Породично благо

Предраг Радоњић / уредник КиМ радија

На које благо мисли нова косовска влада када најављује да ће тражити ратну одштету и део онога што јој припада из бивше СФРЈ

Међу дроновима са заставама и новогодишњим холограмским пројекцијама на згради владе „Велике Албаније“, налети се и на нешто мање медијски атрактивне, али суштински битније информације, којима ће се током ове године бавити Београд и Приштина у процесу дијалога који je до сада подразумевао углавном уступке српске стране и непоштовање чак и оних ситнијих компромиса с косовске, односно албанске стране.

СОЦИЈАЛИСТИЧКИ ЕЛДОРАДО У гомили наизглед небулозних и шокантних вести са Косова говори се како ће нова косовска влада тражити ратну одштету и део „блага“ бивше заједничке државе, конзуларних представништава бивше Југославије и војних објеката, враћање експоната и документације културне баштине које је Србија узела са Косова, затим повратак ремек-дела „Косовофилма“, пензијско-инвалидског фонда косовских становника, архива…

У најнеразвијенији део некадашње државе, Брозова Југославија је улагала готово невероватна средства. Није ту ојађена само Србија, у оквиру које се Аутономна Покрајина Косово и Метохија након Устава из 1974. године налазила тек формално. Огромна средства су пристизала из економски развијених република, Словеније пре свега и Хрватске. Приштина је, тако, из балканско-оријенталне касабе, са калдрмисаним блатњавим уличицама и нахереним уџерицама, за свега деценију променила лице у нешто што је заличило на град. Било је довољно пара и да се навелико мажњава, али и да се гради и улаже у образовање, економију, инфраструктуру. Ишколоване су тада и цивилизацијски еманциповане генерације косовских Албанаца, масовно искорачивши из колективистичког клишеа дрвосеча и продаваца семенки – каквим их већина Срба и даље стереотипно доживљава – а Косово је њиховим сународницима из матичне им изоловане и заостале енверхоџијанске Албаније изгледало као Швајцарска, па су се довијали на све могуће начине како да се докопају овог социјалистичког Елдорада.

[restrictedarea]

Један тридесетпетогодишњи докторанд из Бостона, јеврејског порекла, који је пре неколико година дошао на студијско путовање по Косову и Метохији, да поводом израде компаративног рада о вишевековним сукобима у свету (Палестина, Грузија и Косово) посети различита места важна за Србе и прича са њиховим представницима, прилично пометен упитао је када је изграђена већина стамбених зграда у Приштини и да ли су у њима живели и Албанци. Више него порушени надгробни споменици Јевреја на приштинском гробљу, пострадалих уз Србе као део некрофилског дивљања против свега неалбанског у годинама после рата, њега је узнемирио велики бетонски водоторањ за централно грејање на успону преко Ветерника ка Грачаници.

 

ПОСТИЂЕНО ПРИЗНАЊЕ На одговор да је већина зграда изграђена седамдесетих година са све парним утопљавањем и да су, наравно, у њима живели и Срби и Албанци, помало постиђено признао је како се током колеџа, у студентским новинама које је уређивао, у својим колумнама залагао за интервенцију САД на Косову, поспешен, између осталог, и причама, односно подразумевајућим истинама о томе да Срби (Србија) држе Албанце у неподношљивим условима живљења, недостојним човековог достојанства, без струје и воде као и других елементарних потрепштина.

Пре неколико година у посету Косову дошао је и угледни борац за људска права из Јужноафричке Републике, белац који је партиципирао у постапартхејдској Менделиној влади, кандидат за Нобелову награду за мир. Слетео на аеродром у Скопљу и дошао и он да разговара са представницима, јавним и значајним личностима из редова српске заједнице, како се то данас каже. У пратњи две Албанке у раним тридесетим, „преводилице“ и чланице неке косовске НВО за људска права, једне са главом забрађеном хиџабом, друге сасвим модерно обучене. На куртоазно уводно питање како је путовао и како му изгледа Скопље, одговара да је лепо и изненађујуће савремено. Напомену да је град доживео катастрофалан земљотрес шездесетих, после чега је средствима бивше Југославије и уз међународну помоћ и кредите подигнут практично из темеља, забрађена „преводилица“ потврђује и додаје како су огромна средства из „Трепче“ ишла на изградњу, и да је Скопље обновљено косовским новцем.

А ни прошлост није била много другачија. Рудари из Старог Трга покрај Косовске Митровице током албанских демонстрација осамдесетих скандирали су: „Трепча ради – Београд се гради“.

[/restrictedarea]