„Tri klase i gospođa Nušić” povodom jubileja

Omaž velikom komediografu: Premijera u BDP

Piše Raško V. Jovanović

Život našeg velikog pisca, svakako najznačajnijeg komediografa u srpskoj dramskoj književnosti, Branislava Nušića, prebogat je mnogim zbivanjima i promenama, iskušenjima i nesporazumima, stvaralačkim podvizima i trijumfalnim uspesima, ali i oporim osporavanjima pojedinih književnih i pozorišnih kritičara, tako da bi se o njemu mogao načiniti zanimljiv film ili pak televizijska serija i pravo je čudo što to dosad nije učinjeno. Međutim, Nušić je dospeo na pozorišnu scenu. Posle komada Dušana Kovačevića „Rođendan gospodina Nušića“ dobili smo još jedno scensko delo u kojem je Nušić glavni junak. Naime, Vladimir Đurđević, dramatičar mlađe generacije, poznat našoj publici prvenstveno po komadu „Ne igraj na Engleze“, koji se prikazuje u Beogradskom dramskom pozorištu, napisao je pseudobiografski tekst, u suštini vodvilj, gde je glavna ličnost mladi Branislav Nušić. Osnovu komedije čine dve epizode iz njegovog života. Prva, iz 1887. godine, kada je osuđen zbog satirične pesme „Dva raba“, ali i kada je doživeo veliko ljubavno razočaranje zbog toga što se njegova velika simpatija, mlada Milica Terzibašić, udala za jednoga lekara obrazovanog u Parizu, inače Nušićevog prijatelja, koga joj je on preporučio kada se razbolela. Druga, sa početka devedesetih godina pretprošloga veka, kada se, 1891. godine, našao u Bitolju, u svojstvu pisara tamošnjega srpskoga konzulata, gde ga je lepo primio konzul Dimitrije Bodi, koji je, zajedno sa svojom suprugom, nastojao da oženi svoga prilježnoga službenika jednom lepom devojkom, Ninom, inače rođakom nekog grčkog predstavnika u Bitolju. Ali, ti planovi pali su u vodu kada je, iznenada, porodici Bodi došla u posetu šesnaestogodišnja rođaka, Darinka Đorđević, budući da se u nju Nušić zaljubio na prvi pogled, što mu je ova odmah i uzvratila. Ubrzo, juna 1893, doći će do svadbe mlade Darinke Đorđević i Branislava Nušića, odmah pošto je bio potpisan ukaz o napredovanju u službi pisara srpskoga konzulata u Bitolju. Te dve životne epizode Vladimir Đurđević prikazuje u svom komadu „Tri klase i gospođa Nušić“. Moramo priznati da je ovakav kolažni postupak obezbedio komadu zanimljivost i duhovitost.

 

[restrictedarea]

 

Rediteljka Milica Kralj nastojala je da Đurđevićev komad o Nušiću postavi kao neko dosad neizvedeno delo poznatoga komediografa. Nastojala je da ostvari zabavan i što živopisniji prikaz i razlog što je u tome tek delimično uspela potiče svakako i od samoga teksta − iako sadrži i pojedine Nušićeve replike, situacije se ipak razlikuju od nušićevskih scenskih kalambura. No, predstava ipak ima potreban živ scenski tempo i zabavan tok koji oraspoložuje publiku. U tom pogledu posebno su zaslužni glumci, pre svih Danijel Sič u ulozi Nušića Slobodan Boda Ninković (Dimitrije Bodi) i Sandra Bugarski (Živka Bodi) kako i treba, delovali su kao figure preuzete iz neke Nušićeve komedije. Paulina Manov Đurđević ubedljivo je prikazala Darinku Đorđević kao mladalački prpošnu zaljubljenu devojku. Andrija Kuzmanović glumio je Milorada Cvijovića sa finim karakternim senčenjem. U ostalim ulogama sa uspehom su nastupili: Jelisaveta Orašanin (Nina Angelopulos) Vladan Milić (Pera) i Lako Nikolić (Jorgos). Scenografski okvir Milice Bajić Đurov, možda nešto raskošniji no što bi se očekivalo, bio je funkcionalan i omogućavao je nesmetane iznenadne dolaske i neočekivane i nagle odlaske, dakle ono što vodvilj podrazumeva. Kostimi Vesne Teodosić bili su u saglasnosti sa nošnjom epohe. U svemu – zabavna predstava, koja nas, ipak, navodi na razmišljanje da je u pozorištu u kojem je nekad Soja Jovanović režirala „Sumnjivo lice“, a Aleksandar Ognjanović „Sumnjivo lice“ i „Gospođu ministarku“ valjalo u čast Nušićevog jubileja uprizoriti i neku od njegovih velikih komedija!

[/restrictedarea]