Dmitrij SEDOV – Toni Bler u Beogradu

Konačno je u Srbiji počelo čišćenje te političke džungle, u kojoj su obitavali svakojaki stanovnici.

Ako bi me zamolili da nađem pravi izraz kojim bih okarakterisao taj korov, teško bih ga našao. Jer tu obitavaju sve vrste političara predstavljene u svetskoj fauni. A to je nepoželjno i čak opasno. Uopšte se ne zna kakva će podvrsta sutra pobediti i sa kakvim posledicama će se zbog toga suočiti civilizovani svet. Zbog toga ja stojeći pozdravljam odluku srpskog premijera da za svog savetnika uzme Tonija Blera, koji se u celom svetu proslavio sa odanošću demokratiji i ljudskim pravima. Nesumnjivo će uz pomoć Tonija srpska politička arena početi da se pretvara u dobro sređenu cirkusku arenu.

Sa te arene nikakv tigar neće sići u parter i tamo ustrojiti nered sa vriskom i tučom. Zato što Toni ima veliko iskustvo u obuzdavanju ličnosti koje smetaju da se sprovodi politika dobre volje i čovekoljublja.

Da ne pričam mnogo, podsećam čitaoca na događaje sa početka 2003. godine, kada smo svi mi na čelu sa Toni Blerom i Džordžem Bušom mlađim negodovali zbog zlobnih zamisli Sadama Huseina koji se spremao da otruje svet hemijskom kugom. Situacija je bila veoma napeta. Specijalne službe su već izvestile Tonija Blera da je Husein u stanju da zaspe otrovom Veliku Britaniju, sa sve njenim Kraljevskim Veličanstvom i svim njenim čedima, za svega 45 minuta i to tako umešno da britanske oružane snage neće imati vremena ni da trepnu.

Sa druge strane okeana Džordž Buš je slikovito naslikao Kongresu silu u kojoj Sadam seje smrt iznad stepa Teksasa i planina Nebraske uz pomoć iračkih bespilotnih letelica. Smrt neumorno kosi Ameriku i nema pomoći niotkuda. Posle njegovog nastupa deo kongresmena se sakrio u sopstvenim skloništima, počela su masovna bekstva iz psihijatrijskih klinika, a indijanci u rezervatima prestali su da se razmnožavaju.

Sve to je nalagalo preduzimanje hitnih mera i u martu te iste godine oslobodilačke armije SAD i Velike Britanije ušle su u Irak kako bi zauvek izbavile svet od opasnosti koja mu preti, a takođe i da oslobodi diktatora od nezakonite vladavine dragocenim naftnim poljima.

Malo ljudi zna da taj trijumf anglosaksonske civilizacije umalo nije srušio jedan jedini čovek. Taj čovek se zvao Dejvid Keli i on je bio jedan od najvećih naučnika mikrobiologa u Velikoj Britaniji. Dakle, taj Keli je više puta boravio u inspekcijskim poslovima u Iraku i doneo je pogrešan zaključak da Husein nema nikakvo oružje za masovno uništavanje. Zbog izvesnih nedostataka u britanskom obrazovnom sistemu, Keli se pokazao slab na jeziku i izbrbljao je tu informaciju britanskom novinaru Kaliganu, koji je zauzvrat sa svoje strane odmah razmestio na Bi-Bi-Si. Ne bi to značilo ništa da Keli nije slovio za veoma priznatog stručnjaka, pa je nastala pretnja da se raspiri veoma veliki skandal.

O tome da je zaključak bio neispravan Dejvid Keli je saznao posle nekoliko dana, kada je šetajući sa psom u šumi, sreo svoju smrt. Ona mu je prenela pozdrav od Tonija Blera, a potom ga je posavetovala da okonča život samoubistvom, prerezavši sebi vene na rukama. Detalji diskusije koja je nastala nisu poznati ni do dan danas, ali Dejvid Keli nije izašao iz šume na svoje dve noge. Njega su pronašli neki civili koji su pozvali policiju. Kako su potom ustanovili anatomi-patolozi, posekotina na ruci nikako nije mogla predstavljati smrtnu ran, krvarenja uopšte nije bilo, a posekotina na ruci je samo skrivala ubod šprica. Oni su se zainteresovali da li ima otrova u krvi ali najveštiji na svetu detektivi Skotland Jarda su brzo okončali predmet i zapečatili ga na 70 godina.

U rezultatu ove viteške istorije, podvlačim da svaka demokratija tek tada nešto vredi, ukoliko ume da se zaštiti od avanturista. A Toni Bler je bio jedan od njenih najodlučnijih i na ruci najbržih zaštitnika.

Kako kod vas dragi čitaoci ne bi bilo nikakve sumnje zbog čega su Srbiji potrebni anglosaksonski “čistači”, podsećam na citat iz teksta pisca i vojnog istoričara Milovana Drecuna povodom ubistva premijera Zorana Đinđića te iste 2003. godine. Ne verujući posebno zvaničnom toku istrage koja je “otkrila zločince”, on je izloži svoju verziju koju ne treba ignorisati:

“Pre ubistva Đinđić je dao nekoliko političkih izjava. Jedna od njih ticala se Kosova. On je rekao da ukoliko Kosovo pođe putem nezavisnosti, onda mi možemo razmisliti o našim odnosima sa Republikom Srpskom u Bosni i Hercegovini. Bio je to dobar politički potez. I druga njegova izjava, da niko izvan granice ne treba da odlučuje šta treba da rade Srbi u samoj Srbiji. To je bilo upućeno tadašnjem ambasadoru SAD u Srbiji Vilijamu Montgomeriju, koji je praktično bio premijer Srbije. U tom pravcu treba i tražiti motive toga ubistva. Ali ja mislim da će to biti veoma teško”.

U tome, da će to teško biti otkriti, Milovan Drecun je bio u pravu. Ali je mnogo lakše shvatiti kome je to potrebno. Ukoliko Toni Bler zauzme mesto savetnika premijera u Beogradu, onda ćemo svi mi brzo shvatiti kome je to potrebno.

http://www.fsksrb.ru/

3 komentara

  1. Samo bih vas potsetio na “ismevanje” devetnaest praznih stolica koje je Miloševićev “režim” pretočio u pravni i obavezujući akt /po Ustavu/ da se sudi zločinu NATO pakta 1999. godine u Srbiji! To ismevanje je bilo oličeno u “pobednicima” dvehiljadite koji su sada najveći kritizeri onoga za što se Milošević i zalagao i imao u praksi! Što se tiče Blera, to nema cenu! To je poniženje,to je povreda časti!

  2. toni bler je doso da se izvine srbiji i da plati ostetu srbiji poslo ga bog da se izvine

  3. narode Srpski počistimo ih što pre da oni ne počiste nas!!!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *