Свакога дана у сваком погледу…

Предраг Радоњић / уредник КиМ радија

Док је напетост на политичкој и друштвеној сцени косовских Албанаца толика да већ прети оружаним сукобима, Срби на северу и они јужно од Ибра чекају да буду још једном колатерална штета. Или су они сами  главни циљ?

Сваке године сам изнова импресиониран напретком Косова као суверене и мултиетничке демократије, каже се у честитки Барака Обаме његовој балканској колегиници, председници Косова Атифете Јахјаги и грађанима Косова поводом обележавања седме годишњице од (само)проглашења независности. Председника Сједињених Америчких Држава, светионика демократије, толеранције и људских права – вредности које су ту „независност“ уз трабанте из НАТО донели косовским Албанцима на крилима авиона, бесомучно бомбардујући Србију, односно тадашњу Савезну Републику Југославију. Слично интонирана је и честитка „Њеном величанству Јахјаги“, како се председница Косова декларише у повременим саопштењима на дегенерисаном српском језику, одаслатим „грађанима Косова“ из њеног кабинета, од њене „колегинице“, британске краљице Елизабете Друге и других западних владара.

 

ШТО ДАЉЕ ОД НАПРЕТКА За то време, у Приштини се догађају насилне демонстрације које организује екстремистички Покрет „Самоопредељење“, са гневном масом мобилисаном поново на антисрпској реторици. Они захтевају смену српског министра у косовској влади који је оне што каменицама засипају српске повратнике у Ђаковицу на Божић назвао дивљацима и осудио претварање Комбината „Трепча“, основне полуге опстанка Срба на северу покрајине, у косовско јавно предузеће.

И све то, за потребе западних медија, замаскирано првенствено као бунт младих против тешке економске ситуације, корупције, незапослености и очајног друштвеног стања, који су заиста катастрофалних размера и више него разумљив разлог за бес и деструкцију.

[restrictedarea]

У исто време, командант Рамуш плаче на аутобуској станици у Приштини гледајући масе младих косовских Албанаца како чекају аутобусе који ће их преко централне Србије одвести до границе са Мађарском и капије Европске уније, што даље од „импресивног напретка суверене и мултиетничке демократије“. И гневно обећава „крваво пролеће“ док одлазак десетина хиљада косовских Албанаца из независног националног Елдорада представља феномен за који аналитичари политичари нуде мноштво неубедљивих објашњења.

И док је напетост на политичкој и друштвеној сцени косовских Албанаца толика да већ прети оружаним сукобима, Срби на северу и они јужно од Ибра чекају да буду још једном колатерална штета. Или су заправо они сами главни циљ, као и 1999. и 2004. године? Овога пута за коначно решење српског питања на Косову и Метохији. Омладинци Демократске партије Косова Хашима Тачија дошли су да их посете у Грачаници са заставом и уставом Косова и захтевом да и они славе независност Косова.

Није их било дан раније на парастосу убијенима у аутобусу „Ниш експреса“ у Ливадицама, за шта већ четрнаест година нико није одговарао, а судски процеси су се претварали у спрдњу са ожалошћенима. Нема их да подсете ни када се исти тај устав, који на папиру гарантује велика права српској заједници, крши кроз законе који му мењају суштину или омогућавају пуко неспровођење. Када се у центру Приштине, на јавним местима, или административним прелазима, уместо уставом прописаних косовских плаво-жутих застава, вијоре црни орлови на црвеним позадинама. Или када „независни телевизијски канал на српском језику“ законски постане Други програм државне Радио-телевизије Косова.

 

МЕКИ ТРБУХ ЕВРОПЕ Србима макар иде на руку што се нерадни дани за прославу државности Србије и Косова преклапају, па нико не може да их пита зашто не иду на посао 17. фебруара нити коју државност обележавају.

Не треба се чудити монструозном лицемерју САД и западних земаља. Оне су на свет донеле новорођенче неспособно за самосталан живот, чији опстанак се мора одржавати на апаратима и чије постојање им је потребно. Поред радовања што ће атлетичари са Косова трчати са америчким колегама на олимпијским играма и исказивања подршке на путу евроатлантских интеграција, Обама истиче и „подршку ваше земље међународној коалицији против Исламске државе и ваше снажно залагање за борбу против тероризма и насилног екстремизма, што је један од главних приоритета моје администрације“.

Косовски Албанци и босански муслимани важни су за САД као примери сарадње са исламским светом у тренутку када се оне оптужују за вођење нових крсташко-петролејских похода. Као „државе“ где администрације исказују снажну подршку САД, без обзира што и овде антиамеричко и антиевропско расположење, као и број регрута ИСИС, расту. У крајњем, и као исламски „меки трбух“ Европе преко којега се она може лако дестабилизовати и уцењивати. Зато косовски репери могу да мирно праве и емитују спотове у којима симулирају „праведничко“ убијање српских полицајаца. А Јахјага може наставити са покушајима „хипнотисања зеца“ јавним понављањем познате мантре из Кустуричиног филма „Сећаш ли се Доли Бел“: „Свакога дана у сваком погледу, све више напредујем“.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *