Kozačka kamdžija za „petu kolonu“

Za „Pečat“ iz Moskve Bogdan Đurović

Svaki pokušaj nesankcionisanih demonstracija, po obrascu kijevskog „Majdana“, biće ugušen u startu od strane neformalnih, ali veoma dobro pripremljenih grupa putinovskih aktivista

Utorak, 30. decembar 2014. godine, predveče. Moskva, Manježni trg, nedaleko od Kremlja i zgrade Državne dume. Pored metro stanice „Ohotni rjad“ okupljaju se pristalice Alekseja Navaljnog, opozicionog „blogera“ i žestokog antiputinskog aktiviste, još 2011. primećenog u društvu tadašnjeg američkog ambasadora Majkla Mekfola. Razlog okupljanja: presuda Alekseju od tri i po godine uslovne kazne, i njegovom bratu Olegu, na isto toliko godina zatvora, zbog prevare domaćih i inostranih kompanija u ukupnoj vrednosti preko pola miliona dolara. Broj okupljenih: oko hiljadu. Rekviziti: mobilni telefoni i aplikacije, flajeri i nalepnice sa imenom Navaljnog, odštampani u nekoliko varijanti. Parole: revolucionarne. Broj privedenih: više od sto. Naručilac: Stejt department. Odgovorno lice: američka ambasada u Moskvi, ambasador Džon Teft. Način plaćanja: američki dolari, u kešu.

Ovo bi, u najkraćem, bila „lična karta“ drugog zapaženijeg protesta od kako je novi američki ambasador Teft stupio na dužnost u Moskvi, avgusta prošle godine. Prvi balon bačen je u vazduh upravo u avgustu, kada su se demonstranti šetali ruskom prestonicom, navodno zalažući se za mir u Ukrajini, a zapravo prizivajući „ukrajinski scenario“ u svojoj zemlji. I u avgustu, i u decembru, osnovna poruka bila je ista: u Moskvi sede agresori, u Kijevu mirotvorci. Sve što je potrebno za večni mir i ljubav jeste da oni što sede u Moskvi budu svrgnuti i isporučeni onima što sede u Kijevu. A najbolje onima što sede u Vašingtonu. Tako će odmah procvetati i Rusija i Ukrajina, korupcija i kriminal biće kao rukom odneti, a na vlast u Kremlju doći će pošteni, odgovorni i dobronamerni građani, od kojih se većina danas nalazi na izdržavanju zatvorskih kazni, gde ih je – nit krive, nit (previše) dužne – smestio Putinov nedemokratski režim. Njima će se na vlasti pridružiti i oni koji se od tog istog režima kriju, što je i razumljivo, na bezbednoj udaljenosti, u Njujorku, Vašingtonu, Londonu… Spremni da se vrate zajedno sa demokratijom i preuzmu teške državničke poslove i brige.

 

OD KALINJINECA DO KREMLJA Ali, čekajte, zapitaće neko! Pa ti ljudi su već bili na vlasti, celu deceniju, za vreme Borisa Jeljcina, pa nisu pokazali ništa od navedenih kvaliteta? Nisu svi, uslediće odgovor. Možda ovi oko njega jesu, ali Navaljni nije bio. Ni dana nije bio! On je tada bio student, učio je nauke na Jejlu. Ma koje nauke, uzvratiće oni prvi. Devedesetih je Navaljni završio srednju školu u vojnom zaseoku Kalinjinec, što je u okolini sela Taraskovo, nedaleko od Moskve. A zatim je Aleksej studirao prava na ruskom Univerzitetu družbe naroda, da bi tek 2010, na preporuku svog mentora Garija Kasparova, završio specijalni semestralni kurs „Vorld felous“ (svetske kolege) na Univerzitetu Jejl. To je taj put: iz Kalinjineca, preko družbe naroda i svetskih kolega – do Kremlja. To što je, na proputovanju između Taraskova i Konektikata, Navaljni stigao da ošteti i državno drvnoprerađivačko preduzeće „Kirovles“, takođe za pola miliona „zelembaća“, zbog čega je 2013. osuđen na još pet godina uslovno, sve je to plod Putinove propagande.

Zapadni mediji su svečano objavili: Navaljni je čovek od koga se Putin plaši! Zato ga je i osudio samo uslovno, da ga ne razljuti previše. Jer bi Navaljni, tako opasan, mogao i iz Sibira da organizuje revoluciju. Ali, kako stvari stoje, takvih ljudi kao što je Navaljni i slični njemu mnogo više bi trebalo da se plaše ruski glasači. Čovek koji je prevario više preduzeća i proneverio preko milion dolara sada pretenduje da dođe na pozicije gde bi mu kroz ruke prolazile milijarde. Ali, on je žrtva propagande i Putinovog režima, objašnjavaju njegovi branioci. Tako su mislili i Francuzi iz kompanije „Iv Roše“, pa ostadoše bez pola miliona.

[restrictedarea]

Uprkos svim uveravanjima sa Zapada, reklo bi se da tamošnji novinari ipak skreću pažnju javnosti na sporednu ličnost. Glavna ličnost nije Navaljni, već ambasador Teft, odavno okarakterisan kao „specijalista za obojene revolucije“. Nije ni čudo, čovek je do sada službovao u Gruziji i Ukrajini, a bavio se aktivno Moldavijom i Belorusijom, pa mu je boravak u Moskvi prilika da bogatu diplomatsku i obaveštajnu karijeru kruniše veličanstvenim uspehom. Od njega se mnogo očekuje – da Rusiju izoluje, a Putina zbaci s vlasti.

Protesti na Manježnom trgu poslužili su i Kremlju i Teftu da primene nove (kontra)revolucionarne trikove. Američki ambasador je mogao prvi put na delu da vidi novi Putinov model za presecanje protestnih aktivnosti, nadahnut iskustvima sa moskovskih ulica u zimu 2011. godine, kao i letošnjih nemira u Hongkongu. Pre svega, mogao je Teft ponovo da vidi – kozake. Susretao se ambasador i ranije sa kozačkim nasleđem. Čuvena je fotografija iz njegovog prethodnog mandata, gde general ukrajinske vojske kleči pred njim i uručuje mu kozačku sablju. Bio je to simbolični akt kapitulacije „nezavisne države Ukrajine“, još za vladavine Viktora Janukoviča.

 

PUTINOV PODMLADAK Demonstracije 30. decembra u Moskvi bile su, poput onih u Kijevu godinu dana ranije, obeležene brojnim kršenjem zakona. Njima je pokušao da se pridruži i sam Aleksej Navaljni, koji je osuđen na kućni pritvor, ali je brzo priveden i vraćen u svoj stan. Demonstranti su vikali „Putin lopov“ i „Dole vlast čekista“, ali su se odnekud pojavile i pristalice ruskog predsednika, okićene georgijevskim tračicama, koji su odgovarali: „Putin je nacionalni lider“ i „Putin je slava Rusije“. I još su poručili: „Spremaš Majdan – ideš na Magadan“, podsetivši ih na čuveni Staljinov logor. Pristalice Navaljnog su odgovarale: „Ne mogu nas sve zatvoriti.“ Demonstrant je vikao „Mrzim Putina“, a proputinski aktivista mu je odgovorio: „Ceo svet voli Putina, čak i crnci u Africi.“ Pa opet demonstranti: „Za poštene sudove“, „Sloboda Olegu Navaljnom“. A patriote: „Ako ti se ne sviđa Rusija, idi u SAD“, „Idite odavde, ovo je naša zemlja“, „Majdan neće proći“, „Sramota za izdajnike rodine“.

Onda je u središte mase umarširalo desetak kozaka u uniformama i šubarama, sa sve zastavom. Demonstranti su povikali: „Sramota“, „Putine, skloni svoje klovnove“ i „Putin kukavica“, ali je bilo primetno da ovi povici nisu više bili tako glasni i jedinstveni kao nekoliko minuta ranije. Usred te gomile, kozaci su podigli bele transparente sa natpisom „Ne Majdanu!“ Tada je počelo ozbiljno komešanje. Najpre su demonstranti počeli da uzvikuju „Ukrajino, mi smo uz tebe“, a zatim i ukrajinski nacistički poklič, preveden na rusku verziju: „Slava Rusiji, herojima slava!“, pa počeli da otimaju i cepaju transparente kozacima. Poletele su i bele šubare u vazduh, započeo je fizički obračun, a demonstranti su dovikivali policiji da uhapsi kozake.

Na scenu zatim stupaju i Putinovi poštovaoci urbanijeg izgleda i ponašanja. Iako malobrojniji od opozicionara, delovali su mnogo energičnije i motivisanije, ali i znatno mlađe i obrazovanije od ljudi Navaljnog. Njihov nastup potpuno je razbio koncepciju demonstranata, koji su u svim „obojenim revolucijama“ pretendovali na to kako su oni najlepši, najpametniji, najduhovitiji. Putinov podmladak, može se slobodno reći, nadmašio ih je za tri klase. Bio je to totalni i neočekivani preokret – predsednika Rusije podržavaju mladi i lepi mladići i devojke, dok nasuprot njima stoje ofucani profesionalni mitingaši i gradski dokoličari, propali studenti i klinci sa problematičnim biografijama. Kada su shvatili da su nemoćni naspram njih, oni malo „jači“ demonstranti pokušavali su silom da suzbiju Putinove pristalice, ali su im kozaci pokazali da nisu slučajno došli na Manjež. Demonstracije su doživele krah. Sve to biće novi problem za Tefta i organizatore revolucije.

Poenta je u tome da miting nije bio prijavljen vlastima, a samim tim ni legalan, pa se prisustvo bilo koga, pa i kozaka, ili Čečena, ili Eskima, ne može smatrati provokacijom. Naprotiv, neodobrene demonstracije u centru Moskve ne samo što su provokacija pristalica Navaljnog već se smatraju najgrubljim kršenjem zakona. Pogotovo posle nedavnog pooštravanja regulative u ovoj oblasti. Zato je policija imala pravo da se umeša i prekine nelegalni skup, koji je poprimio obrise obračuna dve grupe građana. Posle više od sat vremena demonstriranja, policijski oficir je preko megafona zamolio okupljene da se raziđu. Objasnio je da skup nije registrovan i da njihove akcije nisu u skladu sa zakonom, pa ih pozvao da izbegavaju provokacije, jer među njima ima žena i starijih ljudi. Putinove pristalice su se kroz nekoliko minuta udaljile sa trga, ali su opozicioni demonstranti počeli da uzvikuju: „Mi smo ovde vlast!“

Posle još pola sata ubeđivanja, policija je formirala kordon koji se polako kretao unapred i, nežno ali snažno, potiskivao korak po korak okupljene, bukvalno ih iznevši sa trga. Zanimljivo je da policija nije uklanjala pojedince, oni su nastavili da se šetkaju i prolaze po trgu, već samo grupe, koje su potisnute u metro. Oko sto aktivista koji su pružali aktivan otpor policija je privela u autobuse, a zatim i u stanicu, gde im je priređen „svečani novogodišnji doček“. Policajaca koji su učestvovali u formiranju kordona bilo je svega stotinak, a od naoružanja imali su samo palice. Viziri na šlemovima bili su im sve vreme podignuti i svima su se jasno videla lica. Niko nije povređen, niko nije dobio udarac pendrekom.

 

VAŠINGTON NE KRIJE… Ali, šta nam pokazuju poslednje demonstracije? Pre svega, sada već brutalno mešanje američkih vlasti u unutrašnje stvari Rusije. Vašington ne krije da radi na svrgavanju Putina. To je u skladu sa upozorenjima ruskih analitičara, koji kažu da cilj Amerikanaca i njihovih sankcija, odnosno specijalnog rata protiv Rusije, nije promena politike Moskve, već promena političkog vrha.

Američko prisustvo je veoma vidljivo. Na primer, glavni „informativni resurs“, na koji su se svi zapadni mediji pozivali izveštavajući o broju privedenih mitingaša, nije ruski MUP, već izvesna organizacija „OVD-info“. Po njima, privedeno je oko 230 ljudi, a ne dvostruko manje, kako su zvanično izjavili predstavnici policije. Po nazivu, „OVD-info“ možda liči na rusku organizaciju, kako su je i predstavili američki i britanski novinari. Međutim, kada se pogleda spisak njenih donatora – što je po novom zakonu o stranim agentima obaveza svih nevladinih organizacija – vidi se da je reč o američkoj strukturi, odnosno projektu finansiranom od strane moćne američke Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED). Ovu organizaciju, koja podržava brojne prevrate u svetu poslednjih decenija, osnovao je američki Kongres 1983. godine, a finansira se iz izvora USAID-a. Jedan od osnivača NED-a, Alen Vajnstajn, još 1991. je izjavio da je mnogo toga čime se organizacija bavi – ranije bilo u opisu posla CIA. Dovoljno je reći da je NED finansirao „Otpor“ u Srbiji, „Arapsko proleće“ u Egiptu i „Majdan“ u Kijevu. Sada aktivno „podržavaju demokratske procese“ u Moskvi.

To su, manje-više, dobro poznate stvari. Međutim, kada se malo dublje zagrebe po mreži organizacija koje su uključene u antiputinovske proteste, dolazi se do veoma zanimljivih saznanja. Na primer, uočava se čvrsta horizontalna povezanost brojnih organizacija nalik „OVD-info“, gde sve uglavnom imaju iste donatore. Sve one uključene su u organizacionu i logističku podršku demonstrantima, uključujući i pravnu zaštitu pred državnim organima. To bi moglo da se tumači i kao svesno podsticanje na kršenje zakona, jer će američka država finansirati odbranu i advokate.

Poznata organizacija „Memorijal“, čije „eksperte za ljudska prava“ često citiraju zapadni mediji, na svom spisku donatora ima američke strukture Fond za otvoreno društvo, Fond Džeksona, USAID, Nacionalni fond za podršku demokratije, kao i moćne nemačke, holandske i australijske fondove. Veoma slična šema finansiranja primenjena je i za stotine drugih društvenih organizacija u Rusiji. Oni više ne mogu da se kriju, jer ih ruski zakon obavezuje da javno istaknu imena svojih finansijera. Očigledno, radi se o milijardama dolara.

 

ODGOVORI RUSIJE Šta u ovoj situaciji preduzimaju Putin i Rusija? Treba se podsetiti da ruski državni vrh već nekoliko godina aktivno priprema teren za pariranje pokušajima nasilnog prevrata, promenom čitavog niza zakona. Jedno od važnih dostignuća je strogo regulisanje vremena i mesta održavanja protesta, gde se demonstranti uvode u ograđen prostor, površinski određen prijavljenim brojem učesnika. Oni najpre prolaze kroz detektor metala, a svaki učesnik skupa snima se kamerom. Šatori, kapuljače, zapaljiva sredstva i alkohol strogo su zabranjeni. Kontroliše se doturanje hrane i pića, a organizatori moraju biti vidljivo obeleženi i oni odgovaraju, krivično i materijalno, za sve što se događa. Prestupom se smatra i dovođenje na skup većeg broja ljudi od prijavljenog. Održavanje mitinga i protesta potpuno je slobodno, ako je u skladu sa zakonom i navedenim pravilima, a gradske vlasti ne samo što brzo i ažurno izlaze u susret i izdaju neophodne dozvole već i pomažu organizatorima. Takvi mitinzi veoma su dobro propraćeni u državnim medijima.

U slučaju neprijavljenih, odnosno nelegalnih skupova, situacija je sasvim suprotna. Sada već po pravilu, na licu mesta veoma brzo se pojavljuju omladinci, civili, koji podržavaju Putina. Uz njih, sve češće dolaze i kozaci, fizički pripremljeni ljudi, čiji je tradicionalni deo opreme – kamdžija. Nju su na svojoj koži mogle prošle godine da osete i pripadnice buntovničke grupe „Pusi rajot“ i njihove pristalice, koje su kozaci bičevima razjurili u Sočiju, prilikom pokušaja političkog performansa. Možda upotreba biča nekome ne izgleda demokratski i etično, ali ni finansiranje „pete kolone“, kako Rusi nazivaju prozapadne opozicionare, ne može biti ni legalno, niti moralno i politički prihvatljivo. Zanimljivo je i zakonsko rešenje u vezi sa kozacima. Formalno, oni su striktno odvojeni od državnih organa, ali su im priznata određena prava, poput nošenja bičeva, uniformi i zastava, kao i pomoćna uloga u patroliranju ulicama i održavanju javnog reda i mira.

Tako su karte stavljene na sto. Svaki pokušaj nesankcionisanih demonstracija, po obrascu kijevskog „Majdana“, biće ugušen u startu od strane neformalnih, ali veoma dobro pripremljenih grupa putinovskih aktivista. Oni dolaze i odmah prodiru u samo središte protestne mase i demonstrantima ne preostaje ništa drugo nego da pokušaju silom da ih izbace iz svojih redova. To dovodi do fizičkog kontakta, posle čega policija ima obavezu da se umeša i zaštiti javni red i mir. Za to vreme, Putinova omladina stoji po obodima i, uzvikujući antiprotestne parole i podižući transparente, stvara kakofoniju i potpunu konfuziju. Ove grupe su veoma aktivne i u raspravama sa okupljenim građanima, stupajući u diskusiju i suprotstavljajući svoje argumente.

Ostaje sada da se vidi kako će Amerikanci parirati ovoj, za sada prilično uspešnoj strategiji. U Hongkongu, na primer, slične mere kineskih vlasti dovele su do potpunog eliminisanja prošlogodišnjih „protesta kišobrana“, bez upotrebe radikalnih metoda. I tamo su, naime, korišćene neformalne grupe za razbijanje unutrašnje kohezije, koje su danonoćno vršile pritisak na demonstrante. Proamerička opozicija optuživala je Peking da koristi pripadnike kriminalnih grupa za obračun sa demonstrantima, ali ko gubi, ima pravo da se ljuti. Za sada je očigledno da Kina i Rusija, kao osovina globalnog antiameričkog pokreta, imaju efikasan recept za pacifikovanje radikalnih uličnih revolucionara.

[/restrictedarea]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *