључују шта је „европски“, а шта није „европски“, на основу геополитичких и економских интереса који не почивају на реалности.

 

ГЕОПОЛИТИКА ИЗА „РЕФОРМЕ“ У СРБИЈИ Потписивање ИПАП-а од стране Београда мора бити сагледано у геополитичком контексту мултиспектралног рата који САД и НАТО воде против Русије и Евроазијске економске уније – као и против народа читаве источне Европе и Србије, без обзира на про-САД и про-НАТО политику коју воде њихове владе – користећи кризу у Украјини као изговор. Због појаве Евроазијске економске уније и интензивирања ривалства са Москвом и њеним савезницима, САД и Европска комисија отимају се да учврсте своје сфере утицаја и да спрече све земље које нису чланице ЕУ и нису чланице НАТО да се прикључе Евроазијској економској унији и Уговору о колективној безбедности предвођеним Русијом.

То је разлог због којега Вашингтон и Европска комисија убрзавају улазак Србије и неколико других земаља у НАТО и Европску унију. Ово је и разлог због којега је Тони Блер потписао уговор да саветује премијера и владу. Тони Блер ће бити део механизма за праћење преузимања Србије.

Изјава министра спољних послова Ивице Дачића, изречена фебруара 2015, да САД „подржавају реформе у Србији“ представља знак убрзаног преузимања државе. Није случајно што је Дачић отишао у Вашингтон на разговоре на високом нивоу о „реформским“ процесима у Србији. Не само да се министар иностраних послова Дачић састао са америчким државним секретаром Џоном Керијем већ се такође састао са нео-конзервативком која је била на линији фронта Вашингтона за промену режима у Украјини, америчком државном подсекретарком Викторијом Нуланд.

Да ли ће Србија били регрутована за рат против Русије?

Ствари не изгледају обећавајуће у погледу српске неутралности. Иако се Србија обавезала на војну неутралност, руски званичници су показивали знаке скептицизма у прошлости. Две године пошто је у новембру 2011. направљен нацрт ИПАП-а између Србије и НАТО-а, руски министар одбране Сергеј Шојгу дошао је у Београд како би питао српску владу у вези са њеним намерама. Он је чак цитиран у српском листу „Новости“ како је првом потпредседнику владе Александру Вучићу рекао да, без обзира што је већина грчког народа била против приступања Грчке НАТО-у, влада је игнорисала њихове жеље и држава је приступила НАТО-у. Александар Вучић је одговорио да се Република Србија никада неће прикључити НАТО-у.

Разговор између Шојгуа и Вучића вођен је, дакле, у новембру 2013. Годину дана касније, октобра 2014, српска влада је дала иста уверавања Москви, када је руски председник Владимир Путин посетио Београд. Месец дана пре Путиновог доласка, међутим, Србија је била позвана да у британском граду Њупорту буде први пут учесник на Самиту НАТО-а.

ИПАП је коначно одобрен од српске владе 20. децембра 2014. Ратификован је од НАТО-а 15. јануара 2015. Придруживши се ИПАП-у, српска влада је одступила од уверавања која је дала Руској Федерацији и српском народу. Уколико она настави да иде овим путем, Србија ће постати чланица НАТО-а или ће постати de facto чланица и без формалног учлањења и биће употребљена против Русије и сваке друге земље која одбије да следи наредбе Вашингтона или ЕУ.

[/restrictedarea]

 

8 коментара

  1. Nato fašisti moraju biti dočekani onako kako bi ih u slučaju 1999. dočekala vojska SCG sa narodom, da su se kojim slučajem odvažili na kopnenu invaziju. Ili tako ili totalna okupacija,lagano umiranje i nestajanje sa ovih prostora!

  2. … овај `пакт са ђаволом` – мимо знања и воље народа ( на `мала врата` ?) слаби `имунитет` Србије и доноси – проклетство ?
    “Проклет, који се узда у човека…” ? и његове творевине, попут НАТО, ЕУ итд. ? Жалосно…

  3. Mi smo jos 2000 te godine prihvatili sve ono cemu smo se opirali i zbog cega smo bombardovani . Mi smo pregazena zemlja,a najstrasnije je sto su uspeli da ubiju volju kod obicnog coveka. Ljudi su postali apaticni i depresivni-dusa im je pod anestezijom-to je nas najveci poraz. Ljudi,patrioti su izgubili svaku nadu da ce se nesto promeniti. Sto se NATO tice oni su za stolom dobili sve sto ni bombama nisu mogli dobiti (SOFA sporazum) . ONI SU POBEDNICI A NAMA OSTAJE ILI DA SE NAVIKNEMO NA TO ILI DA SE ZDEREMO

  4. To da cemo biti rastlceno znaju i vralci na grano samo mi nije jasno gde se denula i nestala nasa srpska pravdoljubivost,osecaj potrebe da zbijmo redove, da se homogenizujemo Kao narod i branimo sebe svoj narod i veru od sto puta goreg nacizma od onog hitlerovskog. Umesto otpora mi se utapamo u melanholiju i nezainteresovanost jer has trenutno,nas licno, to
    ne dotice a nevidimo dalje od nosa.

  5. Radjanjem Neo Liberalizma 1899-te, zagovoren je Novi Svetski Poredak tj. Globalzacija. Tada je zacrtano da vrednosti kao sto su Otadzbina (Domovina), Nacionalnost (Vera) i Familija (Porodica) za koje se vredelo ginuti, danas sa tim poredkom se gase. To je i kod nas uslo u sve sfere danasnjice i mi postajemo lagano zavisnici tog novog svetskog poredka, tako da izdajstvo ili zaborav vlada i kod nas, jer smo zaboravili nase nacionalno i ljudsko dostojanstvo, pod okriljem, sta ja da branim to Kosovo ono mi nije nista dalo ili Krajina i Srpska Republika sta mi imamo sa tim. Varamo se, to smo mi svi, nasa Otadzbina, nasa Nacija, nasa Familija. Ljudi probudimo se i vratimo se nasim vrednostima.
    Ne dozvolimo da nas gaze i unistavaju. To ne znaci da moramo ponovo da ratujemo nego da koristimo i ovo malo mozga sto nam nisu isprali i da javo kazemo ono sto mislimo, jer ko ne voli sebe ne moze ni drugog da postuje. NATO je ta organizacija koja te vrednosti za novi svetski poredak stvara i uvodi.
    Imamo pametne ljude u svetu i u otadzbini, pa koristimo jednom taj potencijal pravilno…

  6. Да ли је Влада кукавичка ако иза леђа народа врши учлањење у НАТО?
    Постоји РЕФЕРЕНДУМ као институција која може дати или не дати легитимитет.
    Зашто се Влада Србије плаши референдума?
    Зато што је кукавичка.

  7. На српски народ,у Србији и Републици Српској је НАТО бацио око 20 000 кг уранијума.
    Тај уранијум ће уништавати овај народ вечито.
    Ту чињеницу,да је НАТО насрнуо на нашу децу и да ће штетно зрачење трајати вечно,не треба НИКАДА заборавити.
    Ако то заборавимо, нисмо вредни ни да постојимо.

  8. Gospodar Zarin

    Go Home Yankee Zulu !!!

    3
    1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *