Program i delovanje Trilaterale – Na redu je pravoslavlje

Piše Nataša Jovanović

Da li u vezi sa postojanjem i radom Trilateralne komisije ima nedoumica, tajni i misterije?

Rad Trilateralne komisije, jedne od nekoliko najuticajnijih nadnacionalnih organizacija koje ideološki, politički i propagandno servisiraju američku korporativnu oligarhiju, uvek je delom ostajao u sferi konspiracije; tajne, okultizam, misterije i nedoumice bili su način iščitavanja njenog delovanja. Beogradski sastanak Evropske grupe Trilateralne komisije, na dan američkog praznovanja Noći veštica, još više je učvrstio ovo uverenje. Da li se propagiranje politike mira, za koju se navodno zalaže Trilateralna komisija, slučajno poklopilo sa balom vampira, da li u vezi sa postojanjem i radom ove organizacije ima nedoumica, tajni i misterije, te da li je Srbija trebalo da suspenduje svaku komunikaciju sa Trilateralom sve dok njeni članovi ne suspenduju ideju, o čemu su se javno izjašnjavali, da je potrebno ozvaničiti nezavisno Kosovo i drugo, da pravoslavlje predstavlja pretnju savremenom društvu? Na ova pitanja odgovore su ponudili učesnici Okruglog stola organizovanog uoči dolaska Trilateralne komisije u Beograd. Oni su se složili da Trilaterala predstavlja ograničenu demokratiju, totalni društveni nadzor i totalnu kontrolu, permanentni klasni rat korporativne oligarhije protiv čovečanstva i naročito, neprikosnovenost korporativnih i geopolitičkih interesa SAD u svetskim poslovima, ali i da rad ove organizacije ne bi  trebalo mistifikovati. Kako je istakao advokat Goran Petronijević, koji se prisutnima obratio u ime organizatora „Pokreta za Srbiju“, Trilateralu nije potrebno mistifikovati već pratiti i analizirati njen rad.

SUSRETI SA ČLANOVIMA Zapaženo izlaganje na temu rada Trilaterale imala je prof. dr Smilja Avramov, koja je podsetila javnost da je njena knjiga „Trilateralna komisija: Svetska vlada ili svetska tiranija“ nastala kao plod istraživanja, ali i neposrednih kontakata koje je imala sa članovima ove komisije tokom svog boravka u Njujorku i Vašingtonu.

„Kad mi je sin poljskog ambasadora, na času koji sam držala, postavio pitanje šta mislim o ovoj komisiji, rekla sam da o tome ne bih govorila jer nemam dovoljno znanja. On mi je ponudio pomoć i literaturu, s predlogom da mu to bude i doktorski rad. Tako je počelo moje interesovanje… Sticajem okolnosti, iste godine sam otišla na Univerzitet „Kolumbija“ u Njujork, gde sam došla u kontakt sa najvišim predstavnicima nauke u SAD. Kao predsednik Svetskog udruženja za međunarodno pravo, dočekana sam na nivou koji nisam očekivala i ova pozicija mi je omogućila otvorena vrata u svim bibliotekama kako u Njujorku, tako i u Vašingtonu, gde sam imala prilike da radim u Kongresnoj biblioteci. Tako sam došla do prvih saznanja o Trilateralnoj komisiji. Osim literature, upoznala sam čelne ljude same komisije i dobila poziv da posetim njihov sekretarijat u Njujorku. Fotokopiju spiska rukovodstva koji sam tamo dobila objavila sam u knjizi. Nekoliko puta su me pozivali na diskusione sastanke. Posle nekoliko meseci shvatila sam šta je Trilaterala i da tu nema mesta nikakvoj mistifikaciji. Oni imaju svoj program, dugoročni i kratkoročni, koji striktno primenjuju i najmanje prekoračenje pravila povlači sankcije. Na sastanku su manje pričali, a više pokazivali želju da saznaju kakvi su uslovi u Jugoslaviji, da li sam član neke partije, kakva su moja uverenja… Sve što sam mogla da im kažem jeste da mi u Srbiji nemamo ljude tog nivoa koje oni traže. Složili su se da bi Srbija trebalo dugo da čeka da se popne nekoliko stepenica više u tim svetskim političkim odnosima.“

[restrictedarea]

Po izlasku knjige iz štampe, pola stana dr Avramov, deo biblioteke i veći deo dokumentacije progutao je požar. Uzrok nije utvrđen. Posle izlaska engleskog izdanja knjige u Njujorku, dr Avramov je imala nekoliko neobičnih poseta.

„Najpre me je posetio jedan čovek i rekao da je jedna organizacija naumila ne samo to da bi mene trebalo dezavuisati već i degradirati u Srbiji kao čoveka koji se bavi izmišljenim problemima i teorijom zavere i da me je kao profesora potrebno spustiti na nivo intriganta. Jedan od ljudi uključenih u tu organizaciju predložio je pak da pozovu Trilateralu u Americi i pitaju da li je tačno ono što sam napisala. Knjiga je prevedena i oni su izvestili da je sve od reči do reči istinito i da njih jedino isteresuje odgovor na pitanje kako sam došla do te dokumentacije. Tada je usledila druga poseta. Ovaj put, bio je to najuži član Trilaterale koji je nastupio kao inspektor policije koji je došao da me saslušava. Neprijatan sastanak. Obazrivo me je pitao da li želim, i kakve su moje mogućnosti pošto pokazujem interesovanje, da uđem u neki njihov širi tim, ne kao član, ali kao neko sa ulaznicom za sastanke koje oni drže širom sveta…“

KADA SE DEMOKRATIJA „RAZMAŠE“ Iz dostupnih dokumenata izvesno je da je Trilateralna komisija jedan od ideoloških, političkih i propagandnih instrumenata koji služe za učvršćivanje i dalje unapređivanje svetskog poretka kakav postoji u prethodnih 50 godina.

Politikolog i publicista Ljubomir Kljakić navodi da, kada je osnovana, ova je komisija imala cilj da ponudi strateške i taktičke odgovore na krizu koja je zahvatila SAD i tadašnje zemlje zapadne demokratije.

„Jedno od fundamentalnih rešenja kojih se ova komisija od tada do danas drži jeste preduzimanje svih ekonomskih, političkih, kulturnih i drugih mera koje bi omogućile da poredak uspešno usmerava i kontroliše tzv. demokratske procese u društvima u kojima oni postoje. Trilateralna komisija je 1973. pošla od toga da se demokratija previše ‚razmahala‘ i da preti da se otrgne kontroli vladajuće oligarhije i njenog političkog aparata. Danas Grupa za Evropu ima 176 članova, a oni se biraju u skladu sa ustanovljenim nacionalnim kvotama. Srbija spada u grupu zemalja koje imaju kvotu tri, gde je i Hrvatska, kao i Slovenija čiji je jedan od ranijih članova iz 1988. trenutno jedan od članova Predstavništva naše nevladine organizacije ‚Ist vest bridž‘. Šta dobro ovaj skup u Beogradu može da donese Srbiji i koliko bi Srbija za to dobro trebalo da plati? Na osnovu onoga što je ‚Goldman saks‘ radio proteklih godinu dana u Srbiji, nije teško zaključiti.“

Upozoravajući na geopolitički okvir u kojem je nastala ova organizacija, publicista, književnik i novinar Milan Vidojević podsetio je da su sedamdesete godine 20. veka u SAD bile traumatične i da su ih obeležili izgubljen rat u Vijetnamu, ubistvo Džona Kenedija, ubistvo najvećeg crnog aktiviste Martina Lutera Kinga i pokušaj da se dinastija Kenedi zameni novom, Buš.

„U tom ozbiljnom duhovnom, mentalnom best online casino i moralnom ćorsokaku pojavljuje se knjiga koja će pokrenuti Ameriku u pravcu u kojem ona ide i danas. To je knjiga Zbignjeva Bžežinskog Između dva doba, američka uloga u tehnotronskoj eri. Ova knjiga projektuje, iz njegovog ugla, viđenje Amerike budućnosti i bitni postulati te knjige prihvaćeni su kao odrednica američke spoljne politike. Naravno da su se Rokfeleri kroz desetine svojih fondacija odmah prihvatili finansiranja ovog koncepta. Knjiga ističe dva bitna elementa koja oslikavaju današnji svet i to da nacionalni suverenitet nije više koncept sposoban za život, što je teza koja vodi ka rušenju nacionalnih identiteta malih država i ukrupnjavanju manjih država u ideološke sisteme koje, navodno, Trilaterala postavlja u ekonomskoj sferi. Trilaterala je uspela da izgura svoj koncept i na unutrašnjem planu, pa je u jednom periodu cela američka vlada bila sačinjena od članova Trilaterale. I u vreme raspada Jugoslavije svi posrednici u pregovorima bili su članovi ove komisije.“

Vidojević napominje da je Bžežinski do danas ostao politički lider ovog pokreta i da je 22. februara, na dan državnog udara u Ukrajini, izjavio da je „komunizam gotov i da je na redu pravoslavlje“ i drugo, da „ni po koju cenu, čak ni po cenu velike krvi i rata, Ukrajina ne sme da priđe Rusiji“.

Rodbinska veza ovog katoličkog hladnoratovskog jastreba sa papom Vojtilom, smatra Vojinović, objašnjava spregu Vatikana, Trilaterale i američke spoljne politike.

UNIŠTENJE PRAVOSLAVLJA Iako je u početku Vatikan bio žestoko protiv tajnih organizacija, članovi Trilaterale su uspeli da dođu do nekog kompromisa. Dr Avramov naglašava da je s tim u čvrstoj vezi i sporazum sklopljen 1976. godine, u 11 tačaka, između SAD-a, Vatikana i Nemačke.

„Jedna od tačaka koja je mene posebno pogodila kad sam čitala taj sporazum bila je – totalno uništenje pravoslavlja. Pravoslavlje mora biti izbačeno iz svetskih komunikacija, kao religija, jer je to jedini homogenizirajući momenat pravoslavnih zemalja koji ima političke dimenzije i globalizacija uz pravoslavlje teško da će uspeti. Otuda uništenje pravoslavlja, ali i prodor u Pravoslavnu crkvu i bacanje teškog novca da bi se pridobili pojedini rukovodioci pravoslavlja i da bi se na taj način uništila srž teologije pravoslavne. Jer ono što su konstatovali, a što je nama pravoslavcima, koji verujemo u pravoslavlje, vrlo značajno, na jednom od svojih sastanaka – jeste da je jedina teološka misao – pravoslavna, ta koja se može vezivati sa civilnim shvatanjem društva i sa onim što oni zovu globalizacija, uz onaj minimum socijalnog momenta.“

Dr Avramov je navela da je ovaj sporazum potpisan za vreme Brozovog života i da je jedna od tačaka bila razaranje Jugoslavije, što je podtačka glavne teze da bi svet trebalo da se federalizuje.

„Ova ideja je centralna tačka današnje politike Trilaterale i današnje politike SAD. Ovo što se dešava u Ukrajini samo je jedna mala proba. Uništenje i razaranje Jugoslavije je takođe bio probni balon. Konačni cilj je potpuno razaranje i federalizacija nekadašnjeg SSSR. Bžežinski je predlagao da se SSSR na tri dela raščlani i podeli među tri velike sile, pa se došlo na sedam, a danas je povećano na 15, 16 državica.“

Dr Avramov je istakla da do sada nijedna ideološka konstrukcija koja je imala za cilj da objedini čovečanstvo kao celinu nije uspela.

„Nije uspeo klasični kapitalizam koji se pojavio u blažoj formi, nije uspeo ni onaj razbojnički koji je kidao sve prepreke u borbi za svoje ciljeve. Velika nada je polagana u socijalizam, ali su isto tako sve njegove varijante propale. O ideji Bžežinskog i grupe teoretičara da bi trebalo stvoriti transnacionalnu organizaciju koja bi preuzela ulogu svetske vlade diskutovalo se još u vreme Drugog svetskog rata i za života predsednika SAD-a Ruzvelta, a ideju je naročito forsirao njegov naslednik. Kako su se ovi pokušaji pokazali neuspelim, došlo se na ideju da bi bilo dobro najpre u jednom ograničenom vidu okupiti trasnacionalnu elitu i formirati jedan transnacionalni krug koji bi se dalje prema mogućnostima širio.“

Učesnici na Okruglom stolu pokušali su da odgovore i na pitanje kada su počele pripreme za održavanje sastanka Trilaterale u Beogradu, ko su srpski članovi, te kakve posledice iz ovog „gostovanja“ mogu da uslede.

REZ U SRPSKOM DRUŠTVU Konstatujući da pripreme za održavanje sastanka Trilaterale u Beogradu počinju još 2009. godine, kada je osnovana nevladina organizacija pod imenom „Ist vest bridž“, Ljubomir Kljakić napominje da je reč o relativno dugom procesu koji koincidira sa rezom koji je u srpskom društvu, srpskoj državi, srpskoj politici napravljen 2008. posle proglašenja tzv. nezavisnosti tzv. Republike Kosovo.

„Od 2009. do 2012. godine, među članovima ‚Ist vest bridža‘, nevladine organizacije koja je u svojim deklarisanim ciljevima naročitio istakla ambiciju i nameru da pomogne integrisanje Srbije u EU, podvlačeći značaj obnove onoga što je u toj njihovoj deklaraciji navedeno kao sistem vrednosti za koji bi Srbija trebalo ponovo da se izbori, izdiferencirala su se tri lica. Ta tri lica su 2012. bila primljena u članstvo Trilateralne komisije i ona su u maju 2013. bila predstavljena na Plenarnom zasedanju Trilateralne komisije u Berlinu kao Srpska grupa ove komisije. Te godine izvršena je operacija radikalnog zaokreta u politici Srbije u odnosu na kosovsko pitanje, jedan preokret koji može da bude definisan kao vrsta ‚mekog‘ državnog udara koji je tada izvršen u Srbiji i omogućio je da se od tog trenutka do danas srpske vlasti u različitom svom obliku ponašaju krajnje kooperativno u odnosu na politiku SAD i njihovih najbližih saveznika. Grupa koju sam pomenuo osnovana je 2009, sa ambicijom da bude jedna od organizacija u javnom prostoru, koja bi trebalo da osnaži taj radikalni zaokret“, ističe Kljakić.

Ko su eksponenti politike Trilateralne komisije u Srbiji?

Vidojević naglašava da je dovoljno pogledati sastav i pompezne biografije na sajtu „Ist vest bridža“ da bi se zaključilo da je reč o stipendistima Soroševih instituta, letnjih kurseva i viših škola.

„Biraju se ljudi koji su u svojim političkim opredeljenjima jasno okrenuti Zapadu. Suština delovanja Trilaterale i njenog ogranka u Srbiji upravo je približavanje NATO strukturama i ulaženje u NATO kako bi se odstranilo prisustvo Rusije u Srbiji i na Balkanu, kao i potčinjavanje ostalog dela srpske privrede korporativnim multinacionalnim kompanijama. Posle sastanka u Londonu, usledila je i najava prodaje ‚Telekoma‘. Trebalo bi o tome razmišljati.“

[/restrictedarea]