Србија је Kосово

Данијел Цвјетићанин

Моћној групи домаћих евроатлантских активиста у Србији Империја је дала у руке полуге власти: финансијске, медијскопропагандне, војно-полицијске, правосудне и пословне, уз један једини услов – да сународнике увере у нужност и лепоту робовања

Евроатлантски силници се више не питају да ли је Косово Србија, него да ли ће и од остатка Србије направити Косово, тј. заосталу, корумпирану нарко-државу, са ослонцем на индустрије коцке, разоноде и сексуалних услуга, као основне привредне гране. Већина наших грађана прихватиће, нажалост, и овакву „реалност“. Наравно, под условом да шопинг центри и даље остану добро снабдевени страном робом.

Зар би понижена и опљачкана Србија могла да учини више од тужно-шаљивог надмудривања и надлајавања својих тзв. посланика у Скупштини, све пробраних евроатлантских активиста, о питању које је Империја већ решила силом, подржавајући шиптарске терористе? НАТО је успео да јавном мњењу Србије наметне уверење да је та груба сила једина „реалност“ која је прихватљива.

Трачак наде грађанима даје сјајно демонстрирана способност домаћих лидера да веома брзо мењају свој ментални склоп, па се гласачи надају да ће се, у одлучујућем тренутку, Вучић и парламент окренути савезу са Русијом, те тако оправдати поверење бирача, који су баш на овакву могућност највише рачунали – и због тога их бирали. Такав обрт означио би крај европског пута без алтернативе, а евроатлантска заједница би, највероватније, одмах показала своје право лице и степен воље да економски сарађује и у условима који не личе на колонијалне.

[restrictedarea]

Евроатлантски активисти код нас већ годинама одушевљено славе тријумф насиља, нудећи империјалним терористима своје добре услуге, које се састоје у томе да код сопствених сународника (преосталих 96 процената) подстичу осећање инфериорности, гађења и историјске кривице. И да ту већину народа одржавају у беди, покорности и непрестаном страху од освете Империје, уз обавезу да тај страх мора, баш како је Орвел и предвидео, да прерасте у љубав и поверење не само према евроатлантском савезу него и према сваком чиновнику, официру или активисти тог савеза.

Моћној групи домаћих евроатлантских активиста у Србији Империја је дала у руке полуге власти: финансијске, медијскопропагандне, војно-полицијске, правосудне и пословне, уз један једини услов – да сународнике увере у нужност и лепоту робовања.

Силно греше сви они који мисле да су ти евроатлантски активисти – страни плаћеници. Нису! Чим су устоличени, предати су им кључеви трезора српске државе, што им је омогућило да живе „као сав нормалан свет“, распоређени у стотине (па и хиљаде!) НВО-а, надлештава, агенција, сервиса, комисија итд, сви финансирани средствима пореских обвезника. Осталом становништву (оних 96 процената) преостало је да живи као ојађен, сиромашан свет у неразвијеним земљама Латинске Америке, Азије или Африке. Таква је та евроатлантска реалност.

Наравно, коме би смело да падне на памет да се, силом, успротиви хиљадама пута јачој евроатлантској сили, која агресивно наступа на свим светским фронтовима? Али ипак, као и многи други, осећам гађење и страх од код нас толико присутног величања и обожавања евроатлантског насиља, пошто сам уверен да оно подстиче и све друге облике терора – државног и приватног.

Смрт фашизму – слобода народу!

[/restrictedarea]