Šešelju Tribunal odobrio privremenu slobodu

Sudsko veće Haškog tribunala donelo je odluku da Vojislav Šešelj bude privremeno pušten na slobodu, rekla je Tanjugu portparol Haškog tribunala Magdalena Spalinska.

U podnesku Tribunala navedeno je da je Sudsko veće na sopstvenu inicijativu i iz humanitarnih razloga, zbog pogoršanja zdravstvenog stanja optuženog, “imajući u vidu nove okolnosti i kako bi izbeglo najgore”, naložilo privremeno puštanje Šešelja na slobodu.

Ta odluka bi, kako je navedeno u podnesku, trebalo da omogući Šešelju lekarsku negu “u najadekvatnijem mogućem okruženju”, a Veće je, takođe dodalo, da, s obzirom na okolnosti, nije neophodan pristanak optuženog.

Istovremeno, zaštita svedoka i integritet postupka moraju biti garantovani, naglasilo je Sudsko veće.

Veće je, kako piše u podnesku, nedavno razmatralo mogućnost privremenog puštanja na slobodu Šešelja zbog pogoršanja zdravstvenog stanja, ali je moralo da prekine tu inicijativu, jer još nisu bili ispunjeni uslovi koje je nametnulo Veće.

Vlada Srbije juče je dostavila Haškom tribunalu uslovne garancije za puštanje Šešelja.

Sudsko veće, koje je, u međuvremenu, dobilo i dodatne informacije o pogoršanju zdravlja optuženog, zaključilo je da će Šešelj poštovati uslove – da ne utiče na svedoke i žrtve i da će se pojaviti pred Tribunalom kada mu to bude naloženo.

 

SRS čeka predlog odluke, kontakt sa Šešeljem

 

Srpska radikalna stranka večeras nije mogla da komentariše odluku sudskog veća Haškog tribunala jer čeka da dobije zvaničan predlog i da im se iz Sheveningena javi njihov lider.

funkcioner SRS Zoran Krasić izjavio je Tanjugu da rukovodstvo stranke očekuje da će Šešelj u Hagu uskoro dobiti prevod na srpski te odluke i da će potom kontaktirati sa rukovodstvom radikala.

On je naveo i da SRS čeka da dobije zvaničan predlog odluke Hašskog tribunala sa francuskog jezika i dodao da, po dosadašnjim iskustvima, osim onog što se objavljuje postoji i aneks koji nije dostupan javnosti.
“Dok se ne čujemo sa Šešeljem i ne dobijemo predlog odluke, ne možemo da komentarišemo stav Haškog suda”, rekao je Krasić i dodao da će se tokom večeri radikali oglasiti tim povodom zvaničnim saopštenjem.

 

Skoro 12 godina u Hagu

 

Šešelj je u Haškom tribunalu, u pritvorskoj jedinici tribunala boravio duže od 11 i po godina, počev od 24. februara 2003.

Šešelj je rođen 1954. u Sarajevu, diplomirao je na Pravnom fakultetu u tom gradu posle, kako se navodi u njegovim biografijama, dve i po godine studiranja, ubrzo je i magistrirao a doktorirao je u Beogradu 1979, kao 25-godišnjak.

Sa Vukom Draškovićem, 1989. godine osnovao Srpsku narodnu obnovu, koja se ubrzo raspala.

Iduće godine Šešelj je osnovao Srpski četnički pokret, koji se ujedinio sa delom Narodne radiklane stranke i tako, od 23. februara 1991. postao Srpska radikalna stranka (SRS)

Sredinom te godine Šeselj je izabran za poslanika Skupštine Srbije, u izbornoj jedinici Rakovica, gde je pobedio kandidata Demokratske stranke, književnika i akademika Borislava Pekića.

Krajem maja 1992. na prvim izborima za Skupštinu SRJ, SRS je po broju mandata i glasova bila druga stranka. Te godine su, u saradnji sa SPS-om, Šešeljevim zalaganjem oboreni prvi premijer SRJ Milan Panić i predsednik Dobrica Ćosić.

SRS je septembra 1992. otkazala poverenje Miloševićevoj manjinskoj Vladi Srbije, posle čega su održani vanredni parlamentarni izbori.

Za predsednika opštine Zemun Šešelj je izabran 1996.

U jesen iduće godine, na izborima za predsednika Srbije, pobedio je u drugom krugu kandidata SPS-a Zorana Lilića, ali mu pobeda nije priznata jer, navodno, nije izašao dovoljan broj glasača.

Januara 1997, u drugom krugu ponovljenih izbora izgubio je od novog Miloševićevog kandidata Milana Milutinovića.

Marta 1998. ušao je u koalicionu Vladu Srbije i izabran za njenog potpredsednika. Nakon što je predsednik SRJ Slobodan Milošević, juna 1999. godine, prihvatio da se vojne i policijske snaga povuku sa Kosova i Metohije, SRS je izašla iz vlade, ali se i ubrzo vratila.

Šešelj je učestvovao i na izborima za predsednika Srbije 2002. godine, kada je osvojio oko 23 odsto glasova (tada je pobedio Vojislav Koštunica, kojem je u drugom krugu protivkandidat bio Miroljub Labus).

Šešelj je zbog političkih stavova i aktivnosti u nekoliko navrata bio zatvaran.

Tribunalu u Hagu predao 23. februara 2003. a narednog dana je izručen u Ševeningen. Pred tim sudom se krajem marta 2003. izjasnio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice.

Njemu se u tribunalu sudi za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja u Hrvatskoj, BiH, ali i za dela počinjena u Vojvodini od 1991. do 1993. godine.

Suđenje je počelo 7. novembra 2007, a januara 2009. je dodatno optužen za nepoštovanje Tribunala zbog obelodanjivanja imena i drugih ličnih detalja tri svedoka čiji je identitet, po nalogu pretresnog veća, zaštićen od javnosti.

Šešelj je jula 2009. osuđen na 15 meseci zatvora zbog nepoštovanja suda, a u februaru 2010. drugi put je optužen zbog toga što je u knjizi objavio podatke o 11 zaštićenih svedoka.

U raspravi održanoj 9. marta 2011. zatražio je odštetu od 10 miliona evra i ponovio svoj zahtev da veće donese oslobađajuću presudu pošto tužilaštvo nije ništa dokazalo protiv njega.

Iznošenje završne reči na sudu je počelo marta 2012. godine.

Tužioci tribunala zatražili su za Šeselja 28 godina zatvora, zbog zločina nad nesrbima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini, počinjenim od 1991. do 1993. godine.

Tužilac Matijas Markusen je poslednjeg dana iznošenja završne reči tužilaštva zatražio od sudija da Šešelja proglase krivim po svim tačkama optužnice (ima ih devet), uz obrazloženje da je dokazano da je kriv za “teške zločine kako po obimu tako i po gnusnoj prirodi”.

Izricanje presude bilo je zakazano za 30. oktobar 2013. godine. Šešelj je, međutim, jula 2013. zatražio izuzeće sudije Harhofa zbog sumnje u njegovu pristrasnost.

Sud je prihvatio Šešeljev zahtev i umesto frederika Harhofa imenovao sudiju Mandiaje Nijang.

Početkom 2014. zatražio je da bude oslobođen ili da suđenje počne ispočetka jer, kako je naveo, nije pravično da postupak bude nastavljen uz sudiju koji nije pratio postupak od početka.

Odvojeno od optužnice za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja, u tri postupka osuđen je zbog nepoštovanja suda, na 15, 18 i 24 meseca zatvora.

Šešelj je prvi put smešten u bolnicu 6. januara 2012. godine, a šest dana kasnije ugrađen mu je pejsmejker. Posle toga bio je hospitaliozovan u nekoliko navrata.

Nedavno je Milovan Bojić, član lekarskog tima koji ga je u Hagu pregledao, izjavio je da je Šešeljevo zdravstveno stanje ozbiljno i da postoje elementi “životne ugroženosti” i “definitivne metastaze na jetri”.

Bojić je na konferenciji za novinare rekao da je lider radikala trebalo da primi 12 doza hemioterapije, a da je primio samo jednu, kako je navedeno u saopštenju SRS. Prisutne novinare izvestio i da nema Šešeljevo odobrenje da o njegovom zdravstvenom stanju javno govori, ali da to radi “zbog medicine, njegovog zdravlja i porodice”.
“Dalju terapiju Šešelj je opravdano odbio zbog toga što je iz bolnice bio prebačen u “bunker”, u prostoriju bez prozora, a ti uslovi su medicinski apsolutno neadekvatni. Kao obrazloženje rečeno mu je da bi njegove izlučevine zbog terapije mogle da budu toksične i štetne i po ostale zatvorenike i medicinsko osoblje, pa je zato izolovan”, rekao je Bojić.

On je, kako se navodi u saopštenju, rekao da je jedino rešenje da se Šešelj leči u Srbiji, ali je i ukazao da se to ne može očekivati dok njemu ne bude ukinut pritvor.

Šešelja je u Hagu, kako se navodi u saopštenju, pregledao tim lekara u kojem su, pored Bojića, bili i Mirko Bulajić, Zoran Milošević, Zora Naumović i Predrag Rebić.

2 komentara

  1. Seselj je dokazao da je pravi Srbin,u Hagfu je stitio interese Srbije,suprostavio se zapadnoj tiraniji.Kao takav uci ce u srpsku istoriju o njemu ce se pricati i posle hiljadu godina kada ovi domaci izdajnicvi buidu zaboravljeni.

  2. Šešelj je napravio istorijski podvig. Pred celim svetom je obrukao haški tribunal. Samo da mu Bog da zdravlja kad se vrati, da se duže zadrži na političku scenu Srbije do pobede!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *