Sastanak Evrogrupe: Briselska partija pokera

Protekla nedelja je bila od sudbonosnog političkog i ekonomskog značaja za sudbinu Grčke, ali i Evropske unije i evrozone uopšte. Atina je iskopala rovove i spremila se za politički rat za očuvanje svojih ekonomskih interesa

Za „Pečat“ iz Soluna Katarina Verikios

Vlada društvenog spasa“, kako je premijer Grčke Aleksis Cipras naziva, iznela je pred parlamentom program, kako nalaže Ustav. Cipras je ostao pri tome da će održati sva svoja predizborna obećanja, te da će država „poštovati svoj dug prema kreditorima“, ali je, na iznenađenje i strane i domaće javnosti, opet pokrenuo pitanje zahteva plaćanja nemačke ratne odštete Grčkoj u vrednosti od 162 milijarde evra, što je oko polovine aktuelnog duga ove zemlje.
Iznoseći program, premijer je naveo načine „lečenja velikih rana stvorenih programom štednje i rešavanja humanitarne krize“. Kao prvi prioritet vlade postavio je deljenje hrane siromašnima, pružanje pomoći ekonomski ugroženima putem davanja besplatne električne energije, i naravno, objavio je prestanak postojanja vanrednog poreza na stambeni prostor, kojeg će zameniti novi porez na imovinu velike vrednosti.
Što se tiče unutrašnjih problema Grčke, Cipras je uverio kako poslanike, tako i grčki narod da će ponovo zaposliti ljude otpuštene u javnom sektoru i otvoriti nova radna mesta. Minimalni lični dohodak od 751 evra mesečno biće zagarantovan i počeće da se isplaćuje od 2016. godine. Veoma važna tačka programa vlade bila je i kontrola privatizacije i nemilosrdni rat protiv korupcije, utaje poreza i ilegalne trgovine duvanom i cigaretama.
Treba podsetiti da je državni dug Grčke veći od 320 milijardi evra, što je 174 odsto njenog bruto domaćeg proizvoda.
Što se tiče spoljne politike, Cipras je naglasio da je najvažnije to da njegova vlada „neće produženje programa pomoći, već jedan prelazni plan, koji će pomoći grčkom narodu da premosti krizu i dati vremena vladi da podigne privredu zemlje na zavidan nivo“. Od sada, kako je kazao novi premijer, „Grčka može samo da podnosi predloge evropskim saradnicima, i neće primati naloge preko elektronske pošte“.
Program kreditne pomoći ovoj državi ističe 28. februara, a o poslednjoj rati, koja iznosi oko 7,2 milijarde evra, treba da se pregovara, na šta Grci ne pristaju i već su počeli da odstupaju od „nasilno nametnutih mera štednje“. Vlada ne želi da se „na silu“ i pod lošim uslovima zadužuje, zato je i polagala sve nade u vanredno zasedanje Evrogrupe u Briselu, koje je održano u sredu, na poziv predsedavajućeg ministara finansija evrozone, Jeruna Dajselbluma. Dajselblum je pre sednice Evrogrupe izjavio da će Grčka biti prva zemlja u domino efektu zemalja koje će izaći iz evrozone i poručio Grcima da očiste matrice za štampanje drahmi.
[restrictedarea]

GRČKI PLAN B U atmosferi iščekivanja vanrednog zasedanja Evrogrupe, na političkoj šahovskoj tabli Grčke je načinjeno mnogo poteza, što domaćih, što stranih „igrača“.
Panos Kamenos, ministar odbrane i lider desničarske partije „Nezavisni Grci“, izjavio je u jednom intervjuu da je generalno dirnut Ciprasovim izlaganjem programa pred parlamentom, koje je nadasve bilo jasno i iskreno, naglasivši: „Mi smo nezavisna država i ako se to ne sviđa stranim poveriocima, to je njihov problem.“ Na pitanje šta misli o GREXIT-u, bez ustručavanja je odgovorio: „O tome pitajte Samarasa, koji je oko toga svih ovih godina četvoronoške pregovarao.“ Najeksplozivnija Kamenosova izjava, koja je bukvalno potresla i protresla evropsku političku scenu, bila je da Grčka ima i „plan B“ za slučaj da ne bude dogovora na sastanku Evrogrupe i dodao da ako Evropa bude pravila probleme oko kreditiranja, tu su uvek SAD, Kina i Rusija.
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble je ubrzo nakon toga rekao da mu se ne sviđa otvaranje Ciprasa prema Rusiji, niti Putinovi komplimenti upućeni premijeru, kao ni izjava ruskog ministra finansija Antona Siluanova da će „razmotriti“ eventualni zahtev Grčke za finansijsku pomoć. Šojble je ubeđen da Rusija ne bi mogla da zameni evropsku solidarnost.
Okretanje Grčke prema Moskvi nije, međutim, samo dimna zavesa. Ova veza se učvrstila mnogo pre nego što su objavljeni izbori i mnogo pre grčkog protesta zbog uvođenja sankcija Rusiji.
Putin je tokom susreta sa patrijarhom aleksandrijskim Teodorom Drugim u Kairu hvalio Ciprasa nazivajući ga premijerom sa svežim idejama, koji se bori za dobrobit svog naroda i otadžbine. Šef grčke diplomatije Nikos Kocijas se u sredu, istog dana kada je zasedala Evrogrupa, sastao u Moskvi sa svojim kolegom Sergejem Lavrovim u prijateljskoj atmosferi obostranog razumevanja.
Igrom slučaja, pre Moskve Kocijas je bio u poseti Berlinu gde ga je kolega Frank Valter Štajnmajer pre svega pitao za postojanje „plana B“ Panosa Kamenosa, na šta je Kocijas odgovorio da Grčka želi evropsko rešenje i da razgovara sa EU, ali da će saslušati i predloge drugih strana koje su spremne da budu solidarne sa njom. „Želimo da Nemačka shvati da nije novi Rim, ali jeste jedna jaka, zanimljiva, i nadamo se, prijateljski nastrojena zemlja prema Grčkoj. Nemcima sam rekao da Nemačku smatramo prijateljskom zemljom, ali njihovu politiku smatramo neprijateljskom“, izjavio je šef grčke diplomatije. Naravno, Štajnmajer nije propustio priliku da naglasi da su priče o ratnoj odšteti uzaludne.
Premijer Cipras je tokom posete Beču prošle nedelje rekao da su u istoriji EU poznate nesuglasice koje se pred kraj dana pretvaraju u dogovore, dodajući da grčka kriza nije samo grčka nego i evropska, te da će od koristi Evropi biti ako njegova država ostane stabilna. „Ako Grčka pobedi krizu, to će biti početak kraja evropske krize. Optimista sam u vezi sa tim da će se naći odgovarajuće rešenje za Grčku. Ne postoji razlog da ne nađemo zajednički jezik, mogu postojati samo politički razlozi“, dodao je grčki premijer.
Austrijski kancelar Verner Fajman se u potpunosti složio sa Ciprasom i kazao da je svima cilj da se nađe zajednički put u evrozoni i da jedna zemlja podržava drugu, te da je cilj svih zemalja da i Grčka ostane tu gde je.
Činjenica je da su se svi prvaci država EU pribojavali Ciprasovog, odnosno Varufakisovog stava na vanrednom zasedanju Evrogrupe, pribojavali su se raspada, mada su zadržavali krute stavove. Kancelar Angela Merkel je Baraku Obami predstavila svoje poglede na problem Grčke, iako to nije bila tema sastanka. Dok je Obama tvrdio da treba da postoji ravnoteža u evrozoni, Merkelova je insistirala na tome da Grčka mora pokazati održiv program kojim će sačuvati sebe samu dodajući da će „saslušati Grke ali i oni treba da održe svoja obećanja i da poštuju već postojeći ugovor“.

ŠOJBLEOVA GRUBA IGRA Uoči zasedanja ministara finansija evrozone, Šojble je započeo partiju grubog pokera sa grčkom stranom. Doduše, i Grčka i Nemačka su pokušale da pokažu, i u poslednjim trenucima, nefleksibilne pregovaračke granice i suštinu svojih čvrstih stavova. Šojble je naglasio da „nikog sem Grčke ne treba optuživati za probleme same zemlje“ i dodao da se na vanrednom zasedanju neće čak ni dotaći pitanja novog programa za ovu državu, jer ona već ima svoj program koji mora da ispuni. On nije propustio priliku ni da poruči, pre svega berzama, da od grčke vlade želi da čuje nešto obavezujuće i da „ako Grčka neće i negira svoj program, onda se sve završava“, aludirajući na izlazak iz evrozone.
Kako je izvestila agencija „Blumberg“, ova izjava nemačkog ministra dovela je Evrogrupu u bezizlaznu situaciju i pretila Grčkoj da će ostati bez paketa pomoći krajem februara, stavljajući u opasnost njen ostanak u evrozoni. Grčka vlada je htela sporazum-most, ali se Šojble „bojao“ da je to most koji ne vodi nikud. „Ne damo šest meseci vremena grčkoj vladi da bi premostila krizu gotovine i da bi dobila na vremenu novim sporazumom-mostom“, dodao je Šojble.
Varufakis nije ostao dužan u ovoj igri ekonomskih interesa i nerava. Pod pritiskom unutarstranačkog fronta „Sirize“, opovrgao je svoju dotadašnju tvrdnju da se slaže sa 70 odsto sadržaja starog ugovora o merama štednje i objavio da će na zasedanju Evrogrupe početi pregovore sa nulte tačke. „Nećemo stari ugovor, nećemo Trojku.“ U pokušaju da pokaže da i Atina ima čvrste stavove, Varufakis je ostavio otvorenom i mogućnost prekida saradnje sa kreditorima.
Grčki ministar finansija se pre vanrednog zasedanja susreo sa Kristin Lagard, generalnim direktorom MMF-a, koja je takođe prisustvovala zasedanju, kao i Mario Dragi, predsednik Evropske centralne banke.
Grčki predlog, koji je Varufakis detaljno predstavio ministrima Evrogrupe, podrazumeva program-most koji će trajati do juna 2015. a dotiraće se sa 10 milijardi evra. Drugi predlog je trebalo da bude program-most sa trajanjem do avgusta 2015. Ovaj scenario bi obuhvatao preuzimanje poslednje tranše u vrednosti od 7,2 milijarde evra, koja je ugovorena sa Trojkom, ali se od Atine očekuje da poštuje samo 70 odsto „nezatrovanih“ uslova što su i nametnuli Atini EU, ECB i MMF. Kako je već navedeno u tekstu, ovaj nesuđeni program je negiran u startu od „Sirize“.
Ispostavilo se da je ovo vanredno zasedanje Evrogrupe imalo više informativni karakter, da se vidi „ko šta nudi“, a da se pravi odgovor na pitanje grčke krize i generalno krize u evrozoni očekuje 16. februara na redovnom zasedanju Evrogrupe.
[/restrictedarea]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *