Цена Асада у барелима

Пише Зоран Милошевић

У западним медијима последњих дана необично велики број текстова посвећен је тајној политичкој трговини повезаној са ценом нафте и одласком Башара Асада са места председника Сирије. Да ли се овде ради о „пробном балону“, или заиста постоји и најмања шанса да би Москва продала свог савезника за новац?

Све је почело са неколико чланака у Њујорк тајмсу, који је, позивајући се на „анонимне америчке државне функционере“, објавио да Саудијска Арабија покушава да изврши притисак на руског председника Владимира Путина предлажући му да се „одрекне“ председника Сирије Башара Асада у замену за смањење производње нафте, што би довело до раста њене цене на тржишту. Према поменутом листу, Саудијска Арабија покушава да искористи свој утицај на тржишту нафте док се Русија још није опоравила од последица великог пада цене овог енергента. Консултације у вези са тим наводно су већ обављене у новембру 2014. године, додуше као незваничне, међутим, реализацију договора је успорила смрт саудијског краља.

Популарни руски портал geo-politica.info доноси 5. фебруара анализу о америчкој „понуди“ Русима да „предају“ Асада у замену за пораст цене нафте и констатује „да је сада јасно да су проблеми руске економије повезани са подршком Дамаску“. Такође, збивања у Украјини, тачније, свргавање Јануковича државним превратом јесте, поред осталог, освета Вашингтона Русима за њихову позицију према Сирији. Водећи научни сарадник Центра за проучавање Блиског и Средњег истока Института источних наука Руске академије наука, Владимир Сотников, за поменути портал каже да „никакве трговине са Саудијцима није било, нити може бити“. Наиме, услови које је објавио амерички лист у потпуности су у супротности са спољнополитичком стратегијом Кремља. Вероватније је да Њујорк тајмс „тестира“ Москву да ли је (ипак) спремна да преда Асада. Амерички предлог, са друге стране, открива да је актуелни пад цене нафте ипак организован, вештачки, како би се Русија присилила на уступке.

[restrictedarea]

Одбијање непристојне понуде У другом чланку портала geo-politica.info, интересантног наслова „Зашто Русија није кренула путем договора о цени нафте са Саудијцима?“, изјашњава се, прво, секретар за медије руског председника Дмитриј Песков да је сам предлог „новинарска измишљотина“, а председник Комитета Државне думе за међународну политику Алексеј Пушков је то назвао „новинарском патком“. Но, истина је да су Саудијци раније предлагали одређене „послове“ у замену за предају Асада. Наиме, недавно је у Москви био шеф саудијске обавештајне службе, принц Бандар бин Султан, који је предложио склапање уговора у вези са оружјем и нафтом у замену за Асада. Москва је ово одбила, и  „пустила“ информације са састанака у медије, што је разгневило саудијског принца, јер га је тај потез дискредитовао у исламском свету. Осим тога, сама понуда Саудијаца је веома лоша. Њена суштина − „повећање цене нафте за предају Асада“, када се погледа из другог угла, значи да се Ријад појављује као спасилац буџета Русије повећањем цене нафте, а да њој притом остају санкције Запада. Самим тим, извоз овог енергента се не би повећао и Русија не би имала неке користи од такве трговине. Друго, „продаја“ Асада би покварила односе са Ираном, што Федерацији не иде у прилог. Треће, све чланице ОПЕК трпе губитке од ниске цене нафте, те ће, уколико сви почну смањивати производњу, и Арабија морати то да учини, као и да одустане од неких пројеката из ове области.

У трећем чланку на исту тему портал geo-politica.info тврди да је „предаја Асада за скупу нафту“ немогућа из неколико разлога. Први: познато је из историје да Русија не предаје своје савезнике, јер је следбеник другачије цивилизације, устројене на другачијим принципима. Запад гради поредак на хијерархији, при чему јачи пљачка слабијег. САД пљачкају Немачку, Немачка Грчку и Пољску и друге државе Уније. Пољска пљачка Украјину итд. Друго, предаја Сирије значила би губљење поверења савезника у Русију, а пре свега Белорусије, Казахстана, Индије и Бразила и њихово окретање Кини. Треће, са геополитичке тачке, Русији је Сирија потребна ради блокирања пролаза гасоводима из Саудијске Арабије и Катара у Европску унију. Из истих разлога Сирија је, дакле, потребна и Саудијцима и зато нуде трговину „виша цена нафте за Асада“. У овом моменту Федерација контролише критични део доставе гаса у Европску унију и испуштање овог аргумента из руку апсолутно није оправдано. На крају, познато је да ће цена нафте порасти без обзира жели ли то Саудијска Арабија или не. Наиме, уколико остане ниска цена нафте – нестаће америчка индустрија добијања гаса из шкриљаца. Када се то догоди, цена овог енергента ће ићи навише и нико неће бити изненађен ако достигне бројку од 200 долара за барел.

Да је писање америчког листа имало и диверзантски ефекат (изазивање страха код руских савезника) показују реакције руских званичника. Председник Комитета за међународне односе Државне думе Руске Федерације Алексеј Пушков на свом Твитер налогу написао је, после новинарских питања у стилу да ли је истина да се тргује ценом нафте за „пуштање Асада низ воду“, да Њујорк тајмс нема тачне информације, јер Саудијци Кремљу нису дали никакве предлоге, па самим тим нема ни преговора о „продаји“ Башара Асада. На тај начин, послат је сигнал Ирану и сиријским властима да нема разлога за панику, а свакако ће све то бити појашњено и дипломатским каналима.

Москва, када је у питању Сирија, како је потврдио, 5. фебруара, представник Министарства спољних послова Руске Федерације Александар Лукашевич, подржава „инклузивне преговоре на бази Женевског коминикеа од 30. јуна 2012. године“, наводи ria.ru. Потом је додао да Русија не тргује ценом нафте у замену за своју позицију у сиријском питању, коментаришући писање америчког листа. Ова земља, иначе, има чврст став о сиријском питању, који је демонстрирала чак четири пута стављајући вето (први пут 4. 11. 2011. године) на пројекте различитих резолуција Велике Британије и САД о томе да Савет безбедности Уједињених нација треба да дозволи напад НАТО на Сирију, односно „свргавање војним путем актуелног председника Башара Асада“. Сваки пут позицију Русије подржала је Кина.

 

Убијање Сирије другим средствима Ипак, ако се погледа хронолошким редом писање америчке штампе, она од 2. фебруара 2015. године води кампању намећући мишљење читаоцима да се преговара о подизању цене нафте у замену за предају Асада од стране Москве. Наиме, анонимни дипломата је изјавио: „Ако цена нафте може допринети миру у Сирији, ја не видим разлог зашто Саудијска Арабија не би постигла договор (са Русијом).“  Саудијска Арабија, како је познато, има велике залихе нафте, а њена експлоатација је доста јефтина, те јој дозвољава да манипулише ценом овог енергента. Без обзира на прогнозирани дефицит буџета Саудијске Арабије у 2015. години од 39 милијарди долара, Њујорк тајмс примећује да она располаже са више од 700 милијарди долара лако реализујућих инвестиција, које стварају „невидљиву“ подршку безбедности ове државе. Резултат тога је да је могућ „дијалог“ између Саудијске Арабије и Москве о предаји Асада, што, наравно, одговара Вашингтону. Другим речима, Саудијци се појављују у улози преносилаца америчких интереса у региону, а они су јасни: „убијање“ Сирије. Методично и без паузе. Само уз промену декорације.

Чињеница је да пад цене нафте у организацији Вашингтона и Саудијаца прети паду бруто националног дохотка Русије за четири до пет одсто, а ако цена нафте, која је од лета прошле године пала за 2,5 пута, остане на нивоу од око 45 долара за барел (најважнији руски макроекономски планови разрађени су при цени нафте од 84 долара за барел) то значи да ће криза руске економије потрајати.

Русија и Саудијска Арабија могу да активно сарађују у формирању цене нафте, јер потенцијале имају, сматра заменик председника Савета Руске Федерације и бивши амбасадор у Саудијској Арабији (2000−2005) Андреј Бакланов. Смрћу краља Абдулаха завршила се значајна етапа историје Арабије. Овај монарх је играо важну улогу у управљању државом још од времена свог претходника, краља Фахда. Односи са Русијом, захваљујући краљу Абдулаху, значајно су се поправили, а руске нафтне и гасне компаније почеле су да раде на тржишту Саудијске Арабије, реализована је сарадња у сфери безбедности, престала је подршка екстремистима у Чеченији итд. „Што се тиче његовог наследника, краља Салмана, он је неполитизован човек. Занимао се практичним пословима и руковођењем губернијом Ер Ријад. За разлику од многих људи који умеју само да политизирају, способан је да рукoводи људима, да управља“, каже Бакланов. Но, руски дипломата наглашава да постоји посебан интерес сарадње Русије и Саудијске Арабије у сфери производње нафте, а посебно у формирању њене цене, иако до сада ниједна страна није преузела било какве обавезе у вези са тим. „У оквиру структура које је створила Саудијска Арабија не једном нам је предлагано да се активно укључимо у креирање ситуације на тржишту нафте, али ми смо сматрали да нема потребе да на себе преузимамо било коју обавезу у овој сфери. На крају крајева, када је Саудијцима досадило што их нико не уважава, донели су одлуку да делују самостално примењујући жестоку политику, која и њима даје минималну добит.“

[/restrictedarea]