Покорност или нова борба?

Зa „Печат“ из Солуна Катарина Верикиос

Објава превремених парламентарних избора запалила је већ давно наелектрисану атмосферу међу првацима политичке сцене Грчке

Превремени општи парламентарни избори у Грчкој биће одржани 25. јануара 2015. године – чињеница која је за собом повукла лавину реакција политичких фракција у земљи, али и интензивна реаговања званичника у Европи,  посебно у Немачкој. Општа политичка ситуација у Грчкој је као у ишчекивању отварања Пандорине кутије.

 

ЈЕДНА ЛЕПА, НОВА БОРБА Посланици грчког парламента нису успели ни у трећем кругу гласања, 29. 12. 2014, да изаберу новог председника Републике, без обзира што је владајућа коалиција веровала у гласове независних посланика. Њихов кандидат Ставрос Димас није успео ни у последњем кругу гласања у парламенту да освоји гласове 180 посланика од укупно 300. За Димаса је гласало 168 посланика у трећем, као и у другом кругу, и свега 160 у првом, што је, наравно, било недовољно.

Тако је пред Нову годину објављено распуштање парламента и одржавање превремених општих избора 25. јануара 2015. Ова објава је запалила већ давно наелектрисану атмосферу међу првацима политичке сцене Грчке.

Премијер Антонис Самарас, лидер странке десног центра, Партије нове демократије, изјавио је након саме објаве нових општих избора, да они нису ни у ком случају у националном интересу, и то у тренутку кад је еврозона одлучила да продужи за два месеца програм помоћи Грчкој, који је истекао 31. децембра, јер кредиторска Тројка, тј. ЕУ, Европска централна банка и ММФ, још не могу да затворе своју ревизију грчких рачуна. Премијер је још по распуштању парламента поручио да ће његова странка остварити сигурну победу на превременим изборима.

Према првим испитивањима јавног мњења и анкетама у новој години, радикална левичарска партија „Сириза“ и њен лидер Алексис Ципрас јесу фаворити за победу на изборима. Сасвим је јасно да се еврозона и досадашња владајућа коалиција Грчке на неки начин прибојавају победе „Сиризе“, а још више погледа левичарске радикалне партије на економску запрегу у којој се налази Грчка од 2012. године и жеље радикалних левичара да прекину политику штедње коју су наметнули земљи њени међународни кредитори, да би јој дали око 240 милијарди евра помоћи.

[restrictedarea]

ПОГЛЕД НА ЕУ Погледи Алексиса Ципраса на ЕУ каква је данас и на улогу Грчке Републике у њеном окриљу веома добро су познати и еврозони и грчким политичким противницима „Сиризе“ (интервју Алексис Ципрас, Филип Родић, „Печат“ 348/2014). На редовном конгресу партије који је одржан 3. 1. 2015. у Фалиру, Ципрас је потврдио своје ставове, пред грчким аудиторијумом, о чувеној Тројци и наметнутим мерама штедње. Још једном је врло јасно нагласио да је сад тренутак да се Грчка одлучи „или за покорност или за чврсте преговоре са кредиторима. Остављамо Антонису Самарасу да се бави зомбијима, а ми настављамо једну лепу, нову борбу“.

Ципрас је поменуо зомбије јер је критикован и малтене оптужен од стране Антониса Самараса у Лариси, одакле је лидер Партије нових демократа, и  отпочео своју предизборну кампању да „Сириза“ има тајни економски план који је у ствари – банкрот и осиромашење државе као и GREXIT. Доскорашња владајућа коалиција, као и сам Антонис Самарас, прибојавају се да ће у случају победе „Сиризе“ бити расписан референдум о преласку на драхму, што би, по њиховом мишљењу, значило и економски крах државе.

 

ЗАОШТРАВАЊЕ ДИЈАЛОГА Како се приближава 25. јануар, тако се и све више заоштрава дијалог два политичка првака, А. Ципраса и А. Самараса, али то није и једина интензивна политичка конверзација која се тренутно одвија на грчкој политичкој сцени.

Јоргос Папандреу је 03. 1. 2015. званично основао Покрет демократа-социјалиста и на представљању овог новог покрета – не партије, како се наглашава у грчким медијима, било је присутно чак четири посланика „Пасока“ и један независни посланик. Евангелос Венизелос, лидер „Пасока“ и доскорашњи потпредседник владе, поручио је Папандреуу да се „Пасок“ не сме сећи на комаде и да се не наслеђује по родбинској вези, и позвао се на покојног Андреаса Папандреуа наглашавајући „…да је срамота то што се усудио да уради данас син нашег оснивача…“ Логичан закључак је да ће добар део „Пасока“ осванути у Покрету демократа-социјалиста, што ће, наравно, окрњити бирачко и политичко тело партије покојног Андреаса Папандреуа и самим тим дати на снази осталим противничким странкама.

Мање партије су тренутно затечене политичким стањем у држави и припремају се, наравно, да виде којем „блоку“ ће се приклонити. Занимљиво је да је неонацистичка „Златна зора“ сама против свих, мада, према скорашњим анкетама, сигурно улази у нови парламент. Већину посланика „Златне зоре“ довела је полиција из затвора на гласање за председника државе, али их то није спречило да за то време користе речник улице покушавајући да испровоцирају било кога од посланика других партија не би ли постали тема дана у медијима.

У вечерњим вестима грчког телевизијског канала АНТ1 (4. 1. 2015.)  приказани су резултати једне од анкета где се одговарало на питање који је лидер најпогоднији за премијера државе и која странка је тренутно најпопуларнија. За Антониса Самараса као премијера гласало је 41,01 одсто испитаника, а за Алексиса Ципраса 33,4 одсто. Што се тиче популарности, „Сириза“ води са 30,4 одсто, Партија нове демократије је добила 27,3 одсто, Комунистичка партија Грчке 4,8 одсто, „Потами“ 4,7 одсто, „Златна зора“ 3,8 одсто и „Пасок“ 3,5 одсто. Ова слика ће се свакако мењати из дана у дан све до коначног званичног резултата 25. јануара.

 

ИЗ УГЛА НЕМАЧКЕ Интересантно је писање „Шпигла“, који је објавио, одмах после вести о одржавању ванредних општих избора крајем јануара, позивајући се на незваничне изворе блиске немачкој влади, да она сматра да је такорећи неизбежно да Грчка изађе из еврозоне уколико вођа опозиције Алексис Ципрас буде водио владу после избора и одустао од политике буџетске штедње и престао да отплаћује дугове. Такође, „Шпигл“ наводи да канцеларка Ангела Меркел, као и министар Волфганг Шојбле, не верују да је еврозона, након многих промена унутар ње саме од 2012. године, спремна да се суочи са могућим изласком Грчке – чувеним GREXIT-ом.

После ових објава, огласио се и заменик портпарола владе Георг Штрајтер, не реагујући на претходно писање „Шпигла“, рекавши да је „Немачка уверена да ће Грчка испунити своје обавезе према изласку из економске кризе. Грчка је у прошлости испуњавала своје обавезе. Претпостављамо да ће Грчка тако да настави“.

Чињеница је да се до сада Немачка битно залагала да не дође до изласка Грчке из еврозоне. Постојао је свакако страх од домино ефекта и евентуалног краха зоне, што је сад сасвим јасно да је прошлост. Сматра се да су Португалија и Ирска оздравиле, да је еврозона ојачала а и да Европски механизам за стабилност поседује веома добре начине за спасавање земаља, као што и банкарска унија даје безбедност кредитним институцијама.

Било како било, пред грчким народом стоји одлука 25. јануара. Истина је да међу људима влада једна врста панике због неизвесне сутрашњице. Неки се надају да је боље да банкротира земља па да им се отпишу и лични кредити, неки се боје да ће изгубити сву уштеђевину, али већина је ипак на граници сиромаштва, без потпоре социјалног и здравственог система и у безнађу.

[/restrictedarea]