Православни верници у Србиjи обележаваjу сутра Бадњи дан традиционалним уношењем и паљењем бадњака, литургиjама у храмовима и породичним окупљањем за посном трпезом, пред наjрадоснихи хришћански празник Божић – празник коjим се прославља рођење Исуса Христа.
Поглавар Српске православне цркве Иринеj позвао jе у Божићноj посланици вернике да у миру и љубави прославе Божиц упозоривши да jе цовек данас, више него икада, у опасности да замени Бога сатаном, лажним божанством и лажним знањем, а истинску љубав телесном похотом и надменошцу живљења.
Божић jе дан када се слави рођење Исуса Христа и, заjедно са Ускрсом, представља jедан од наjвећих хришћанских празника.
Припреме за оваj празник почињу 40 дана пре 7. jануара Божићним постом коjи представља прочишћење духа и тела, а људи се у Србиjи поздрављаjу речима “Христос се роди”, а отпоздрављаjу са “Ваистину се роди”.
Божић jе празник целе породице и зато се очекуjе да она током празничних дана буде на окупу, а прати га велики списак народних обичаjа, попут ломљења погаче.
Срби Божић обележаваjу од памтивека, а Бадњаком, односно божићним дрветом се у кућу уноси срећа, здравље и напредак.
Уз дрво, даруjе се и жито да би наредна година била плодна.
Oбавезно jе и уношење сламе jер jе то обичаj jош из предхришћанског периода и зато што се на таj начин приноси жртва духу Христа коjи jе и рођен на слами.
На Божић се окупља цела породица. Tада се чесница окреће у смеру кретања Сунца. Kао жртва се наjчешће приноси прасе, коjе представља награду укућанима за четрдесетодневни пост.
Oбичаj налаже да укућани првог госта на Божић, положаjника, даруjу поклонима и госте наjбоље што могу, jер он симболизуjе божанство.
Oсим Српске православне цркве, Божић се по jулиjанском календару слави и у рускоj, грузиjскоj и македонскоj цркви, Jерусалимскоj патриjаршиjи, а обележаваjу га и Kопти.