Srbija može da postane deo novog Južnog toka

Hrvatska može da postane energetska kapija Evrope – izjavio je predsednik ove zemlje Ivo Josipović. Mladoevropljani preporađaju planove izgradnje terminala za uvoz tečnog gasa na Krku, nadajući se u sponzorstvo EU i SAD.

Ideja da se napravi terminal postoji već mnogo godina. Ako je verovati bivšem predsedniku Hrvatske Stepanu Mesiću, još početkom 2000-ih godina spremnost da izgradnji skladište izrazio je Katar. Da podsetimo da se u junu ove godine za uvoz tečnog gasa iz Hrvatske zainteresovala Ukrajina, mada sam projekat nije čak ni na pomolu.

O Evropskom srednjem veku, o razjedinjenom Balkanu i zanimljivom životu bez zavisnosti od Rusije razgovaramo sa Aleksandrom Frolovom, analitičarem Instituta za nacionalnu energetiku iz Moskve.

Hrvatski ekspert za energetiku Davor Štern nedavno je istakao „Dobili smo signal od SAD da nas smatraju važnim faktorom nove energetske politike koja propagira tečni gas“. Koliko je realna ova ideja?

Sama ideja deluje nezgrapno. U Evropi je izgrađeno terminala koji su u stanju da prime oko 250 milijardi kubnih metara tečnog gasa. A realno je angažovana samo petina kapaciteta. Kakva ovde može da bude globalna uloga Hrvatske, nije baš jasno. Uz to, ispada skuplje, uz to postoji element nepredvidivosti. Na primer, pre nekoliko godina u Velikoj Britaniji zbog malog obima rezervi cena za 1000 kubnih metara tečnog gasa je skočila do 800 dolara. To je dva puta više od onog što traži Gasprom. Situacija zavisi i od obima isporuka. Između ostalog zbog toga zemlje Baltika mogu da plate za tečni gas jedan i po put više nego što bi platile Gaspromu. Ali očigledno ljudima je zaniljmivije da žive u stanju takve „energetske nezavisnosti“ od Rusije.

Dobro, tada da smanjimo nivo globalnosti. Pre nekoliko godina kada su još bile aktualne reči poput „Nabuko“, hrvatski stručnjaci su govorili o tome da će terminal za tečni gas osigurati energetsku bezbednost njihove zemlje…

Smisao izgradnje može da bude samo u stabilizaciji isporuke energenata na Balkan. Poluostrvo je vrlo osetljivo zbog zatvaranja Južnog toka i naravno, ukrajinskih događaja. Ako se Balkan ujedini i reši da se snabdeva tečnim gasom, moguće da će nešto uspeti. Druga je stva da pošto proizvođači tečnog gasa radije prodaju na Istok, treba se orijentisati ne na evropsku cenu, već na azijsku, a ona je veća. Uz to, uzimajući u obzir da mnoge zemlje među sobom u neprijateljskim su odnosima, postoji rizik da se neće dogovoriti.

Stanje stvari na energetskoj karti Evrope je takvo da, kako bi rekao Mihail Ljermontov, sada vidi pešak/stubove obrušenih kapija. Ruševine se nalaze u Bugarskoj, gde se ranije nalazila kapija Južnog toka, tako da ništa čudno što je među zemljama Starog sveta već počelo svojevrsno takmičenje. Pri tome Evropska komisija ustima Maroša Ševčoviča obećala je da će uklopiti Srbiju u jedinstveno evropsko tržište gasa, ali za sada nije objasnila kako. Šta čeka Srbiju posle Južnog toka?

Mislim da Rusija neće ostaviti Srbiju na milost i nemilost, zato što ovde postoji mešovito preduzeće NIS, veliki planovi za njegov razvoj. Makar zato, da ne govorimo već o geopolitičkim i istorijskim razlozima. Suština novog projekta preko Turske je u tome što “dragi evropljani, usvajajte sada makar treći, makar i četvrti energetski paket i gradite gasovode sami”. To nije ni u kom slučaju igra protiv Srbije. Ako bude realizovan novi projekat, a srpski sistem za transport gasa bude gotov da primi odgovarajuće obime plavog goriva, ne sme se isključiti da će preko ove teritorije proći magistrala iz Grčke u druge evropske zemlje.

Da dodam da u obnovljenom vidu Južni tok preko Turske ostavlja iza sebe alternative tipa TANAP . Transanadolijski gasovod je isti taj Nabuko, samo sa obimom isporuke šest puta manjim. Čak na drva ne moćeš da se greješ, zato što sve šume koje je Evropa imala, sagorela je još u srednjem veku.

http://serbian.ruvr.ru/2014_12_12/Srbija-mozhe-da-postane-deo-novog-Juzhnog-toka-2202/