Ruski predsednik Vladimir Putin poručuje da je pozicija Rusije po pitanju Ukrajine ispravna. Zapadni partneri i posle pada Berlinskog zida nastavljaju da dižu nove, bez obzira na pokušaje Rusije da sarađuje sa Evropom i svetom, tvrdi ruski predsednik. Zapad želi ruskog medveda na lancu, kaže Putin.
Vladimir Putin je, na redovnoj godišnjoj konferenciji za novinare u Moskvi, rekao da Zapad želi “ruskog medveda na lancu” i da bi tog medveda možda trebalo da ostave na miru, prenosi Tanjug.
“Mi samo branimo svoj suverenitet i nezavisnost. Zapadni partneri su odlučili da su oni imperija, a svi ostali vazali. Nisu prestali da dižu zidove uprkos svim našim pokušajima da sarađujemo sa Evropom i svetom”, ukazuje Putin.
Kada je reč o situaciji u Ukrajini, Putin kaže da, ako Kijev želi mir, onda mora da uvažava interese građana Donbasa, kao i da je Rusija spremna da bude posrednik za početak dijaloga u Ukrajini.
“Kriza u Ukrajini mora da bude rešena političkim sredstvima”, ističe Putin, dodavši da će Rusija nastaviti da pomaže Donbas.
“Ekonomska blokada Donbasa je put bez perspektive”, poručio je Putin i dodao da se u Ukrajini bore dobrovoljci, a ne plaćenici.
Ruski predsednik ponavlja da Moskva ne sumnja u nameru ukrajinskog predsednika da normalizuje situaciju u Ukrajini, ali da Petro Porošenko nije sam u Ukrajini, već da ima “glasova za rešenje problema putem sile”.
Govoreći o odnosima sa SAD, Putin podvlači da Vašington, razvijanjem protivraketnog sistema odbrane, stvara pretnju po Rusiju.
Ipak, ističe da je siguran u svoju vladavinu i dodaje da Rusiji ne preti “dvorski prevrat”, jer kako kaže, u njegovoj zemlji nema dvorova.
Putin poručuje i da je njegova vladavina zasnovana na podršci naroda i uverava da se niko ne bavi organizacijom progona ljudi koji se ne slažu sa njegovim potezima u Ukrajini, na Krimu ili unutrašnjim pitanjima.
Većina pitanja koje je uspelo da mu postavi 39 novinara odnosilo se na ekonomsku situaciju.
“Sadašnja situacija posledica je spoljašnjih faktora, ali ni mi sami nismo mnogo uradili”, istakao je ruski predsednik i dodao da je ruski BDP za 10 meseci zabeležio rast od 0,6 do 0,7 odsto.
Putin je ponovio da ruska Centralna banka neće bezglavo rasipati rezerve, koje sada iznose 8,3 triliona rubalja, ali je ukazao da je moguće da dalji pad cene nafte utiče na rusku nacionalnu valutu i na sve druge pokazatelje.
Predsednik je procenio da će ruska privreda izaći iz složene situacije, u najgorem slučaju, za dve godine.
Novinare je interesovala i sudbina evropskog gasnog toka, na šta je on rekao da mogućnost izgradnje gasnog čvorišta na granici Turske i Grčke zavisi od želje EU.
“Da li je moguć takozvani evropski hab na granici Turske i Grčke? To ne zavisi od nas, već od naših evropskih partnera. Da li oni žele da imaju stalne, garantovane isporuke gasa iz Rusije, bez tranzitnih rizika? Ako žele, onda ćemo raditi na tome”, naglašava Putin.
Putinov predstavnik za štampu Dmitrij Peskov istakao je za Tas da na desetoj, jubilarnoj konferenciji neće biti ograničenja ni po pitanju tema, ni u pogledu vremena, i dodao da pravo da postavi pitanje Putinu ima 1.259 akreditovanih novinara koji dolaze iz raznih zemalja širom sveta.
Putinov razgovor sa novinarima se zato simultano prevodi na engleski, francuski i nemački jezik, a direktno ga prenose tri TV i tri radio-stanice.
Jubilarna deseta godišnja konferencija za novinare završena je za tri sata i deset minuta, za koliko je prvi čovek Rusije odgovorio na pitanja 39 novinara.
Ove godine, konferencija je trajala sat manje nego prošle, prenose ruske agencije, navodeći da je još nedodirljiv rekord iz 2008. godine kada je na novinarska pitanja odgovarao četiri sata i 40 minuta.