Ајатолах проф. др Алиреза Арафи – Иран бира своје пријатеље

Разговарао Јово Бајић

Камо среће да су народи и земље на Балкану могли да буду рационалнији, да се сами сједине па да онда, као једна моћна унија, буду незаобилазни фактор од великог значаја у међународним односима

На позив Центра за религијске науке „Ком“, у Београду је недавно гостовао ајатолах проф. др Алиреза Арафи, ректор Ал-Мустафа интернационалног универзитета из иранског светога града Кома. У Србију је допутовао у својству представника врховног верског вође Ирана, ајатолаха Хамнеија. Потиче из угледне иранске породице, његов отац, ајатолах Мухамад Ибрахим Арафи, био је један од блиских пријатеља имама Хомеинија. Ајатолах проф. др Алиреза Арафи познати је ирански филозоф и теолог, објавио је више од десет књига и велики број научних радова који се баве исламском филозофијом, исламским правом и педагогијом. Обављао је разне дужности у најважнијим културним институцијама у Ирану. За свој рад добио је многобројне награде и признања.

Разговор за „Печат“ вођен је пре терористичког напада у Паризу. С обзиром на тај напад, за који су окривљени муслимански екстремисти, речи ајатолаха Арафија пружају драгоцен увид у светлости и сенке модерног ислама, откривајући његову умерену и рационалну страну која западним масовним медијима углавном измиче…

 

Ректор сте Ал-Мустафа интернационалног универзитета у светом граду Кому. Једна од мисли водиља на универзитету јесте да религиозни људи могу истовремено живети по захтевима своје вере, али и у складу са цивилизацијским тековинама нашег времена. По чему се још препознаје ваш универзитет?

Ислам је јединствена религија, а у оквиру ње су се развили различити теолошки правци који почивају на заједничким темељима. Због тога се суочавамо са чињеницом да је ислам могуће ишчитавати на различите начине. Ислам у Исламској Републици Иран има и неке посебне особине. Једна од изузетно значајних, можда и темељних особина тог посебног ишчитавања ислама јесте управо оно што је наглашено у вашем питању. Ми, с једне стране, настојимо да очувамо свој идентитет и своју традицију, своју баштину. Са друге стране, настојимо да се креативном снагом своје моћне религијске мисли суочимо са изазовима савременог живота и да, у складу са савременошћу, покушамо да пронађемо праве одговоре на те изазове. Према томе, могу да кажем, најзначајније особине те врсте ишчитавања ислама јесу рационалност и експертска креативност. Још једна изузетно важна одлика садржи се у томе да такав ислам, са посебним рационалним приступом, жели да очува истинољубивост и правду са једне, и моћ борбености на путу очувања свог традиционалног идентитета, с друге стране. Следећа особина јесте чињеница да се у оквиру таквог ислама инсистира на заједничким елементима јединствене баштине целокупног човечанства, значи свих људи који живе у данашњем свету. Управо из тог разлога наш основни принцип је дијалог са другима, са онима који не размишљају на исти начин као и ми.

Ал-Мустафа интернационални универзитет темељи се на традиционалној баштини исламских универзитета, на религијским и исламским научним дисциплинама развијеним у нашој земљи, али ми упоредо покушавамо да применимо и све оне друге вредности које сам сада укратко споменуо. С друге стране, с обзиром на то да студенти Ал-Мустафа интернационалног универзитета долазе из различитих земаља, ми покушавамо да у оквиру универзитета створимо једну међународну духовну заједницу чији се чланови међусобно разумеју. Такве заједнице имају моћ да утемеље и развију умерено и рационално размишљање о узвишеним реалностима. Морам подсетити на чињеницу да ми на Ал-Мустафа интернационалном универзитету желимо да обогатимо наставне програме исламским научним дисциплинама, на које гледамо из перспективе цивилизацијских богатстава наше баштине. Зато сваке године радимо на проширењу и повећању броја смерова где изучавамо те дисциплине.

Има ли међу студентима Ал-Мустафа интернационалног универзитета хришћана, можда, и православних хришћана? Колико је студената са Балкана?

На нашем универзитету студира близу педесет студената муслимана из разних балканских земаља. Али у оквиру наших краткорочних едукативних курсева и специјалистичких истраживања имамо релативно велики број и хришћанских студената, односно не само припадника хришћанске религијске традиције него и других религијских духовности. Такође, имамо и Опен Ал-Мустафа универзитет где се студира путем интернета, па се и на тај начин школује  известан број хришћанских студената.

[restrictedarea]

 

На Универзитету у Кому студирао је и вођа Исламске револуције, имам Хомеини, који је био пријатељ вашег оца, ајатолаха Мухамада Ибрахима Арафија. У којој мери је политичка и филозофска мисао имама Хомеинија уграђена у научну мисао која се негује на вашем универзитету?

Идеје и научне доктрине имама Хомеинија несумњиво представљају једну од кључних основа нашега едукативнога програма на Ал-Мустафа интернационалном универзитету. Имам Хомеини је био врсни научни ауторитет у различитим религијским дисциплинама као што су филозофија и мистичка духовна традиција ислама. Данас је мање познато да је он био прворазредни научни ауторитет.

Један сте од представника савремене филозофске мисли у Ирану чија се филозофија заснива и на мистици. Зна ли се довољно у модерном западном свету о филозофији ислама и филозофским покретима и погледима који се јављају у исламском свету?

Иран је колевка филозофске мисли, а посебно исламске филозофске мисли. Најзначајније и најбриљантније исламске филозофске школе утемељене су и развијане управо у Ирану. Три основне филозофске школе ислама – перипатетичка, илуминативна и трансцендентна школа исламске филозофије − рођене су, односно знатно су унапређене управо у Ирану у оквиру бројних старих традиционалних универзитета на којима се у нашој земљи развијала религијска наука. Можемо поменути и узроке процвата филозофске мисли у Ирану. Можда је први узрок интелектуална склоност Иранаца да размишљају о филозофским питањима. Други разлог јесу озбиљни филозофски капацитети у шиитској школи следбеника блажене породице Веровесника ислама, која представља један од неколико најзначајнијих верошколских праваца у исламу. Поред тога, филозофска баштина у Ирану обилује бриљантном мистичком традицијом, или оним што можемо назвати суфизмом. Мистичка традиција суфизма у многим муслиманским земљама презентована је на врло сувопаран, или спољашњи начин. Ми у Ирану покушавамо да покажемо узвишене дубине и најутемељеније научне тајне мистичког искуства у исламу.

Данас најдоминантније филозофско учење у исламу, иначе утемељено у Ирану а познато под називом трансцендентна школа исламске филозофије, представља свеобухватни систем који садржи филозофска размишљања о мистичком откровењу. Реч је о филозофском систему који нуди сасвим авангардне анализе о целокупном универзуму и реалностима са којима се данас суочава човечанство. Значајно је да поменемо да наша филозофска баштина садржи и онај доктринарни део који су утемељили припадници других религијских традиција настојећи да у свету у којем су живели пронађу оно што је свето и узвишено. Сигуран сам да оваква филозофија може бити добра основа за конструктивни дијалог између различитих религијских традиција и различитих култура.

Морам да истакнем да исламска филозофија данас није представљена у свету у свом пуном сјају. У неколико последњих деценија оријенталисти попут Анрија Корбена и његових ученика у Француској само су донекле покушали да презентују неке особине исламске филозофије. Исламска филозофија се у модерним департманима у различитим земљама мање-више изучава, али не у оној мери којом бисмо могли бити задовољни. Драго ми је што је у вашој земљи у окриљу оснивања Центра за религијске науке „Ком“ учињен први корак на путу исправног и изворног презентовања богатства исламске филозофије.

У разговорима са представницима Ректората Универзитета у Београду, са поштованим проректором проф. др Далибором Солдатићем, са уваженим др Срђаном Вербићем, министром просвете и науке ваше земље, и са другим представницима универзитетског живота као што је проф. др Предраг Пузовић, уважени декан Православног богословског факултета, инсистирао сам на томе да филозофска мисао може значајно да приближи наше две нације и да нам помогне да се што боље међусобно упознамо.

Заступате филозофију умереног ислама. Шта подразумевате под умереним исламом?

Моје излагање на Институту за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду било је посвећено анализи значења умереног ислама. Нажалост, морам да истакнем да се ми у исламском свету суочавамо са појавом екстремног, ирационалног и ексклузивистичког тумачења ислама, које се исказује у виду немилосрдног искључивања свих неистомишљеника. С друге стране, имамо екстремне реформистичке токове, који желе да на сваки могући начин ислам поистовете са модерним светом и да искључе све оне елементе по којима је ислам остао традиционалан, препознатљив и по којима је очувао свој изворни идентитет. Значи, они не желе да се ни на који начин супротставе поништавању традиционалног изворног идентитета исламске баштине.

Умерени ислам је трећи начин ишчитавања ислама, који се знатно разликује од два пређашња. Као што сам већ укратко објаснио, умерени ислам се темељи на рационалности, креативности и експертској стручности. Жели да покаже заједничко благо свих људи, инсистира на неопходности дијалога и на нужности да се кроз дијалог што више приближимо једни другима, противећи се непотребним религијским фанатизмима. Умерени ислам, такође, показује одговорност према проблемима савремености и ограничењима са којима се суочавају потлачени људи и заједнице у различитим деловима света. Поред тога, настоји да очува своје сазнајне и вредносне стабилне принципе, а истовремено жели да искористи драгоцена искуства савременога света и савременога развоја. Никада се не понаша искључиво у оквиру исламског света. Не искључује из групе муслиманских верника припаднике других исламских верошколских праваца, као што нипошто не искључује из своје доктрине другачије, бриљантне религијске традиције као што су хришћанство и остале религије.

Како гледате на односе Ирана и Русије која је хришћанска православна земља?

Наши односи са Русијом су изванредни, иако сматрам да постоје огромни потенцијали да их додатно проширимо. Када поредимо Русију са неким другим светским силама, да прецизно кажем, са Америком, наше симпатије су, природно, на страни Русије. Посебно ценимо труд ове државе да се не упушта у насилничко мењање глобалне слике света, што предводи Америка. Ценимо је јер, колико може, на глобалном плану жели да остане самостална. Оних неколико првих година након распада Совјетског Савеза помислили смо да ће Русија бити увучена у глобални западни свет, али, на нашу срећу, она је ипак остала независна.  Наравно, Иран, као једна од изузетно утицајних и моћних земаља у исламском свету, увек жели самостално да размишља о властитим интересима и да самостално бира савезнике и пријатеље са којима ће моћи да реализује узвишене циљеве своје религијске доктрине.

Одржали сте предавање на тему „Ислам, наука и савремени изазови“ на Катедри за оријенталистику Филолошког факултета у Београду. Јесте ли задовољни тиме колико Срби познају Иран?

Срео сам се са утицајним представницима универзитетског и научног живота Србије. На свим састанцима, то сам могао да осетим, моји српски саговорници свим својим бићем исказали су велику заинтересованост за то да се боље упознају с Ираном, што ме посебно радује. Сматрам да морамо сви заједно још много радити на томе да се директно међусобно боље упознамо.

Ви се налазите на једном изузетном стратешком месту и положај ваше земље на Балкану изванредно је значајан. Ваше право ће бити, уколико ваш народ буде желео, да можда уђете и у Европску унију. Али ја бих упутио савет вашим научницима и вашим интелектуалним радницима: због таквог усмерења не смете да изгубите свој традиционални, изворни идентитет. Не смете да се ради тога изгубите у западним друштвима. Ви се налазите на месту које спаја Исток и Запад, па сматрам да морате имати јасно дефинисану глобалну стратегију која ће вам помоћи да будете у добрим односима са свима, да користите различита цивилизацијска богатства и токове који се налазе на вашим различитим странама. Не могу да у својим мислима разрешим један парадокс са којим сам се суочио у вашој земљи. С једне стране, много се прича о некој вољи или жељи да се приступи Европској унији и породици западних друштава, а с друге стране, свестрано инсистирате да желите да очувате своју богату традиционалну баштину.

Мој савет и жеља, због искрених осећања према вашој земљи, јесу да користите све резултате технолошког и модерног развоја Запада, али да нипошто не заборавите и да се нипошто не удаљите од бриљантних баштина и богатства изворног идентитета Истока и источних народа, као ни од идентитета који је садржан у сржи ваше нације. Камо среће да су народи и земље на Балкану могли да буду рационалнији, да се сами сједине па да онда, као једна моћна унија, буду незаобилазни фактор од великог значаја у међународним односима. Посаветовао бих и ваше муслимане да озбиљно размишљају о значају јединства свих народа на Балкану.

Колико се у Ирану зна о Србији, може ли то сазнање расти и могу ли Србија и Иран проширити културну, привредну и другу сарадњу?

Знање Иранаца о Србији је релативно задовољавајуће. О Србији се зна захваљујући томе што је неколико утицајних студената одавде дуго година студирало у Ирану и они су нам помогли да боље препознамо најзначајније особине, културу и цивилизацију народа који живи у Србији, али сматрам да на том пољу треба још много радити. Много више људи мора да помогне да се знање једних о другима знатно продуби са обе стране. Иран је моћна земља у свом региону, а та моћ се огледа како у рационалном и филозофском знању, тако и у технолошком развоју, а томе треба придодати и огромна природна богатства. Имам сазнања да су високи представници обе земље, и Ирана и Србије, заинтересовани за проширење и продубљење сарадње, међутим моја жеља је да она што пре доживи своју експанзију и да можемо да се њоме поносимо. Након завршетка посете Србији, ја ћу свакако покушати да обавестим највише представнике наше земље о резултатима свога путовања.

Да ли присуство хришћана и муслимана на Балкану може представљати потенцијалну опасност за овај регион? Шта бисте у вези с тим поручили балканским муслиманима и хришћанима?

Мој савет муслиманима и хришћанима на Балкану јесте да се врате рационалној умерености и да се удаље од било какве врсте непотребног и неоснованог фанатизма, да сви воле своју земљу, да не дозволе да се у њиховом региону прошире ексклузивистичке или сувопарне идеје, да сви, свим својим бићем, прихвате чињеницу да ислам и хришћанство морају живети у амбијенту мира и међусобног свестраног поштовања. Уколико имају лоша сећања из блиске прошлости, мислим да је сада време да та лоша сећања оставе по страни и да крену ка блиставој будућности.

[/restrictedarea]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *