Шамари из Брисела

Укидање српског правосуђа на Косову и Метохији представља нови корак ка тренутку у којем ће нам и званично бити истакнут захтев да признамо независност своје јужне покрајине. Зашто Србија жури да испуни захтеве организације чија је будућност све неизвеснија?

Имали смо читавих десет месеци да се одморимо од нормализације односа са оним Косовом које је једнострано прогласило независност од Србије. Али одмор је завршен, и у наставак нормализације кренуло се с обиљем нове радне енергије па је, у ноћи између понедељка и уторка, већ на првом састанку премијера Србије и тог Косова, Александра Вучића и Исе Мустафе, неочекивано потписан споразум о проблему постојања српског правосуђа у јужној српској покрајини. Речима дописника америчког Радија „Слободна Европа“ из Брисела Рикарда Џозвијака: „То је заиста велико изненађење, јер се мислило да ће то бити више сусрет него састанак. Када су око 18 часова отпочели састанци, сви су говорили да ће све бити готово до 22 сата, да ће се мало разговарати са представницима Србије, мало са представницима Приштине, заједнички сусрет и готово. А онда, одједном, већ је било два сата ујутру и схватили смо да се унутра одвијају прави политички разговори, а не само упознавање… На крају, јутрос су се договорили око правосуђа… У овом тренутку није јасно шта ће бити наредна тема, али напредак је остварен и то већи него што се очекивало.“
[restrictedarea]

АМЕРИЧКА ПРЕДИГРА Остварени напредак имао је артиљеријску предигру у виду америчке кампање против Вучића и његове власти, кампање зачињене претњом српском премијеру да ће проћи као (бивши) председник Украјине Виктор Јанукович ако начини избор који се САД-у не допада. Предигра за наставак дијалога 9. фебруара се, поред тога, ових дана одвијала и лицем у лице, неуобичајено учесталим сусретима српског премијера с америчким односно евроатлантским званичницима. Вучић и амерички амбасадор у Београду Мајкл Кирби састали су се 3. фебруара и „разменили мишљења уочи наставка преговора Владе Србије и привремених институција власти у Приштини“, па се 6. фебруара на безбедносној конференцији у Минхену Вучић састао са генсеком НАТО-а Јенсом Столтенбергом кога је „информисао о наставку дијалога са Приштином“ а Столтенберг је „поздравио наставак дијалога Београда и Приштине“, уследили су 7. фебруара састанци са помоћницом државног секретара САД Викторијом („ј…ш ЕУ“) Нуланд која је „подржала европски пут Србије и наставак дијалога Београда и Приштине под покровитељством ЕУ“ и истог дана са потпредседником САД Џозефом Бајденом – обоје су се састали и са Мустафом, и Нуланд је „изразила подршку САД новој Влади Косова у дијалогу о нормализацији међудржавних односа између Републике Косово и Републике Србије“ – да би се и дан после напретка у Бриселу, 10. фебруара, Вучић поново састао са Кирбијем али и са замеником Нуландове за европска и евроазијска питања Брајаном Хојтом Јиом, и „америчке дипломате честитале су председнику Владе Србије на парафирању Споразума о правосуђу прошле ноћи у Бриселу, и оцениле да је постигнут велики успех који потврђује посвећеност Владе Србије дијалогу са Приштином“… Како ли су заиста текли ови разговори? Председник САД Барак Обама: „Ми повремено морамо да заврћемо руке државама које неће да ураде оно што нам је потребно да ураде.“
Но, вратимо се у Брисел. Напредак о коме говори дописник Џозвијак, велики успех који спомињу америчке дипломате, тај дакле напредак у нормализацији односа Србије и Косова, састоји се у договору да српско правосуђе у јужној српској покрајини и дефинитивно буде укинуто, и да буде замењено правосуђем независног Косова. Узгред, то значи да је досадашње, какво-такво, постојање српског правосуђа у јужној српској покрајини заправо било ненормално, а то ненормално стање сада је нормализовано успостављањем косовског правосуђа на читавој територији покрајине…

КОСОВСКИ ЗАКОН Истини за вољу, овонедељни споразум о правосуђу не представља суштински нов споразум, већ разраду тачке 10 „Првог (бриселског) споразума о принципима који регулишу нормализацију односа“, оног споразума кога су 19. априла 2013. парафирали тадашњи премијери Србије и Косова, Ивица Дачић и Хашим Тачи: „Судске власти биће интегрисане и функционисаће у оквиру правног система Косова…“ Али нови документ, с насловом „Правда“ („Justice“) не представља само спровођење у дело 10. тачке Првог бриселског споразума, већ и Закона бр. 03 Л-199 од 22. јула 2010, Закона о судовима Косова, кога је „декретом бр. ДЛ-047-2010, дана 09.08.2010.“, прогласио (тадашњи) председник Републике Косово, др Фатмир Сејдију…
„Косовски закони примењиваће се у правосудним институцијама у складу са Првим споразумом“, каже тачка 1 овонедељног споразума из Брисела. Већ следећа тачка, пак, показује да су други извор споразума косовски закони о судовима и тужилаштвима; она предвиђа постојање „једног основног суда и једног основног тужилаштва за регион Митровице“, баш као што и стоји у члану 9, став 2.7 споменутог косовског закона о судовима, те у одговарајућем закону о тужилаштву Косова. Да ли се Србији барем изашло у сусрет тиме што је, у тачки 4 споразума, предвиђено оснивање огранака митровачког основног суда у Зубином Потоку и Лепосавићу (а уз њих и у Србици и Вучитрну)? Не. Члан 10 став 5 косовског закона: „Основни суд у Митровици има следеће огранке: огранак у Лепосавићу за Општину Лепосавић; огранак у Вучитрну за Општину Вучитрн; огранак у Зубином Потоку за Општину Зубин Поток; огранак у Србици за Општину Србица.“ Штавише, иако је у Влади Србије 27. јула 2013. Вучић рекао да су приштинске власти покушале да издејствују да суд у Митровици добије огранке и северно и јужно од Ибра у Јужној Митровици, Србици и Вучитрну али да се то неће догодити („На мала врата су покушали трик који не знам где може да прође. Ја сам одрастао у Блоку 45, тамо то не може да прође.“) очигледно, десило се управо то што су приштинске власти и захтевале и што је, уосталом, у складу с њиховим законом. Баш као што је у складу с њиховим законом и то што ће у суду бити и Срба и Албанаца, јер (члан 5 став 2 Закона о судовима Косова) „састав судства треба да одражава етнички састав месне надлежности сваког суда“, тако да је заправо једина помало утешна одредба овонедељног споразума то што ће (тачка 13) „председник Основног суда у Митровици бити косовски Србин са севера Косова“, а то је пак важно јер (тачка 6) „на Косову, председник Основног суда одлучује о расподели предмета“ те је за очекивати да ће Србин, као председник суда, додељивати српским судијама да суде Србима… Насупрот томе, тачка 14 наводи да ће „главни тужилац Основног тужилаштва у Митровици бити косовски Албанац“.
Све у свему, овонедељним је споразумом и правосудна власт независног Косова спроведена северно од Ибра скроз до Јариња и Брњака, до централне Србије, чиме је Косово наставило да заокружује свој суверенитет и државност науштрб српског суверенитета и државности. И овај је споразум, да се та кључна ствар не изгуби из вида, логичан и неизбежан корак ка последњем чину ове наше драме, то јест, узајамном признању Србије и Косова. Одавно смо указали на депешу америчке дипломатије 10BRUSSELS85 која каже „да је међусобно признање циљ“ текућих преговора Србије и Косова, у међувремену је и председник Србије Томислав Николић рекао да је такву поруку добио од ЕУ комесара за преговоре о проширењу Јоханеса Хана, а сада су потврде баш оваквог расплета дошле и са две најудаљеније тачке на свету, из Вашингтона и из Москве. Сенатор Кристофер Марфи, о коме смо писали прошле недеље, говорио је и о свом октобарском сусрету с премијером Србије, и, како је рекао, свом саговорнику је тада пренео да „неће постати лакше“, да ће „последњих неколико корака (у вези са Косовом) бити најтежи“, „па можете да га признате и одмах“. Док је, с нешто више стила, руски министар спољних послова Сергеј Лавров констатовао: „Проблем Косова још представља озбиљан изазов, будући да се покровитељи Приштине залажу за став да признање државности Косова буде ‘цена пријема’ Србије у Европску унију. Београд би у вези са свим овим требало да доноси независне одлуке.“

УСЛОВИ И ПЕРСПЕКТИВЕ Ишчекујући коначни захтев да признамо независност Косова, пошто смо Првим бриселским споразумом већ успешно купили одлуку о отварању преговора са Европском унијом („датум“) – „Да Србија није потписала Бриселски споразум, преговори још не би били отворени“, признао је у уторак први потпредседник владе Ивица Дачић – овонедељним је споразумом о правосуђу премијер Вучић покушао да купи отварање барем неког од 35 преговарачких поглавља о (евентуалном) приступању Србије ЕУ; рекао је, наиме, да се нада да ће овај договор „дати један нови замајац и европском путу Србије“, те да ће бити још један сигнал да је „Србија ближе отварању“ првих преговарачких поглавља.
Ако је овонедељни споразум са Исом Мустафом представљао шамар из Брисела српском правном поретку, као што и јесте јер је њиме прекршен Устав Србије који захтева да правни поредак на читавој њеној територији буде јединствен и недељив, само дан и по касније уследио је и нови шамар из Брисела. Упућен је премијеру Вучићу, преко службеног гласника евроатлантских интереса у Србији („Блица“); споразум о правосуђу, пише овај гласник, није довољан чак ни за отварање макар и једног од 35 преговарачких поглавља. Услова да се то догоди „има још најмање шест“. „То сазнаје ,Блиц‘ из више западних дипломатских извора, који наглашавају да је бриселски договор о правосуђу ,важан корак‘, али не и последњи, за одлуку о отварању поглавља 35 посвећеног Косову. Немачка инсистира да управо косовско поглавље буде прво отворено у преговорима о чланству Србије у ЕУ, а као услов тражи ,пуну примену‘ Бриселског споразума о нормализацији односа.“ Ових шест услова су иначе, тврди „Блиц“, постизање договора о Заједници српских општина (на томе инсистира и Србија), позивни број за Косово, енергетика, успостављање сталних граничних прелаза између Србије и Косова, укидање Цивилне заштите на северу Косова и, шести, отварање моста на Ибру у Косовској Митровици, при чему на ових пет инсистира и албанска страна, истичући решавање тих питања као услов за разговор о формирању Заједнице српских општина…
Али окренимо се суштини читаве приче, која се свакако не врти око распореда корака које ћемо направити, све овако не признајући Косово, док га коначно не признамо. То – признање независности Косова – од нас тражи Америка као главни спонзор косовске независности, а за њом и, вазално, ЕУ. Заузврат нам се нуди магловита перспектива учлањења у Европску унију, магловита зато што се ЕУ ничим није, нити ће се икада, обавезати да нас заиста и прими у своје чланство. При чему ни само чланство у ЕУ, ако би до њега и дошло, ничим не гарантује и бољи живот као евентуалну компензацију за продато Косово, о чему уосталом сасвим убедљиво сведоче примери Грчке, Шпаније, Португалије, Румуније, Бугарске, Хрватске… То је једна димензија наше ситуације. Друга: претходни српски режим, Бориса Тадића, начинио је кључну грешку, и питање Космета одмрзао у тренутку у којем су евроатлантски спонзори косовске независности (још) уживали у углавном неокрњеној хегемонији над читавим светом, што ће рећи да је тај моменат за одмрзавање косметског конфликта за Србију био и најнеповољнији. Актуелна власт Александра Вучића наставила је путем који су јој утрли претходници, и тај је пут своју досадашњу кулминацију доживео Првим бриселским споразумом. Али у међувремену је свет почео озбиљно да се мења. Евроатлантска, америчка хегемонија почела је да се крњи још када у Сирији нису успели да ураде оно што су претходно урадили у Либији. Русија је, после тога, и званично изазвала америчку превласт залажући се за нови, полицентрични свет и притом, током прошле године, ушла у свеобухватан и све дубљи савез са Кином, и то баш када је Кина претекла САД и постала водећа светска економија. Истовремено је, као алтернатива ММФ-у и његовим кредитима, Развојна банка БРИКС-а све ближа почетку свог рада док се, насупрот томе, ЕУ, суочена с могућим grexitom, већ постојећом економском кризом због које је и прибегла штампању новца без покрића а бивши председник америчког ФЕД-а Ален Гринспен ових дана предвиђа и потпуни нестанак евра, ЕУ суочена са губицима изазваним санкцијама Русији те дубоким унутрашњим трвењима због тих санкција и украјинске кризе, налази у жестокој кризи сопственог идентитета и нико више не сме да гарантује да ће Европске уније уопште и бити за, рецимо, пет година. Што се пак САД тиче, укратко, постоје бројни упозоравајући сигнали да је берза на Вол Стриту пред пуцањем горим од оног из 2008, а ситуацију им додатно погоршава све изгледнија могућност да ће добар део света одустати од долара као обрачунске јединице у међусобним плаћањима – тај процес је увелико у току – а управо на долару као резервној светској валути, а не на војсци, и почива највећи део америчке моћи и глобалне хегемоније. Све у свему, данашњи свет веома се, веома разликује од света у којем живимо од пада Берлинског зида, а умногоме је различит и од света у којем смо живели пре само три или четири године. Оно што је за нас понајбитније, моћ оних који нас терају да признамо независност Косова озбиљно је доведена у питање. На исход ове глобалне борбе за превлашћу, наравно, не можемо да утичемо. Оно што несумњиво морамо а ваљда и можемо, јесте да сачекамо и да видимо како ће се та борба окончати. Зато што може да се оконча и у нашу корист. И зато би најпаметнија стратегија наших преговарача била да отежу, и да отежу, и да, речју, учине све супротно од онога што су починили у ноћи између прошлог понедељка и уторка. Зато што после ноћи може и да нам сване, а за предају Косова ионако никад неће бити касно…
[/restrictedarea]

9 коментара

  1. Hvala “Pecatu”sto podize ovu rampu na “mejnstrim”karauli, gde istina strazu mora proci po
    oprobanoj proceduri : Stoj! Ko ide? Srpski uspeh i briselske packe! Uspeh napred, ostali stoj!
    Biduci da zivimo u eri” komunikacijske tiranije”(I.Ramonet),nije cudo sto su i dosadasnje Vlade,
    a OVA posebno,bas u njoj nasle tacku oslonca za jedini STUB u koji se,nesebicno, investira i
    ulaze(novac iz Emirata?!) jer na njemu i pociva cela, pomalo rashodovana, konstrukcija.
    Dolazak Blera i njegovog licnog Gebelsa iz 1999god. da nadlezne poduce “internoj i eksternoj
    komunikaciji”,navodi na zaklucak da je nesto u” PREUSMERAVANJU PAZNJE; ZBUNJIVANJU
    STADA; STVARANJU NEOPHODNIH ILUZIJA I PROIZVODNJI PRISTANKA”(N.Chomski) poslo amaterski
    traljavo i,da Srbima treba,novim pelcovanjem, za pocetak,oslabiti imunitet stecen u prolece 99.
    A posla preko glave: cekaju nas Trepca,skolstvo,zdravstvo,energetika…na KIM,Fiat,Esmark,
    Beograd na vodi…i gomila” USPEHA u datim okolnostima” koje ,neukom narodu,treba razglasiti.
    Valjda ce se dotle neko setiti (usuditi?)da, prostom racunskom operacijom ,pokaze i objasni
    ovoliki nesklad izmedju najavljenog/obecanog i ostvarenog.A,kad smo vec kod stuba, kad god
    cujem tu rec, setim se tarabe pokojne komsinice baba Milke i njene zdravorazumske izreke :
    Eee,moj sinko, od govno ne biva direk!

  2. Србија је недељива.

    На КОСМЕТ-у имамо огромну имовину и рудна богатства, од којих можемо лепо да живимо, то изгледа виде и други,… али ми не?

  3. Ja se silno cudim cemu se Vi ( tekstopisac i citaoci ) cude ???
    Da li ste od Vucica ocekivali nesto drugo???
    Poslije Milosevica Srpski neprijatelji instalirali su svoje “sluzbenike” da u ime ” naroda ” odrade posao i demontiraju i Drzavu i Narod!!
    Sta rade INTELEKTUALCI , INTELIGENCIJA, CRKVA , PATRIOTE , DOBRI LJUDI .?????
    Cekaju da Vucko, Nikolic, Dacic, Tadic…………i ostali “sluzbenici” i sluzbi VELEIZDAJE sazriju, postanu dobri ljudi, postanu intelektualci, patriote, da im Bog podari pamet, mudrost,hrabrost………….????
    Ako zelite dobro Srbiji morate nesto i uciniti za Srbiju,a momenat je takav da to nesto i nije samo tako malo!

  4. Srbi,je smo li koze pa da pasemo kraj razrušenog hrama?!Slavodobitni Vučićev dolazak na vlast je bio nada da je u Srbiji konačno došlo vrijeme da se obračunamo sa mafijom,petokolonašima, političkim establišmentom koji je dušu prodao djavolu(zapadu).No,kako reče Bekon “nada je dobar doručak,ali loša večera.Kod sadašnje vlasti, već duže vrijeme se umjesto “Lazarevog vina” toče srpske suze,a umjesto Kosova ravnog, brane se briselske mape.
    Da li treba biti dovoljno pametan i obavješten pa shvatiti da sadašnja vlast finalizuje bezbolnu predju Kosova,da se svjesnim kreditnim zaduženjima obavezuje na podaničko ropstvo.Ko je još vjeruje u priču o obračunu sa kriminalom,ko je to za “ovog”, cara zaglavio robije,svi njihovi kompanjoni,kumovi,sinovi su oslonci njihovog samodržavlja.Bliže su nam Emirati nego Rusija,udvaramo se Albancima, Hrvatima.Vučić je našao kompanjona u Dodiku koji ga je označavao kao političko kopile.Kuda vode medijske graktalice da Srbijom teče med i mlijeko,standard i zaposlenost rastu.Sve je gore ili isto kao i za vrijeme Tadićeve vladavine.Samo što rastu statistike o Vučićevoj popularnosti,dnevnici nisu,od NJegove strane okupirani deset nego osamnaest minuta,vjesti dana su krkanje hljeba i soli po napuštenim salašima.Naš put nema mape.Inteligencija slijedi Vodjin pravac.Kao da niko nije čitao Domanovićevog “Vodju” i ne može da posumnja da je On možda i “slijep!”

  5. И ако шамари бриде власто-дршци Србије подмећу своје прљаве образе ЕУ-НАТО-ИМПЕРИЈИ. Часни Срби немају шансу дасе супроставе
    овој немани која влада над превареним народом, зашто кажем превареним јер су једно обећавали а сасма друго раде.Захваљујући
    нашем Печату можемо мало изнети на видело дана јер слобода истине
    је у мраку.

  6. Спиридон

    Лист Печат мора да се врати самом себи и да коначно каже да је цар го и да се то више не може сакрити. Очигледно је барем данас да нема никакве скривене агенде и играња неке тајне закулисне игре у којој ће се показати да све ово од лета 2012 до данас није оно што се види на површини. Реците попу поп а бобу боб јер риба од главе смрди.

  7. Posle Briselskog susreta ništa nismo čuli šta je sa izbačenim Srpskim ministrom, kada će započeti razgovori o Srpskoj imovini na Kosovu, nismo čuli ništa novo. Važno je da su postigli dogovor da se Srbima sudi po kosovskim zakonima. I ne mogu se načuditi kako je moguće da ljudi koji ne štite Srbe i državne interese, smanjuju plate i penzije ovoj sirotinji, Iz dana u dan se udvaraju zapadnjacima, dodvoravaju se sitnim evropskim birokratama, u medijima iz dana u dan slušamo njihove slavopeve, situacija u zemlji je sve gora, najavljuju se prodaje dobrostojećih firmi bud zašto …..pa se pitam da li je nad celokupnom nacijom izvršena kolektivna hipnoza.

  8. Poznato je sta ovi dovrsioci Srbije rade. Taj njihov VEEEliki uspeh u pogledu pravosudja je samo maska, za ono za cim siptari pokusavju da se izbore. A to je TREPCA. Nakon ovoga oni ce traziti i dobiti Trepcu. Ustavom, amandmanima zakon o pravosudju ce se promeniti a Trepca ce biti njihova. Da vucic zna igrati sah nebi Davao damu za konja-ali Srbijica je zamenila konja za konja. (vredjam te inteligentne biljojede).

  9. Gospodin Vučić ći u ne ka davna vremena sebe sigurno proglasio carem ili nečim sličnim, ali ga ta tvrdoglava EU stalno vraća na početak,kao nekog ponavljača.Amerikanci nam vršljaju po nebrojnom broju raznih institucija, pa čak i vojske i sudstva.Da li je glavna misao Vučića i Nikolića da Srbi mogu preživeti jedino sa skinutim gaćama i prodajom svega dostojnog čoveka da bi i izdajom zaradili novac za preživljavanje.Čekam samo kada će Amerikanci postaviti uslov Pravoslavnoj crkvi da nam u posetu dođe Papa.Kako se stvari odvijaju, ne bi me čudilo i da nam ćirilicu zamene latinicom u skorije vreme.Avaj, bez mudrosti čovek je slep kod očiju.Zar vlast svesno ide u sunovrat ne obazirući se na posledice?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *