Lažna zastava na Istočnom frontu

Piše Nikola Vrzić

Borbe u Donbasu postaju sve žešće, a uporedo s njima smanjuje se i mogućnost političkog rešenja građanskog rata u Ukrajini i hladnog rata u ostatku sveta. Sprema li se krvava false flag operacija, nalik onoj letošnjoj, kada je oboren malezijski putnički avion?

Pre mesec dana „Pečat“ je, prognozirajući 2015. godinu, prognozirao i da je samo pitanje trenutka kada će kijevske vlasti prekršiti ionako varljivo primirje i krenuti u ofanzivu na Donjeck i Lugansk. Prognoza se ostvarila već sredinom januara, kada su ukrajinski kazneni bataljoni napali ostatke aerodroma u Donjecku. Njihov napad trajao je kratko i prošao je neslavno. Oružane snage Novorusije krenule su u kontraofanzivu, u kojoj sada imaju i poprilično otvorenu, otvoreniju nego do sada, podršku Rusije…

PROPALA OFANZIVA Pučističke vlasti u Kijevu su prethodna četiri meseca – od Sporazuma o primirju u Minsku – provele u obnavljanju svoje vojske posle avgustovske katastrofe. Aerodrom u Donjecku je, kao početna tačka onoga što je trebalo da bude njihova zimska i odlučujuća ofanziva, odabran i zbog svoje strateške važnosti, kao odskočna daska za konačni napad na važniju od dve pobunjeničke prestonice, i još više, zbog simbolike, budući da je u prethodnim mesecima u Ukrajini izgrađen čitav mit od kiborga, branitelja aerodroma u Donjecku koji su tokom proteklih meseci uspeli da zadrže svoje položaje uprkos neprestanim napadima novoruskih terorista. Ukrajinski napad na novoruske položaje na aerodromu završen je totalnom katastrofom po napadače: kiborzi su pobijeni i zarobljeni, već kako koji, A novoruske snage nisu samo zadržale svoje početne položaje već su oslobodile čitavu teritoriju aerodroma. Daljeg proboja tu, uprkos početnim nadama, zasad nije bilo.

[restrictedarea]

Na južnom delu fronta, oko Mariupolja na Azovskom moru, takođe nije bilo većih pomaka (novoruske snage prišle su predgrađima, i tu zasad stale) baš kao ni na severu iznad Luganska, no, glavna bitka zapravo se vodi oko grada Debaljcevo, gde linija fronta zalazi duboko u teritoriju pod kontrolom DNR i LNR; novoruske snage ovih dana pokušavaju, i nadomak su uspeha, da odseku ukrajinske trupe unutar i oko Debaljceva, čime bi se 7-8 hiljada njihovih vojnika našlo u okruženju, tzv. kotlu.

U svakom slučaju, ono što je sigurno jeste da je ukrajinska ofanziva zaustavljena i pre nego što je započela, a ima naznaka i da se kijevska vojska nalazi i pred mnogo ozbiljnijim porazom (s tim što je brojčano mnogo nadmoćnija od novoruske te se taj poraz ne sme smatrati i sasvim izvesnim). Alarmantno za Kijev, uz ove, stižu i vesti o očajnom odzivu na mobilizaciju koja je počela 20. januara – to potvrđuju i zvanični izvori iz Kijeva – dok o borbenom moralu ukrajinske vojske dodatno svedoči činjenica – isplivao je u javnost i zvanični dokument koji je potvrđuje – da su iza prvih linija ukrajinskog fronta formirani kazneni odredi s ovlašćenjem da pucaju u dezertere. Da masovnog dezerterstva nema, ne bi ni bilo potrebe za takvim odredima.

ZAOŠTRAVANJE Međutim, uprkos ovakvim vestima sa fronta, zvanični Kijev ne samo da ne pokušava da umiri situaciju već situaciju i dodatno zaoštrava – ukrajinska vlada odlučila je da uvede vanredno stanje u Donjeckoj i Luganskoj oblasti, a nadzor nad sprovođenjem tog stanja, sa svime što to podrazumeva, poveren je ratobornijem među dvojicom lidera kijevskih pučističkih vlasti, premijeru Arseniju Jacenjuku. Štaviše, Vrhovna rada je DNR i LNR proglasila za terorističke organizacije, a Rusiju za „državu-agresora“, čime je mogućnost novih mirovnih pregovora svedena na nivo ispod minimalnog.

Tim pre što ni druga strana ne pokazuje želju za tim pregovorima, naprotiv. Predsednik Rusije Vladimir Putin je, na sastanku sa članovima ruskog Saveta za bezbednost, prvi put Donjecku i Lugansku Narodnu Republiku nazvao tim njihovim imenom, bez dosadašnjeg dodatka da je reč o „samoproglašenim“ DNR i LNR, da bi potom „ukrajinsku armiju“ – koja je pod ove znake navoda stavljena na Putinovom zvaničnom sajtu – nazvao „NATO stranom legijom“ čiji je cilj „suzbijanje (opkoljavanje) Rusije“, a istovremeno je i najavio izmene zakona koje će ukrajinskim beguncima od mobilizacije omogućiti duži boravak u Rusiji, što je samo dva dana kasnije i sprovedeno u delo. A na sve to, vlasti DNR i LNR su, ove srede, saopštile da će ubuduće pregovarati „samo sa izaslanikom ukrajinskog predsednika“, a da bivši predsednik Ukrajine Leonid Kučma, sa kojim su dosad pregovarali kao neformalnim predstavnikom Ukrajine, „nije predsednički izaslanik“. Rečju, mirno rešenje sukoba sve je manje izgledno.

Uz zaoštravanje situacije na vojnom i na političkom frontu, nad Ukrajinu se spušta i pretnja (neminovnog?) bankrota. Prva tranša MMF-ovih kredita, u iznosu od 17 milijardi dolara, potrošena je i sada se traži odlaganje rokova za njihovo vraćanje, uz to se traži i nova pomoć od novih 17 milijardi dolara, a već se spominje i cifra od 50 milijardi koja je Ukrajini potrebna da ne bi bankrotirala u narednih nekoliko meseci.

S obzirom na ovaj splet neveselih i zabrinjavajućih okolnosti, jasno je da je aktuelnim ukrajinskim vlastima potrebno nekakvo čudo. To čudo, u vidu vojne i ekonomske pomoći a ne zna se koja im je potrebnija, može da im stigne samo sa Zapada, a da bi sa Zapada stigla, potreban je podsticaj koji će ga ubediti da je Rusija agresor a da su u Donjecku i Lugansku, stvarno, teroristi. Kao što je letošnje obaranje malezijskog aviona na letu MH17 konačno ubedilo Evropu da pooštri sankcije Rusiji, uprkos svim, snažnim dokazima da su avion zapravo oborili Ukrajinci i nedostatku dokaza da su to učinili pobunjenici. Otuda, rađa se ozbiljna sumnja da će kijevske vlasti pokušati da sprovedu sličnu false flag, operaciju pod lažnom zastavom. Pažnju (nam) je, imajući ovu mogućnost u vidu, 26. januara privukla informacija da su ukrajinske vlasti „elementima raketne odbrane pojačale bezbednost oko ukrajinskih nuklearnih elektrana“, što bi moglo da se pokaže kao priprema medijskog terena za izrežirani napad na neku od tih elektrana…

S tim što će evropsko jedinstvo u osudi Rusije biti još i teže postići nego prošlog leta. Novi faktor je novi premijer Grčke Aleksis Cipras, koji se samo dan po stupanju na dužnost javno usprotivio antiruskom EU saopštenju, rekavši da to saopštenje nije dobilo saglasnost Grčke. Kako će EU postići saglasnost, kad saglasnost bude potrebna za mere koje su mnogo oštrije od pukog saopštenja?

U svakom slučaju, vreme za Kijev i njegove pokrovitelje iz Vašingtona i Brisela očigledno curi. To ih, međutim, ne čini manje opasnim…

[/restrictedarea]

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *