Gasne muke po Beogradu

Piše Branko Radun

Iako za to od srca navijaju domaći zapadnjaci, Srbija ne sme, odnosno ne bi trebalo da okrene leđa Rusiji, jer bi to izazvalo i teške unutrašnje potrese i nove lomove

Iako je jasno da Zapad (EU i SAD) nije želeo izgradnju ruskog gasovoda u momentu kada su Rusiji uvedene sankcije (iako bi i bez ukrajinskog sukoba i sankcija bio ugrožen) postavlja se pitanje u kojoj je meri odgovornost i na drugim zemljama. Očigledno da balkanske političke elite, a to ilustruje Bugarska, nisu sposobne da se odupru pritiscima, pa čak ni kad ih oni primoravaju da se odreknu projekta koji bi im godišnje punio budžet sa 400 miliona evra, koji je težak tri milijarde i koji bi im na duže staze doneo 20-ak milijardi evra. Sve vlade u regionu su bile pod velikim pritiskom, Srbija nije popustila, Bugarska jeste. Dobri poznavaoci prilika govore da je i haos − koji je proteklih godina zadesio Grčku, ili pak smena Sanadera u Hrvatskoj, pa i druga politička tumbanja na Balkanu, ali i šire − značajnim delom uzrokovan „dolaskom Rusa“ kroz projekat gasovoda.

 

PITANJE ODGOVORNOSTI Ono što se, takođe, postavlja kao pitanje jeste kolika je odgovornost Rusije za obustavu „Južnog toka“. Rusija je, ulazeći u ovaj projekat, u njemu videla pre svega važan i odličan posao sa Evropom u domenu energetike.

„Gazprom“ ima značajan upliv u formiranju ruske spoljne politike i ljudi njemu bliski  na vlasti u Rusiji uglavnom su to tako i videli. No, energija je mnogo značajnija od energetike, ona je na prvom mestu − strateška moć. Naime, jasno je i početnicima u političkim i geopolitičkim studijama da je kontrola energetskih tokova, a gas je energent početka XXI veka, značajnija od samog profita koji se tako ostvaruje. To znači da i mimo ukrajinskog građanskog rata gde se sučeljavaju Rusija i Amerika (a Evropa je tek malo više od pasivnog posmatrača i navijača) Zapad nikako ne bi želeo da Rusija ima stratešku polugu kojom ubuduće može ucenjivati EU ( a time svakako i potkopati ili barem oslabiti američku hegemoniju u Evropi).

Pri tome, ovaj projekat je bio višestruko zlosrećan. Osim što je trebalo da započne u vremenu oštre konfrontacije Rusije i Amerike, iza njega nije stajala nijedna od jakih zemalja EU. Projekat „Severnog toka“ je jedva izlobirala Nemačka u vreme vlasti kancelara Šredera. Kad je Merkelova došla na njegovo mesto, obavezala se da neće voditi „prorusku“ politiku svog prethodnika, no vremenom je došla do toga da je takva politika od vitalnog interesa za Nemačku i EU. Ove godine je opet prešla suprotni put – od šrederovske „proruske“ (a zapravo politike u nemačkom nacionalnom i poslovnom interesu) do svoje početne pozicije – sa gardom prema Rusiji. Ako se sve to ima u vidu, jasno je koliko su bile umanjene šanse da slabe balkanske zemlje izdrže pritiske kad to nije mogla Nemačka.

[restrictedarea]

Postoji još jedan argument što je „Južni tok“ bio neprihvatljiv za Ameriku i proameričku političku kastu u Briselu. Naime, „Severni tok“ je mogao „nekako da prođe“, no zajedno sa  „Južnim tokom“ bi se prešla crvena linija nivoa energetske zavisnosti EU od Rusije, koja je Zapadu neprihvatljiva. Stav EK bio je sasvim jasan – Rusija može prodavati gas Evropi, ali ne može kontrolisati gasovod. „Južni tok“ je bio „kap koja je prelila čašu“ američkog nezadovoljstva oko evropsko-ruskog ili nemačko-ruskog privrednog i energetskog partnerstva. Alarmi su u Vašingtonu upaljeni a ukrajinski rat i sankcije prema Rusiji bili su povod više i alibi za rušenje „Južnog toka“ na Balkanu. Kao što se i do sada mnogo toga rušilo i odrađivalo na našim prostorima.

 

„REVOLUCIJA“ I GASOVOD Rusija je stoga, verovatno, bila malo svesna da nije dovoljno što je pomenuti projekat u interesu i evropskih ekonomija i balkanskih siromašnih država da bi se i realizovao. Isto tako, očigledno je da nije bilo dovoljno ni da političke vrhuške država kroz koje je trebalo da prođe „cevka“ imaju opipljive koristi da bi se oduprle direktnim i jasnim pritiscima sa Zapada. Obezbeđenje ruskih interesa na Balkanu, a to je bio pre svega „Južni tok“, nije moglo da ide bez široko postavljene mreže poluga uticaja i moći (banke, kompanije, bezbednost, mediji…). Tako se i u Ukrajini pokazalo da nije bilo dovoljno za očuvanje vitalnih ruskih interesa to što je u protekle dve decenije Rusija dala, ili poklonila, ili zaboravila dug od preko 200 milijardi dolara, ni to što su se ključni ljudi režima i tajkuni obogatili poslujući sa Rusijom. Čak se i značajno efikasnija nemačka strategija, u koju je spadalo ulaganje i u političare i u medije, nije pokazala uspešna. Sve je to sahranio februarski puč u Kijevu, kada su i Nemci i Rusi izgubili svoje uporište u Kijevu, a proamerički ljudi na vlasti predali kontrolu nad gasovodima američkim kompanijama. Kontrola nad gasovodima je bila jedan od ključnih motiva za pokretanje „revolucije“ u Ukrajini, pa je logično da bi taj trud bio doveden u pitanje realizacijom „Južnog toka“.

Pitanje je, uopšte, šta je usamljena Rusija mogla u takvoj konstelaciji snaga. No, jasno je da je, barem za sada, jalova i uzaludna bila nada svih onih koji su verovali da Nemačka sme voditi autonomnu politiku u odnosu na EU i Vašington. Druga stvar, da bi se ovakav gasovod provukao do EU, potrebno je više od novca koji je u interesu tih zemalja i političkih i poslovnih krugova u njima. Treće, nikako ne može proći još jedan ruski gasovod, to jest gasovod koji kontrolišu Rusi.

 

TEŠKA POZICIJA BALKANA Sada je Rusija, ili kako bi to Srbi pre rekli − Putin − na potezu. Da pokaže da li je ona strateški zainteresovana za Balkan i Jugoistočnu Evropu ili pak samo za energetske dilove sa Turskom ili Kinom. Odustajanje od „Južnog toka“ se u nekim prestonicama, pa i u Beogradu, shvatilo kao smanjenje prisustva Rusa na ovim prostorima. To onda zahteva jasan i konkretan odgovor Moskve o idejama i planovima na ovim prostorima. U protivnom, sve veći pritisak EU, a pre svega Nemačke, koja sada nastupa sa antiruskih, ali i antisrpskih pozicija, urodiće plodom – to jest dovešće do ubrzavanja procesa evrointegracija. Iz straha od ruskog prisustva i uticaja čitav region može „po skraćenom postupku“ da bude primljen u EU.

Sve ovo značajno otežava poziciju balkanskih država, a pre svega Srbije, koja je pokazala lojalnost Rusiji i „Južnom toku“, a za to za sada dobija samo pritiske, ucene i stopiranje investicija sa Zapada i od onih koji su im bliski. Vlada Srbije, koju vodi Aleksandar Vučić, posle ruskog odustajanja od gradnje gasovoda nalazi se u izuzetno teškom položaju, jer je to za Srbiju bio kapitalno značajan projekat, koji bi, uz ono što je išlo sa njim u paketu, bio infuzija za srpsku privredu i srpske finansije koje su hronično pred krahom. Naravno, Srbija ne sme, odnosno ne bi trebalo da okrene leđa Rusiji, iako za to od srca navijaju domaći zapadnjaci, jer bi to izazvalo i teške unutrašnje potrese i nove lomove. No, isto tako, ova nova situacija zahteva i promišljanje srpske spoljnopolitičke strategije. Ona, čini se, mora i da sledi postojeću politiku kakvog- takvog balansiranja između velikih sila, ali i da jasnije i konkretnije definiše našu poziciju prema pojedinim silama u skladu sa realnošću, a pre svega, sa promenama koje se dešavaju u svetu oko nas.

[/restrictedarea]

Jedan komentar

  1. Kako to po analitičaru Srbija nije popustila!?

    Ovo je prepričavanje skorašnjih događaja koji svi znamo!

    Možda će se izgratiti manji Južni tok, a možda i neće!

    Ključno je da ova vlast u Srbiji ne pravi sada gasnu vezu sa Bugarskom od Dimitrovgrada(a to najavljuju ministri i Zorana Mihajlović) , jer je Jevropa sad obećala da Bugarska bude Jevropski čvor, pa da nas i EU i Bugarska ucenjuju dugoročno!?

    Srbija treba da gleda da Ruski gasvovod preko Turske i Grčke dođe u Srbiju preko Maćedonije na Preševo-NIš-Beograd- R. Srpska /Madžarska , dalje ka srednjoj Jevropi… TO JE NAŠ INTERES SADA!

    Znači, gradnja dobrog gasovoda od Preševa preko Niša Beograda-i dalje!Dakle u blizini autoputa.

    Ili će da ova vlast pređe na drugu stranu pa da zavisimo od Bugarske i od TAP Albanije i Crnje Gore, kroacije…. to bi bila kompletna propast.

    Znači, nikako preko Bugara, već preko Grčke i Maćedonije da se traži da rusi pomognu izgradnju gasovoda!
    Sve ostale priče su zabava za narod.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *