Лексичка победа Алексиса Ципраса

За „Печат“ из Солуна Катарина Верикиос

Грчка је у понедељак у складу са захтевима Еврогрупе министрима финансија еврозоне доставила листу са конкретним захтевима и обавезама према својим кредиторима и партнерима унутар ЕУ. Док власт проглашава победу, многи из опозиције, али и из владајуће коалиције, тврде да је „Сириза“ издала своје бираче

Ова листа, која се у грчком народу већ популарно назива Варуфакисова листа, садржи предлоге реформи које је Грчка спремна да оствари унутар државног апарата и самог друштва, као и такозване црвене линије „уступака еврозони“ које могу да поднесу предизборна обећања Алексиса Ципраса и „Сиризе“.

После кратког заседања Еврогрупе, председавајући Јерун Дајселблум је изјавио да је листа реформи прихваћена и да се одобрава четворомесечни продужетак кредиторског уговора Грчкој, који мора још да изгласа и одобри у шест држава еврозоне као и Парламент Грчке.

Грчка се, између осталог, обавезује да неће спречавати започете или већ завршене програме приватизације и да ће обезбедити адекватне предуслове за супротстављање хуманитарној кризи унутар државе, тако да они немају утицај на развој друштвеноекономског програма предодређеног Званичним уговором о кредиторским олакшицама који ће бити на снази од следеће недеље. То значи да влада вероватно неће бити у могућности да заледи лицитације и продају станова грађана који нису били способни да отплаћују рате за стамбене кредите такозваног „првог крова над главом“, нити ће моћи да омогући грађанима, који су дужни државним институцијама, да отплате своје дугове у сто рата, што су била и основна предизборна обећања „Сиризе“. Запошљавање отпуштених у јавном сектору се ставља у други, а повећање минималних личних доходака на 751 евро се не очекује више ни до 2016. године.

Ово је постало „јабука раздора“ на политичкој сцени Грчке и унутар саме „Сиризе“. Такозвано комунистичко крило „Сиризе“ се противи овим мерама сматрајући да се косе са предизборним обећањима и да је народ у ствари насамарен, те да је наведен да гласа за нешто против чега је у ствари желео да се бори.

Игра речима Прави проблем је лексичке природе. Познато је да је главни циљ „Сиризе“ био да „уништи“ наметнути строги Програм штедње и носиоца програма – Тројку (ЕУ, Европска централна банка и ММФ), која је контролисала политичкоекономски апарат државе Грчке након 2012. по одобрењу влада Ј. Папандреуа и А. Самараса. Министар финансија Јанис Варуфакис успео је да се избори само на лексичком плану називајући званично Програм штедње – Главни уговор кредиторских олакшица, а Тројку – Институција еврозоне. Чак се и Дајселблум насмејао пред новинарима говорећи о договору Грчке и Еврогрупе. „Договор о продужетку постојећег програма са Атином коначно постоји, само ћемо да видимо како ћемо га назвати“, рекао је он алудирајући на упорност грчке владе да се већ постојеће околности и учесници бар назову другим именом.

[restrictedarea]

Како преноси грчки дневник „То Вима“, министар финансија Немачке Волфганг Шојбле се слатко насмејао што су Грци своје лексичке интервенције јавности приказали као победу „над странцима“, а у ствари су прихватили седамдесет одсто старог уговора, имајући право да на остатак уговора дају само неке примедбе, подразумевајући да ће те примедбе искључиво бити „друштвеноекономски неутралне“, што значи да неће утицати на грчки буџет и на враћање дугова.

И Грчка опозиција је ударила по владајућим „Сиризи“ и „Независним Грцима“. Комунистичка партија Грчке сматра да је само лексички добијени рат у ствари маркетиншка превара, док портпарол Нове демократије провоцира: „Са ,Сиризом‘ смо се нашли на вратима пакета наметнуте штедње, ми смо већ излазили, а они су са залетом улазили“.

„Пасок“ је био још немилосрднији наглашавајући да се након „победе“ нове владе спрема за трећи пакет програма штедње у јулу, када и истиче четворомесечни продужетак. Челник „Потамија“, Ставрос Теодоракис је рекао да је „победа“ „Сиризе“ само један приказ идеја и да нема суштину, што нимало не чуди јер је и сам министар финансија изјавио да нова листа помало обухвата и „стваралачке нејасности“.

Рушење снова Огорченост и разочарање бирача су веома приметни у народу јер су сви од Ципраса очекивали да их одведе у неку лепшу стварност, без окова кредитора и штедње, а тек сада су схватили да је европска стварност једина која постоји.

Изненађење за „Сиризу“ је био и чланак Манолиса Глезоса деведесетдвогодишњег „Сиризиног“ посланика у Европском парламенту, који се под насловом „Пре него што буде касно“, извинио грчком народу што је учествовао у превари, додајући да је „Сириза“ на Чисти понедељак, дан када почиње четрдесетодневни Ускршњи пост „прекрстила месо у рибу“ како би „верници“ могли без осећања кривице да слободно „једу“. Глезос је додао да то што је Варуфакис прекрстио Тројку у Институцију, Програм штедње у уговор, а кредиторе у сараднике је чиста обмана као и прекрштавање меса. Портпарол „Сиризе“ Гаврил Сакеларидис је покушао јавности да укаже да легендарни члан отпора из четрдесетих, човек који је скинуо нацистичку заставу са Акропоља за време Другог светског рата, једноставно није био добро обавештен о успесима владе.

Изненађење је била и изјава познатог композитора Микиса Теодоракиса који је позвао премијера да укине сва условљавања представника еврозоне и Програма штедње те да успостави националну независност грчког народа. Теодоракис поистовећује левицу са „једном малом бубом која је грешком пала у паукову мрежу, немоћна да одреагује и да се спасе“ те позива премијера и челнике партије да се успротиве ЕУ, да кажу не Шојблеовом „најн“, и да се окрену народу и грчком националном и природном благу да би се ослободили од смртоносног загрљаја кредитора.

Важно помена је да је премијер после овога писма отишао у кућну посету Теодоракису након које је изјавио да композитор, као стари борац, сигурно зна да свака борба мора имати своју стратегију.

Очигледно је да премијер Алексис Ципрас покушава да се избори како са државама еврозоне и Еврогрупе тако и са домаћим (не)истомишњеницима. Четворомесечни продужетак кредиторског уговора и листа реформи која га прати, може за последицу веома лако да има смањење траженог, са кредиторске стране, бруто државног прихода који се може претворити у одскочну даску за поновно буђење економије. Влада сматра да корак који је направљен може бити мали у очима (не)истомишљеника али је први и у супротном смеру од пута којим су се до сада ствари одвијале.

Како су изјавили званични извори, влада стара само око месец дана је већ успела да избегне „замку смрти“ коју су јој поставиле домаће и стране снаге, поклоници сурових мера штедње. У овом тренутку, како наводи исти извор, народ треба да увиди разлику између кредитних уговора и мера штедње, што су две различите ствари, те да схвати да Варуфакисова листа са којом се слаже и Институција еврозоне за темељ има Солунски предизборни програм који ће у сваком случају умањити катастрофалне последице предходног програма. Први корак је свакако начињен, те постоје делови уговора са којима се влада не слаже али ће се трудити да их оповргне сада када је напокон отворила врата преговора.

[/restrictedarea]