Pokornost ili nova borba?

Za „Pečat“ iz Soluna Katarina Verikios

Objava prevremenih parlamentarnih izbora zapalila je već davno naelektrisanu atmosferu među prvacima političke scene Grčke

Prevremeni opšti parlamentarni izbori u Grčkoj biće održani 25. januara 2015. godine – činjenica koja je za sobom povukla lavinu reakcija političkih frakcija u zemlji, ali i intenzivna reagovanja zvaničnika u Evropi,  posebno u Nemačkoj. Opšta politička situacija u Grčkoj je kao u iščekivanju otvaranja Pandorine kutije.

 

JEDNA LEPA, NOVA BORBA Poslanici grčkog parlamenta nisu uspeli ni u trećem krugu glasanja, 29. 12. 2014, da izaberu novog predsednika Republike, bez obzira što je vladajuća koalicija verovala u glasove nezavisnih poslanika. Njihov kandidat Stavros Dimas nije uspeo ni u poslednjem krugu glasanja u parlamentu da osvoji glasove 180 poslanika od ukupno 300. Za Dimasa je glasalo 168 poslanika u trećem, kao i u drugom krugu, i svega 160 u prvom, što je, naravno, bilo nedovoljno.

Tako je pred Novu godinu objavljeno raspuštanje parlamenta i održavanje prevremenih opštih izbora 25. januara 2015. Ova objava je zapalila već davno naelektrisanu atmosferu među prvacima političke scene Grčke.

Premijer Antonis Samaras, lider stranke desnog centra, Partije nove demokratije, izjavio je nakon same objave novih opštih izbora, da oni nisu ni u kom slučaju u nacionalnom interesu, i to u trenutku kad je evrozona odlučila da produži za dva meseca program pomoći Grčkoj, koji je istekao 31. decembra, jer kreditorska Trojka, tj. EU, Evropska centralna banka i MMF, još ne mogu da zatvore svoju reviziju grčkih računa. Premijer je još po raspuštanju parlamenta poručio da će njegova stranka ostvariti sigurnu pobedu na prevremenim izborima.

Prema prvim ispitivanjima javnog mnjenja i anketama u novoj godini, radikalna levičarska partija „Siriza“ i njen lider Aleksis Cipras jesu favoriti za pobedu na izborima. Sasvim je jasno da se evrozona i dosadašnja vladajuća koalicija Grčke na neki način pribojavaju pobede „Sirize“, a još više pogleda levičarske radikalne partije na ekonomsku zapregu u kojoj se nalazi Grčka od 2012. godine i želje radikalnih levičara da prekinu politiku štednje koju su nametnuli zemlji njeni međunarodni kreditori, da bi joj dali oko 240 milijardi evra pomoći.

[restrictedarea]

POGLED NA EU Pogledi Aleksisa Ciprasa na EU kakva je danas i na ulogu Grčke Republike u njenom okrilju veoma dobro su poznati i evrozoni i grčkim političkim protivnicima „Sirize“ (intervju Aleksis Cipras, Filip Rodić, „Pečat“ 348/2014). Na redovnom kongresu partije koji je održan 3. 1. 2015. u Faliru, Cipras je potvrdio svoje stavove, pred grčkim auditorijumom, o čuvenoj Trojci i nametnutim merama štednje. Još jednom je vrlo jasno naglasio da je sad trenutak da se Grčka odluči „ili za pokornost ili za čvrste pregovore sa kreditorima. Ostavljamo Antonisu Samarasu da se bavi zombijima, a mi nastavljamo jednu lepu, novu borbu“.

Cipras je pomenuo zombije jer je kritikovan i maltene optužen od strane Antonisa Samarasa u Larisi, odakle je lider Partije novih demokrata, i  otpočeo svoju predizbornu kampanju da „Siriza“ ima tajni ekonomski plan koji je u stvari – bankrot i osiromašenje države kao i GREXIT. Doskorašnja vladajuća koalicija, kao i sam Antonis Samaras, pribojavaju se da će u slučaju pobede „Sirize“ biti raspisan referendum o prelasku na drahmu, što bi, po njihovom mišljenju, značilo i ekonomski krah države.

 

ZAOŠTRAVANJE DIJALOGA Kako se približava 25. januar, tako se i sve više zaoštrava dijalog dva politička prvaka, A. Ciprasa i A. Samarasa, ali to nije i jedina intenzivna politička konverzacija koja se trenutno odvija na grčkoj političkoj sceni.

Jorgos Papandreu je 03. 1. 2015. zvanično osnovao Pokret demokrata-socijalista i na predstavljanju ovog novog pokreta – ne partije, kako se naglašava u grčkim medijima, bilo je prisutno čak četiri poslanika „Pasoka“ i jedan nezavisni poslanik. Evangelos Venizelos, lider „Pasoka“ i doskorašnji potpredsednik vlade, poručio je Papandreuu da se „Pasok“ ne sme seći na komade i da se ne nasleđuje po rodbinskoj vezi, i pozvao se na pokojnog Andreasa Papandreua naglašavajući „…da je sramota to što se usudio da uradi danas sin našeg osnivača…“ Logičan zaključak je da će dobar deo „Pasoka“ osvanuti u Pokretu demokrata-socijalista, što će, naravno, okrnjiti biračko i političko telo partije pokojnog Andreasa Papandreua i samim tim dati na snazi ostalim protivničkim strankama.

Manje partije su trenutno zatečene političkim stanjem u državi i pripremaju se, naravno, da vide kojem „bloku“ će se prikloniti. Zanimljivo je da je neonacistička „Zlatna zora“ sama protiv svih, mada, prema skorašnjim anketama, sigurno ulazi u novi parlament. Većinu poslanika „Zlatne zore“ dovela je policija iz zatvora na glasanje za predsednika države, ali ih to nije sprečilo da za to vreme koriste rečnik ulice pokušavajući da isprovociraju bilo koga od poslanika drugih partija ne bi li postali tema dana u medijima.

U večernjim vestima grčkog televizijskog kanala ANT1 (4. 1. 2015.)  prikazani su rezultati jedne od anketa gde se odgovaralo na pitanje koji je lider najpogodniji za premijera države i koja stranka je trenutno najpopularnija. Za Antonisa Samarasa kao premijera glasalo je 41,01 odsto ispitanika, a za Aleksisa Ciprasa 33,4 odsto. Što se tiče popularnosti, „Siriza“ vodi sa 30,4 odsto, Partija nove demokratije je dobila 27,3 odsto, Komunistička partija Grčke 4,8 odsto, „Potami“ 4,7 odsto, „Zlatna zora“ 3,8 odsto i „Pasok“ 3,5 odsto. Ova slika će se svakako menjati iz dana u dan sve do konačnog zvaničnog rezultata 25. januara.

 

IZ UGLA NEMAČKE Interesantno je pisanje „Špigla“, koji je objavio, odmah posle vesti o održavanju vanrednih opštih izbora krajem januara, pozivajući se na nezvanične izvore bliske nemačkoj vladi, da ona smatra da je takoreći neizbežno da Grčka izađe iz evrozone ukoliko vođa opozicije Aleksis Cipras bude vodio vladu posle izbora i odustao od politike budžetske štednje i prestao da otplaćuje dugove. Takođe, „Špigl“ navodi da kancelarka Angela Merkel, kao i ministar Volfgang Šojble, ne veruju da je evrozona, nakon mnogih promena unutar nje same od 2012. godine, spremna da se suoči sa mogućim izlaskom Grčke – čuvenim GREXIT-om.

Posle ovih objava, oglasio se i zamenik portparola vlade Georg Štrajter, ne reagujući na prethodno pisanje „Špigla“, rekavši da je „Nemačka uverena da će Grčka ispuniti svoje obaveze prema izlasku iz ekonomske krize. Grčka je u prošlosti ispunjavala svoje obaveze. Pretpostavljamo da će Grčka tako da nastavi“.

Činjenica je da se do sada Nemačka bitno zalagala da ne dođe do izlaska Grčke iz evrozone. Postojao je svakako strah od domino efekta i eventualnog kraha zone, što je sad sasvim jasno da je prošlost. Smatra se da su Portugalija i Irska ozdravile, da je evrozona ojačala a i da Evropski mehanizam za stabilnost poseduje veoma dobre načine za spasavanje zemalja, kao što i bankarska unija daje bezbednost kreditnim institucijama.

Bilo kako bilo, pred grčkim narodom stoji odluka 25. januara. Istina je da među ljudima vlada jedna vrsta panike zbog neizvesne sutrašnjice. Neki se nadaju da je bolje da bankrotira zemlja pa da im se otpišu i lični krediti, neki se boje da će izgubiti svu ušteđevinu, ali većina je ipak na granici siromaštva, bez potpore socijalnog i zdravstvenog sistema i u beznađu.

[/restrictedarea]