Poslednja „ruska nada” Zapada

Piše Zoran Milošević

Ruska „peta kolona“ trenutno vodi stratešku i sistematsku kampanju u cilju diskreditacije spoljne politike Ruske Federacije, lidera Donjecke i Luganske Republike i vrednosti ruske kulture i ruskog sveta

Zapad menja taktiku borbe sa Rusijom, ostavljajući neizmenjenu strategiju (nedozvoljavanje da se poveća moć Rusije kao države i imperije). Zapadni lideri su suočeni sa nemoći pred Putinovom politikom: pretposlednja nada bile su sankcije, koje su se, suprotno od zamisli, pretvorile u veliki stimulans modernizacije Rusije. Pošto to nije bio cilj, a aktuelna strategija Zapada isključuje direktnu konfrontaciju, morala se tražiti „nova“ formula borbe sa Rusijom. Važno je, takođe, napomenuti da zapadni lideri ne mogu da se pomire sa realnošću odnosno sa procesom povratka Rusije u međunarodnu politiku, i to u svojstvu jednog od glavnih geopolitičkih igrača. Posledica „nemirenja“ je da žele da ovu državu podriju iznutra, tj. sva nada Zapada je trenutno koncentrisana na „petu kolonu“ u Rusiji, koja se politički prepoznaje kao tzv. liberalna zajednica, a  poslednjih meseci se na javnoj sceni obnovila novim kadrovima. Njihova ideja je da „spasu Rusiju od Putina i da je izvedu na (pro)evroatlantski put razvoja, te da raskinu sve ugovore sa Kinom“, piše Kočar Oskanjan za jermenski list „Šejm“.

 

STRATEŠKA KAMPANJA Vladimir Trefilov za agenciju „RIA novosti“ ističe da ruska „peta kolona“ trenutno vodi stratešku i sistematsku kampanju radi diskreditacije spoljne politike Ruske Federacije, lidera Donjecke i Luganske Republike i vrednosti ruske kulture i ruskog sveta. Iz njihovih redova stiže niz neargumentovanih parola – tvrdnji − kao prepisanih iz „udžbenika“ koje su koristili srpski „opozicionari“ pri svrgavanju bivšeg predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića. Na primer, „Rusija je sama kriva za antirusku politiku Zapada i Kijeva“, „Kremlj predaje Donjecku i Lugansku Republiku“, „Ukrajinci su se ujedinili protiv Rusije“, „Sankcije Zapada dovešće do poraza Rusije“,  „Putin je kriv za sve“, „Inteligencija je u obavezi da se bori protiv ovakve vlasti u Rusiji i ovakve neevroatlantske Rusije“.

U Rusiji se formirala koalicija Hodorkovskog i Navaljnog, koji se sada izdaju za nacionaliste kako bi, navodno, spasli državu od Putina jer je predaje Kini, umesto da je preusmeri ka Evropskoj uniji. Liberal Makarovič (po nacionalnosti Poljak) smatra da Crnomorska flota mora napustiti Sevastopolj da bi to mesto zauzeli brodovi NATO, a sve „radi evroatlantskih integracija i dobrobiti Rusije“.

Hodorkovski govori da je „ruski nacionalista“ (!?) i zajedno sa Navaljnim kliče: „Ne damo našu Novorusiju Putinu!“ Nemcov govori da Rusiju treba spasti od Putina, te da jugoistok Ukrajine treba da ostane u sastavu Ukrajine, tj. na milost i nemilost tamošnjim nacistima – banderovcima. Javlinski, Sobčak, Makarovič, Borovoj, preko ruskih liberalnih medija protive se podršci matice ruskom stanovništvu na jugoistoku Ukrajine, sa ciljem „da spasu Rusiju!“ Cela „peta kolona“ u Federaciji smatra da nema potrebe da se okupljaju ruske zemlje i uspostavlja jedinstvo ruskog sveta, jer će ionako svi biti zajedno kada se krene evropskim integracionim putem.

Ko su zapravo ruski liberali?

[restrictedarea]

Javlinski, Nemcov, Hodorkovski, Berezovski, Gusinski, Sobčak, Čubajs, Koh, Svanidze, Hakamada itd. bili su manje ili više kreatori ruske ekonomije i spoljne i unutrašnje politike za vreme predsednikovanja Borisa Jeljcina. Ističe se da niko od njih nije pravoslavne vere (judaisti, rimokatolici, protestanti i pripadnici raznih verskih sekti) a mnogi među njima ni ruske nacionalnosti (značajan broj tih ljudi nije slovenskog porekla). Nemcov i Javlinski su Jevreji, a Anatolij Sobčak je, prema rečima njegove ćerke, polu-Poljak – polu-Čeh. U svakom slučaju, nema nijednog pravoslavnog među njima. Šta bi bilo, na primer, ako bi u Turskoj premijer bio Grk ili Jermenin?

 

„USPEŠNO NEUTRALISANJE“ Temom „pete kolone“ u Rusiji pozabavio se i lično predsednik Vladimir Putin, koji je 18. marta 2014. godine u Georgijevskoj sali Kremlja održao govor u vezi sa molbom parlamenta Krima da se poluostrvo prisajedini matici. Tada je Putin prvi put javno progovorio o „petoj koloni“ u Rusiji, rekavši „da nas neki zapadni političari straše ne samo sankcijama već i perspektivom zaoštravanja unutrašnjih problema. Drugim rečima, hoće da kažu da imaju u vidu delovanje neke pete kolone“, navodi portal rusrand.ru. Sam predsednik je ovom prilikom rekao da će „peta kolona“ biti uspešno neutralisana. No, njegovo istupanje u ruskim medijima je proizvelo pitanje da li je „peta kolona“ u savremenoj Rusiji mit ili realnost. Naravno, liberalna opozicija ju je proglašavala mitom, a drugi realnošću. Tako politički psiholog Aleksandar Žmirikov tvrdi za ruski portal polit.nnov.ru da ona postoji, te da se formirala za vreme Jeljcinovog predsednikovanja. „Peta kolona želi povratak u period degradacije Rusije kako bi mogli i dalje da pljačkaju državna bogatstva. Danas je njihov pokrovitelj i zaštitnik ‚demokratski Zapad‘, koji se smrtno boji obnove moći istočnog suseda i spreman je da podrži sve kompradorske ruske grupacije.“ Isti autor smatra da Zapad, pored ovih grupacija, podržava takođe „male“ nacije u Rusiji, tačnije njihov nacionalizam i ekstremizam, kako bi rasparčali Rusiju. Treća grupa u okviru „pete kolone“ je ona „zaljubljena“ u zapadne vrednosti. Oni su u duši građani druge države. Četvrtu grupu čine oni što žive na Zapadu i otvoreno rade protiv Rusije.

KAKO SU STASAVALI Portal vk.cc, posle istupanja predsednika Putina, objavio je analizu pod naslovom „Kako je stasavala peta kolona u Rusiji“. „Peta kolona“ se formirala tokom urušavanja SSSR i bila je povezana sa ideološkom sferom a ona sa velikim ekonomskim interesima i pogrešnom kadrovskom politikom. Ipak, SSSR ne bi pao da nije bilo unutrašnjih snaga koje su želele njegovu propast kako bi se domogle bogatstva. Da bi se „peta kolona“ iskorenila, nije dovoljno poznavati njenu strukturu već treba biti upućen i u mehanizme ove pojave. Danas u Rusiji „peta kolona“ postoji pre svega u delu elite i treba joj korene tražiti u prošlosti Sovjetskog Saveza. Kada je došlo do raspada SSSR, na vlast su došli mnogi ljudi koji nisu služili državi ili ideji, već konkretnom čoveku, po pravilu na višem položaju. Oni su bili spremni da izvrše svako naređenje, pa i ona koja su nosila antidržavni karakter. Ipak, to nije bila potpuna „peta kolona“. Ukidanje odgovornosti političkih rukovodilaca, koje je potom usledilo, imalo je za rezultat stvaranje pogodnih uslova da se deo partijske i privredne elite poveže sa stranim obaveštajnim službama. Među klanovima koji su postavljali političke rukovodioce bili su i oni što su davali kadrove povezane ne samo sa kriminalcima već i sa stranim obaveštajnim službama. Tek sa radom za strance ovi klanovi su postali prava „peta kolona“.

Kraj vladavine Brežnjeva u SSSR obeležilo je formiranje dosta snažnog sloja kriminalnog biznisa povezanog sa ljudima iz Komunističke partije. Ova sila je i dovela do raspada Sovjetskog Saveza. Posle raspada države, ona nije nestala, štaviše, ojačala je. Imovinu su legalizovali, ali principe rada nisu promenili. To je jedan od razloga neefikasnosti ruske privrede, jer su ovi vlasnici preduzeća i kapitala navikli na obrazac rada – zarada privatniku, a rashodi državi.

KLANOVSKI I POSEDNIČKI UM Upućeni kažu: „Um ovih ljudi nije stvaralački, već klanovski, pljačkaški, posednički. Oni stvaraju strukture za otimanje i kontrolisanje onoga što su drugi stvorili. Stvaralački umovi se ponose svojim izumima i dostignućima, a klanovski mozgovi potvrđuju se u raskoši i trošenju.“

Izvesno je da je njihova delatnost bila usmerena na podrivanje ekonomije prvo SSSR, a potom i Rusije, te na diskreditaciju socijalnog poretka. Ove snage su postale osnovom „pete kolone“, koja je razrušila SSSR i sada pokušava da uruši i Rusiju. Ukoliko bi se obnovila klanovska struktura oligarhije, to bi bila osnova i za korekciju politike države, i za formiranje nove ideologije dezorganizacije privrede i društva. Ovakvu politiku pratili bi protesti i anarhija.

Da bi se Rusija izborila sa „petom kolonom“, potrebno je formiranje kadrova koji cene državu i imaju stvaralački, a ne klanovski um. Njihova delatnost je, zapravo, ključna za neutralizaciju „pete kolone“ i prevladavanje krize u ruskom društvu, navodi portal vk.cc.

Trenutno, navodi portal voprosik.net, „peta kolona“ u Rusiji je jaka i sve se više oslanja na strane sponzore i centre moći. Žal za uticajem i starim načinom života je snažan. Nekada su „prelepo živeli“, primani su na Zapadu po VIP pravilima, jer su predstavljali državu, putujući o njenom trošku.

„Peta kolona“ (španski: Quinta columna) jeste pojam čije autorstvo pripisuju španskom generalu Emiliju Moli, koji je komandovao armijom frankista tokom Građanskog rata. Prema svedočenju madridskog novinara Vilijama Karnija (izveštavao za „Njujork tajms“) general Mola se, stupajući prema španskoj prestonici, preko radija, početkom oktobra 1936. godine, obratio Madriđanima i rekao da su pod njegovom komandom četiri vojne kolone, a da je peta u samom gradu i u datom trenutku će udariti s leđa. Tokom Drugog svetskog rata pod „petom kolonom“ shvatala se nacistička agentura u različitim državama, koja je pomagala da nemačka vojska okupira konkretnu državu (diverzanti, saboteri, špijuni, provokatori, teroristi i agenti uticaja).

Danas se pod „petom kolonom“ podrazumevaju unutrašnji protivnici koji se javno ili tajno suprotstavljaju državnoj politici, zatim teroristi i oligarsi (poslovni ljudi) čiji su interesi povezani sa stranim zemljama. Istoričari pojam „peta kolona“ upotrebljavaju da označe destruktivnu agenturu neprijateljske države u svojoj (nekada stvarnu, a nekada izmišljenu radi propagandnih ciljeva). Srodan pojam je kolaboracionizam.

[/restrictedarea]