Kubanska petorka konačno na slobodi

Piše Mara Knežević Kern

Amerikanci su definitivno svetski prvaci u „spinovanju“, odnosno izvrtanju istine. Paradigma ovog događaja  je slučaj takozvane Kubanske petorke, koji su razotkrili terorističku mrežu kubanskih emigranata. Vašington je ove lovce na teroriste prvo proglasio teroristima, bez dokaza ih osudio, i na kraju ih oslobodio iz „humanitarnih razloga“.

Posle oslobađanja iz zatvora kubanskih obaveštajaca Fernanda Gonzalesa i Renea Gonzalesa, SAD su iznenada – 17. decembra – pomilovale i preostale članove grupe Kubanska petorka – Gerarda Hernandeza, Antonija Guereru i Ramona Labanina, čime je okončana međunarodna kampanja „Sloboda za petoricu“, koju je podržalo milion poštovalaca kubanske revolucije i Fidela Kastra.

Kubanska petorka je bila angažovana na prikupljanju podataka o organizatorima terorističkih napada na Kubi, stacioniranim u Majamiju, zbog čega su uhapšeni i – posle maratonskog političkog suđenja – osuđeni na drakonske kazne, uprkos nedostatku dokaza.

Američka sigurna kuća Antikastrovski teroristi su u SAD imali „sigurnu kuću“, a zločinačko leglo u Majamiju sastojalo se od privilegovanih kubanskih emigranata, pristalica svrgnutog diktatora Batiste. Petorica su, po prikupljanju dokaza i identifikovanju zločinaca, prosledila dokumentaciju Fidelu Kastru, a on je kompletan dosije predao tadašnjem američkom predsedniku Bilu Klintonu, nadajući se da će samoproklamovani „borac protiv globalnog terorizma“, preduzeti antiterorističke akcije i na lokalnom nivou.

Umesto toga, CIA je u septembru 1998. lišila slobode Kubansku petorku, optuživši ih za „špijunažu“ i „nameru“ da izvedu neko zlodelo protiv SAD. Sudska farsa je upriličena u Majamiju, uz logističku podršku lokalnih medija, da bi se 2001. „u ime naroda“ nevini ljudi osudili na drakonske kazne zatvora: G. Hernandez – dve doživotne,  R. Labanino – doživona plus 18 godina, A. Guerero – doživotna plus 10 godina,F. Gonzales – 19 godina, R. Gonzales 15 godina.

Posle šesnaestogodišnjeg tamnovanja došlo je do tajnih  pregovora  Raula Kastra s Barakom Obamom i papom Franjom.

 

[restrictedarea]

 

Nepristojna ponuda „Pečat“ je 2010. objavio reportažu iz Sofije, sa Međunarodnog foruma za podršku Petorki . Tom prilikom su Čegevarina kćer Aleida Gevara, i supruga Ramona Labanina iznele potresne detalje o pritiscima američke vlade na Petorku. Zatočenicima je nuđena povlašćena uloga „zaštićenih svedoka“,  ne bi li lažno svedočili protiv Kastra „priznajući“ da su imali zadatak da špijuniraju i organizuju terorističke napade na teritoriji SAD. Njihove porodice bi, za uzvrat, dobile deo američkog sna: američke pasoše, izmenjen identitet, kuću, posao… Kubanske patriote nisu podlegle pritiscima, čak ni posle iživljavanja američkih vlasti putem uskraćivanja viza majkama, suprugama i deci zatočenih, a po izricanju presude o dve „doživotne“, Gerardo Hernandez je pred inkvizitorima izjavio: „Žao mi je samo što nemam dva života, da ih dam za svoju zemlju.“

Oslobađanje Petorke praćeno je puštanjem iz kubanskog zatvora američkog špijuna Alana Grosa, osuđenog zbog aktivnosti na uspostavljanju tajnog internet servisa na Kubi. Grosa je angažovao USAID da omogući „humanitarnu pomoć“ radi „pružanja podrške civilnom društvu na Kubi“ .

Američki zvaničnici ne kriju da ovo „otopljavanje“ odnosa, praćeno  „humanim gestom pomilovanja“ predstavlja samo uvod u „novu strategije SAD prema Kubi“, prilagođenu geopolitičkim previranjima, uz priznanje da su se dosadašnje metode za rušenje „Kastrovog režima“ pokazale neefikasnim.

Američki senator Patrik Lehi (USAID), podseća da je u poslednjih 18 godina za destabilizaciju Kube spiskano 265 miliona dolara, što se pokazalo kao „pogrešno osmišljena i loše sprovedena politika“, a čitav pristup rušenju Kastra okarakterisao je kao „užasno glup“. I tako je naknadnom pameću zaključeno da pogibija 3 500 ljudi, uključujući putnike kubanskog aviona na liniji 455 koji je oboren 1976. godine, nije imala željeni efekat, kao ni serija terorističkih napada na kubanske hotele, škole, gradske autobuse i snage bezbednosti.

Kubanski narod se upravo suočava sa novom „pametnom“ strategijom, uvezenom na krilima hip-hop muzičara i prekaljenih kanvasovaca, da bi „plišanom revolucijom“ – uz produžetak sankcija – konačno uveli „demokratiju“ na neposlušno ostrvo.

[/restrictedarea]