Козачка камџија за „пету колону“

За „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

Сваки покушај несанкционисаних демонстрација, по обрасцу кијевског „Mајдана“, биће угушен у старту од стране неформалних, али веома добро припремљених група путиновских активиста

Уторак, 30. децембар 2014. године, предвече. Москва, Мањежни трг, недалеко од Кремља и зграде Државне думе. Поред метро станице „Охотни рјад“ окупљају се присталице Алексеја Наваљног, опозиционог „блогера“ и жестоког антипутинског активисте, још 2011. примећеног у друштву тадашњег америчког амбасадора Мајкла Мекфола. Разлог окупљања: пресуда Алексеју од три и по године условне казне, и његовом брату Олегу, на исто толико година затвора, због преваре домаћих и иностраних компанија у укупној вредности преко пола милиона долара. Број окупљених: око хиљаду. Реквизити: мобилни телефони и апликације, флајери и налепнице са именом Наваљног, одштампани у неколико варијанти. Пароле: револуционарне. Број приведених: више од сто. Наручилац: Стејт департмент. Одговорно лице: америчка амбасада у Москви, амбасадор Џон Тефт. Начин плаћања: амерички долари, у кешу.

Ово би, у најкраћем, била „лична карта“ другог запаженијег протеста од како је нови амерички амбасадор Тефт ступио на дужност у Москви, августа прошле године. Први балон бачен је у ваздух управо у августу, када су се демонстранти шетали руском престоницом, наводно залажући се за мир у Украјини, а заправо призивајући „украјински сценарио“ у својој земљи. И у августу, и у децембру, основна порука била је иста: у Москви седе агресори, у Кијеву миротворци. Све што је потребно за вечни мир и љубав јесте да они што седе у Москви буду свргнути и испоручени онима што седе у Кијеву. А најбоље онима што седе у Вашингтону. Тако ће одмах процветати и Русија и Украјина, корупција и криминал биће као руком однети, а на власт у Кремљу доћи ће поштени, одговорни и добронамерни грађани, од којих се већина данас налази на издржавању затворских казни, где их је – нит криве, нит (превише) дужне – сместио Путинов недемократски режим. Њима ће се на власти придружити и они који се од тог истог режима крију, што је и разумљиво, на безбедној удаљености, у Њујорку, Вашингтону, Лондону… Спремни да се врате заједно са демократијом и преузму тешке државничке послове и бриге.

 

ОД КАЛИЊИНЕЦА ДО КРЕМЉА Али, чекајте, запитаће неко! Па ти људи су већ били на власти, целу деценију, за време Бориса Јељцина, па нису показали ништа од наведених квалитета? Нису сви, уследиће одговор. Можда ови око њега јесу, али Наваљни није био. Ни дана није био! Он је тада био студент, учио је науке на Јејлу. Ма које науке, узвратиће они први. Деведесетих је Наваљни завршио средњу школу у војном засеоку Калињинец, што је у околини села Тарасково, недалеко од Москве. А затим је Алексеј студирао права на руском Универзитету дружбе народа, да би тек 2010, на препоруку свог ментора Гарија Каспарова, завршио специјални семестрални курс „Ворлд фелоус“ (светске колеге) на Универзитету Јејл. То је тај пут: из Калињинеца, преко дружбе народа и светских колега – до Кремља. То што је, на пропутовању између Тараскова и Конектиката, Наваљни стигао да оштети и државно дрвнопрерађивачко предузеће „Кировлес“, такође за пола милиона „зелембаћа“, због чега је 2013. осуђен на још пет година условно, све је то плод Путинове пропаганде.

Западни медији су свечано објавили: Наваљни је човек од кога се Путин плаши! Зато га је и осудио само условно, да га не разљути превише. Јер би Наваљни, тако опасан, могао и из Сибира да организује револуцију. Али, како ствари стоје, таквих људи као што је Наваљни и слични њему много више би требало да се плаше руски гласачи. Човек који је преварио више предузећа и проневерио преко милион долара сада претендује да дође на позиције где би му кроз руке пролазиле милијарде. Али, он је жртва пропаганде и Путиновог режима, објашњавају његови браниоци. Тако су мислили и Французи из компаније „Ив Роше“, па остадоше без пола милиона.

[restrictedarea]

Упркос свим уверавањима са Запада, рекло би се да тамошњи новинари ипак скрећу пажњу јавности на споредну личност. Главна личност није Наваљни, већ амбасадор Тефт, одавно окарактерисан као „специјалиста за обојене револуције“. Није ни чудо, човек је до сада службовао у Грузији и Украјини, а бавио се активно Молдавијом и Белорусијом, па му је боравак у Москви прилика да богату дипломатску и обавештајну каријеру крунише величанственим успехом. Од њега се много очекује – да Русију изолује, а Путина збаци с власти.

Протести на Мањежном тргу послужили су и Кремљу и Тефту да примене нове (контра)револуционарне трикове. Амерички амбасадор је могао први пут на делу да види нови Путинов модел за пресецање протестних активности, надахнут искуствима са московских улица у зиму 2011. године, као и летошњих немира у Хонгконгу. Пре свега, могао је Тефт поново да види – козаке. Сусретао се амбасадор и раније са козачким наслеђем. Чувена је фотографија из његовог претходног мандата, где генерал украјинске војске клечи пред њим и уручује му козачку сабљу. Био је то симболични акт капитулације „независне државе Украјине“, још за владавине Виктора Јануковича.

 

ПУТИНОВ ПОДМЛАДАК Демонстрације 30. децембра у Москви биле су, попут оних у Кијеву годину дана раније, обележене бројним кршењем закона. Њима је покушао да се придружи и сам Алексеј Наваљни, који је осуђен на кућни притвор, али је брзо приведен и враћен у свој стан. Демонстранти су викали „Путин лопов“ и „Доле власт чекиста“, али су се однекуд појавиле и присталице руског председника, окићене георгијевским трачицама, који су одговарали: „Путин је национални лидер“ и „Путин је слава Русије“. И још су поручили: „Спремаш Мајдан – идеш на Магадан“, подсетивши их на чувени Стаљинов логор. Присталице Наваљног су одговарале: „Не могу нас све затворити.“ Демонстрант је викао „Мрзим Путина“, а пропутински активиста му је одговорио: „Цео свет воли Путина, чак и црнци у Африци.“ Па опет демонстранти: „За поштене судове“, „Слобода Олегу Наваљном“. А патриоте: „Ако ти се не свиђа Русија, иди у САД“, „Идите одавде, ово је наша земља“, „Мајдан неће проћи“, „Срамота за издајнике родине“.

Онда је у средиште масе умарширало десетак козака у униформама и шубарама, са све заставом. Демонстранти су повикали: „Срамота“, „Путине, склони своје кловнове“ и „Путин кукавица“, али је било приметно да ови повици нису више били тако гласни и јединствени као неколико минута раније. Усред те гомиле, козаци су подигли беле транспаренте са натписом „Не Мајдану!“ Тада је почело озбиљно комешање. Најпре су демонстранти почели да узвикују „Украјино, ми смо уз тебе“, а затим и украјински нацистички поклич, преведен на руску верзију: „Слава Русији, херојима слава!“, па почели да отимају и цепају транспаренте козацима. Полетеле су и беле шубаре у ваздух, започео је физички обрачун, а демонстранти су довикивали полицији да ухапси козаке.

На сцену затим ступају и Путинови поштоваоци урбанијег изгледа и понашања. Иако малобројнији од опозиционара, деловали су много енергичније и мотивисаније, али и знатно млађе и образованије од људи Наваљног. Њихов наступ потпуно је разбио концепцију демонстраната, који су у свим „обојеним револуцијама“ претендовали на то како су они најлепши, најпаметнији, најдуховитији. Путинов подмладак, може се слободно рећи, надмашио их је за три класе. Био је то тотални и неочекивани преокрет – председника Русије подржавају млади и лепи младићи и девојке, док насупрот њима стоје офуцани професионални митингаши и градски доколичари, пропали студенти и клинци са проблематичним биографијама. Када су схватили да су немоћни наспрам њих, они мало „јачи“ демонстранти покушавали су силом да сузбију Путинове присталице, али су им козаци показали да нису случајно дошли на Мањеж. Демонстрације су доживеле крах. Све то биће нови проблем за Тефта и организаторе револуције.

Поента је у томе да митинг није био пријављен властима, а самим тим ни легалан, па се присуство било кога, па и козака, или Чечена, или Ескима, не може сматрати провокацијом. Напротив, неодобрене демонстрације у центру Москве не само што су провокација присталица Наваљног већ се сматрају најгрубљим кршењем закона. Поготово после недавног пооштравања регулативе у овој области. Зато је полиција имала право да се умеша и прекине нелегални скуп, који је попримио обрисе обрачуна две групе грађана. После више од сат времена демонстрирања, полицијски официр је преко мегафона замолио окупљене да се разиђу. Објаснио је да скуп није регистрован и да њихове акције нису у складу са законом, па их позвао да избегавају провокације, јер међу њима има жена и старијих људи. Путинове присталице су се кроз неколико минута удаљиле са трга, али су опозициони демонстранти почели да узвикују: „Ми смо овде власт!“

После још пола сата убеђивања, полиција је формирала кордон који се полако кретао унапред и, нежно али снажно, потискивао корак по корак окупљене, буквално их изневши са трга. Занимљиво је да полиција није уклањала појединце, они су наставили да се шеткају и пролазе по тргу, већ само групе, које су потиснуте у метро. Око сто активиста који су пружали активан отпор полиција је привела у аутобусе, а затим и у станицу, где им је приређен „свечани новогодишњи дочек“. Полицајаца који су учествовали у формирању кордона било је свега стотинак, а од наоружања имали су само палице. Визири на шлемовима били су им све време подигнути и свима су се јасно видела лица. Нико није повређен, нико није добио ударац пендреком.

 

ВАШИНГТОН НЕ КРИЈЕ… Али, шта нам показују последње демонстрације? Пре свега, сада већ брутално мешање америчких власти у унутрашње ствари Русије. Вашингтон не крије да ради на свргавању Путина. То је у складу са упозорењима руских аналитичара, који кажу да циљ Американаца и њихових санкција, односно специјалног рата против Русије, није промена политике Москве, већ промена политичког врха.

Америчко присуство је веома видљиво. На пример, главни „информативни ресурс“, на који су се сви западни медији позивали извештавајући о броју приведених митингаша, није руски МУП, већ извесна организација „ОВД-инфо“. По њима, приведено је око 230 људи, а не двоструко мање, како су званично изјавили представници полиције. По називу, „ОВД-инфо“ можда личи на руску организацију, како су је и представили амерички и британски новинари. Међутим, када се погледа списак њених донатора – што је по новом закону о страним агентима обавеза свих невладиних организација – види се да је реч о америчкој структури, односно пројекту финансираном од стране моћне америчке Националне задужбине за демократију (НЕД). Ову организацију, која подржава бројне преврате у свету последњих деценија, основао је амерички Конгрес 1983. године, а финансира се из извора УСАИД-а. Један од оснивача НЕД-а, Ален Вајнстајн, још 1991. је изјавио да је много тога чиме се организација бави – раније било у опису посла ЦИА. Довољно је рећи да је НЕД финансирао „Отпор“ у Србији, „Арапско пролеће“ у Египту и „Мајдан“ у Кијеву. Сада активно „подржавају демократске процесе“ у Москви.

То су, мање-више, добро познате ствари. Међутим, када се мало дубље загребе по мрежи организација које су укључене у антипутиновске протесте, долази се до веома занимљивих сазнања. На пример, уочава се чврста хоризонтална повезаност бројних организација налик „ОВД-инфо“, где све углавном имају исте донаторе. Све оне укључене су у организациону и логистичку подршку демонстрантима, укључујући и правну заштиту пред државним органима. То би могло да се тумачи и као свесно подстицање на кршење закона, јер ће америчка држава финансирати одбрану и адвокате.

Позната организација „Меморијал“, чије „експерте за људска права“ често цитирају западни медији, на свом списку донатора има америчке структуре Фонд за отворено друштво, Фонд Џексона, УСАИД, Национални фонд за подршку демократије, као и моћне немачке, холандске и аустралијске фондове. Веома слична шема финансирања примењена је и за стотине других друштвених организација у Русији. Они више не могу да се крију, јер их руски закон обавезује да јавно истакну имена својих финансијера. Очигледно, ради се о милијардама долара.

 

ОДГОВОРИ РУСИЈЕ Шта у овој ситуацији предузимају Путин и Русија? Треба се подсетити да руски државни врх већ неколико година активно припрема терен за парирање покушајима насилног преврата, променом читавог низа закона. Једно од важних достигнућа је строго регулисање времена и места одржавања протеста, где се демонстранти уводе у ограђен простор, површински одређен пријављеним бројем учесника. Они најпре пролазе кроз детектор метала, а сваки учесник скупа снима се камером. Шатори, капуљаче, запаљива средства и алкохол строго су забрањени. Контролише се дотурање хране и пића, а организатори морају бити видљиво обележени и они одговарају, кривично и материјално, за све што се догађа. Преступом се сматра и довођење на скуп већег броја људи од пријављеног. Одржавање митинга и протеста потпуно је слободно, ако је у складу са законом и наведеним правилима, а градске власти не само што брзо и ажурно излазе у сусрет и издају неопходне дозволе већ и помажу организаторима. Такви митинзи веома су добро пропраћени у државним медијима.

У случају непријављених, односно нелегалних скупова, ситуација је сасвим супротна. Сада већ по правилу, на лицу места веома брзо се појављују омладинци, цивили, који подржавају Путина. Уз њих, све чешће долазе и козаци, физички припремљени људи, чији је традиционални део опреме – камџија. Њу су на својој кожи могле прошле године да осете и припаднице бунтовничке групе „Пуси рајот“ и њихове присталице, које су козаци бичевима разјурили у Сочију, приликом покушаја политичког перформанса. Можда употреба бича некоме не изгледа демократски и етично, али ни финансирање „пете колоне“, како Руси називају прозападне опозиционаре, не може бити ни легално, нити морално и политички прихватљиво. Занимљиво је и законско решење у вези са козацима. Формално, они су стриктно одвојени од државних органа, али су им призната одређена права, попут ношења бичева, униформи и застава, као и помоћна улога у патролирању улицама и одржавању јавног реда и мира.

Тако су карте стављене на сто. Сваки покушај несанкционисаних демонстрација, по обрасцу кијевског „Мајдана“, биће угушен у старту од стране неформалних, али веома добро припремљених група путиновских активиста. Они долазе и одмах продиру у само средиште протестне масе и демонстрантима не преостаје ништа друго него да покушају силом да их избаце из својих редова. То доводи до физичког контакта, после чега полиција има обавезу да се умеша и заштити јавни ред и мир. За то време, Путинова омладина стоји по ободима и, узвикујући антипротестне пароле и подижући транспаренте, ствара какофонију и потпуну конфузију. Ове групе су веома активне и у расправама са окупљеним грађанима, ступајући у дискусију и супротстављајући своје аргументе.

Остаје сада да се види како ће Американци парирати овој, за сада прилично успешној стратегији. У Хонгконгу, на пример, сличне мере кинеских власти довеле су до потпуног елиминисања прошлогодишњих „протеста кишобрана“, без употребе радикалних метода. И тамо су, наиме, коришћене неформалне групе за разбијање унутрашње кохезије, које су даноноћно вршиле притисак на демонстранте. Проамеричка опозиција оптуживала је Пекинг да користи припаднике криминалних група за обрачун са демонстрантима, али ко губи, има право да се љути. За сада је очигледно да Кина и Русија, као осовина глобалног антиамеричког покрета, имају ефикасан рецепт за пацификовање радикалних уличних револуционара.

[/restrictedarea]