Печат недеље

Обама најављује успостављање дипломатских односа са Кубом

Председник САД Барак Обама рекао је да Вашингтон тражи начина да поново успостави дипломатске односе са Кубом и да планира да ускоро отвори амбасаду у Хавани, као и да намерава да укине санкције уведене још шездесетих година прошлог века. „Данас, САД мењају свој однос према народу Кубе“, рекао је Обама у Белој кући додајући да се ради о „најзначајнијој промени америчке спољне политике у више од педесет година“.
„Окончаћемо превазиђени приступ који већ деценијама није успео да допринесе нашим интересима“, рекао је он.
Председник Кубе, Раул Кастро, узвратио је у телевизијској изјави да је и његова земља спремна да „поново успостави дипломатске односе“ са САД.
Обама је рекао да, иако је досадашња политика санкција била донета с „најбољим намерама“, ова „крута политика“ данас има „врло мало ефекта“.
Амерички ембарго против Кубе уведен је 19. октобра 1960, скоро две године пошто је кубанском револуцијом свргнут проамерички диктатор Фулгенцио Батиста.

Српски и руски гробови оскрнављени у Сиднеју

Скоро осамдесет гробова, највећим делом српских и руских, оскрнављено је на једном сиднејском гробљу дан пред посету украјинског председника Петра Порошенка Аустралији. Део сиднејског гробља Роквуд, највећег у Аустралији, у којем се налазе гробови Срба и Руса оскрнављен је тако што су срушени надгробни споменици, а крстови окренути наопачке, а полиција сумња да је овај вандалски акт мотивисан верском или националном мржњом, на шта посебно указује чињеница да је напад почињен дан пред Порошенков долазак. „Не постоји оправдање. Какве год политичке несугласице да људи имају, не би требало да се иживљавају на гробљу. Мртве треба пустити да почивају у миру“, рекао је портпарол руског православног гробља Алексеј Ивачиов. Руско министарство спољних послова издало је саопштење у којем осуђује „бласфемично скрнављење гробова наших сународника, које не може бити оправдано“. Истовремено, удружење Козака који живе у Аустралији расписало је награду од 5.000 аустралијских долара за сваку информацију која би довела до откривања починилаца.

ДАН АРХИВА

Обележавајући Дан Архива, Архив Србије је отворио две изложбе – Почиње рат: 1914. у документима Архива Србије и Архив Србије књижевницима и композиторима. Поред докумената Архива Србије о аустроугарској политици према Србији, Сарајевском атентату, Јулској кризи, почетку Првог светског рата, на изложби Почиње рат: 1914. у документима Архива Србије представљена су и изабрана документа о односима Србије са савезничким државама, војним операцијама српске војске, аустроугарским ратним злочинима, страним санитетским мисијама, Српском потпорном фонду. Изложба на отвореном Архив Србије књижевницима и композиторима испред здања Архива Србије, приређена је поводом годишњица рођења и смрти истакнутих стваралаца и на њој су представљена документа из фондова и збирки Архива Србије о животу и делатности Бранислава Нушића, Јована Скерлића, Стевана Мокрањца, Ђорђа Поповића Даничара и Даворина Јенка.
Говорећи о изложби Архив Србије књижевницима и композиторима, др Мирослав Перишић, директор Архива Србије, нагласио је да ће Архив Србије сваке године, поводом годишњица рођења или смрти значајних личности приређивати изложбе испред зграде и објављивати књиге посвећене тим личностима где ће се наћи и део докумената који се чувају у Архиву.

Кадиров у Донбасу ?

Председник Чеченије Рамзан Кадиров најавио је да ће замолити председника Русије Владимира Путина за дозволу да напусти место шефа државе како би могао да се придружи проруским снагама у Донбасу. Своју намеру Кадиров је саопштио након што су украјинске власти најавиле да ће против њега повести кривични поступак и расписати међународну потерницу.
„Могу они у Кијеву да брбљају шта год им је воља. Ја сам спреман да кренем у Донбас и да браним интересе грађана који се тамо сада боре. Да ловим и уништавам управо шејтане који такве ствари смишљају у Кијеву јер немају ни части ни савести.“
После недавне изјаве Кијева да се на његовој страни бори батаљон „Дудајев“ у чијем саставу су Чечени који живе по Европи, у Донбасу се појавила чеченска добровољачка јединица, чија команда је објавила да ће се борити против „украјинских окупатора Донбаса“ и да ће им посебан задатак бити лов на батаљон „Дудајев“.

Преговори без преговора

Иако је Србија још почетком ове године добила онај фамозни датум почетка преговора о евентуалном учлањењу у Европску унију, ти преговори заправо још нису почели, а не зна се ни када ће. Оно што је сигурно јесте да отварања првог од 35 преговарачких поглавља до краја ове године сигурно неће бити.
Савет за опште послове ЕУ је овог уторка усвојио и закључке који се тичу Србије и Западног Балкана. У њима је поновљена она бесмислица лишена конкретног садржаја – да читав З. Балкан има „европску перспективу“ – али је истовремено, с много више смисла, подвучено да ће пријем нових чланица у некој неодређеној будућности, све и ако потенцијални члан испуни све постављене услове, зависити од „капацитета ЕУ, у свим својим димензијама, да интегрише нове чланице“, што је досад забашуривано изражавањем потребе да се испуне критеријуми из Копенхагена који у себи садрже и ову одредбу.
Што се Србије директно тиче, осим што није ни наговештено када ће бити отворено неко од преговарачких поглавља, директније него досад је упућен позив да Русији уведе санкције, то јест да се „прогресивно усагласи са заједничком ЕУ спољном и безбедносном политиком“, што је пак у директној вези са претходном напоменом да „Савет подвлачи значај прогресивног усаглашавања са ставовима спољне политике ЕУ, нарочито тамо где су главни заједнички интереси у питању, као у случају Русије и Украјине“.

Талибани убили више од 140 људи, махом деце

Најмање 141 особа је убијена, а више од сто их је рањено, највећим делом деца, када су талибански терористи упали у једну школу у пакистанском граду Пешевару. У време напада, тамо се налазило око 500 ученика. Неколико талибана, обучених у пакистанске војне униформе, ушло је у школу, запалило један аутомобил и почело да пуца по свима које су затекли. Пакистанска војска узвратила је брзо шаљући специјалне снаге на место масакра. У борби што је уследила убијено је девет терориста, а један је претходно активирао бомбу коју је носио на себи. У сукобу је рањено и седам пакистанских војника, док је најмање један убијен.

Талибани су саопштили да је напад изведен као одмазда због операција пакистанске војске у Северном Вазиристану и да је ова школа изабрана за мету јер „влада напада наше породице и жене“ у својим војним операцијама.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *