Руска „пета колона“ тренутно води стратешку и систематску кампању у циљу дискредитације спољне политике Руске Федерације, лидера Доњецке и Луганске Републике и вредности руске културе и руског света
Запад мења тактику борбе са Русијом, остављајући неизмењену стратегију (недозвољавање да се повећа моћ Русије као државе и империје). Западни лидери су суочени са немоћи пред Путиновом политиком: претпоследња нада биле су санкције, које су се, супротно од замисли, претвориле у велики стимуланс модернизације Русије. Пошто то није био циљ, а актуелна стратегија Запада искључује директну конфронтацију, морала се тражити „нова“ формула борбе са Русијом. Важно је, такође, напоменути да западни лидери не могу да се помире са реалношћу односно са процесом повратка Русије у међународну политику, и то у својству једног од главних геополитичких играча. Последица „немирења“ је да желе да ову државу подрију изнутра, тј. сва нада Запада је тренутно концентрисана на „пету колону“ у Русији, која се политички препознаје као тзв. либерална заједница, а последњих месеци се на јавној сцени обновила новим кадровима. Њихова идеја је да „спасу Русију од Путина и да је изведу на (про)евроатлантски пут развоја, те да раскину све уговоре са Кином“, пише Кочар Осканјан за јерменски лист „Шејм“.
СТРАТЕШКА КАМПАЊА Владимир Трефилов за агенцију „РИА новости“ истиче да руска „пета колона“ тренутно води стратешку и систематску кампању ради дискредитације спољне политике Руске Федерације, лидера Доњецке и Луганске Републике и вредности руске културе и руског света. Из њихових редова стиже низ неаргументованих парола – тврдњи − као преписаних из „уџбеника“ које су користили српски „опозиционари“ при свргавању бившег председника СР Југославије Слободана Милошевића. На пример, „Русија је сама крива за антируску политику Запада и Кијева“, „Кремљ предаје Доњецку и Луганску Републику“, „Украјинци су се ујединили против Русије“, „Санкције Запада довешће до пораза Русије“, „Путин је крив за све“, „Интелигенција је у обавези да се бори против овакве власти у Русији и овакве неевроатлантске Русије“.
У Русији се формирала коалиција Ходорковског и Наваљног, који се сада издају за националисте како би, наводно, спасли државу од Путина јер је предаје Кини, уместо да је преусмери ка Европској унији. Либерал Макарович (по националности Пољак) сматра да Црноморска флота мора напустити Севастопољ да би то место заузели бродови НАТО, а све „ради евроатлантских интеграција и добробити Русије“.
Ходорковски говори да је „руски националиста“ (!?) и заједно са Наваљним кличе: „Не дамо нашу Новорусију Путину!“ Немцов говори да Русију треба спасти од Путина, те да југоисток Украјине треба да остане у саставу Украјине, тј. на милост и немилост тамошњим нацистима – бандеровцима. Јавлински, Собчак, Макарович, Боровој, преко руских либералних медија противе се подршци матице руском становништву на југоистоку Украјине, са циљем „да спасу Русију!“ Цела „пета колона“ у Федерацији сматра да нема потребе да се окупљају руске земље и успоставља јединство руског света, јер ће ионако сви бити заједно када се крене европским интеграционим путем.
Ко су заправо руски либерали?
[restrictedarea]Јавлински, Немцов, Ходорковски, Березовски, Гусински, Собчак, Чубајс, Кох, Сванидзе, Хакамада итд. били су мање или више креатори руске економије и спољне и унутрашње политике за време председниковања Бориса Јељцина. Истиче се да нико од њих није православне вере (јудаисти, римокатолици, протестанти и припадници разних верских секти) а многи међу њима ни руске националности (значајан број тих људи није словенског порекла). Немцов и Јавлински су Јевреји, а Анатолиј Собчак је, према речима његове ћерке, полу-Пољак – полу-Чех. У сваком случају, нема ниједног православног међу њима. Шта би било, на пример, ако би у Турској премијер био Грк или Јерменин?
„УСПЕШНО НЕУТРАЛИСАЊЕ“ Темом „пете колоне“ у Русији позабавио се и лично председник Владимир Путин, који је 18. марта 2014. године у Георгијевској сали Кремља одржао говор у вези са молбом парламента Крима да се полуострво присаједини матици. Тада је Путин први пут јавно проговорио о „петој колони“ у Русији, рекавши „да нас неки западни политичари страше не само санкцијама већ и перспективом заоштравања унутрашњих проблема. Другим речима, хоће да кажу да имају у виду деловање неке пете колоне“, наводи портал rusrand.ru. Сам председник је овом приликом рекао да ће „пета колона“ бити успешно неутралисана. Но, његово иступање у руским медијима је произвело питање да ли је „пета колона“ у савременој Русији мит или реалност. Наравно, либерална опозиција ју је проглашавала митом, а други реалношћу. Тако политички психолог Александар Жмириков тврди за руски портал polit.nnov.ru да она постоји, те да се формирала за време Јељциновог председниковања. „Пета колона жели повратак у период деградације Русије како би могли и даље да пљачкају државна богатства. Данас је њихов покровитељ и заштитник ‚демократски Запад‘, који се смртно боји обнове моћи источног суседа и спреман је да подржи све компрадорске руске групације.“ Исти аутор сматра да Запад, поред ових групација, подржава такође „мале“ нације у Русији, тачније њихов национализам и екстремизам, како би распарчали Русију. Трећа група у оквиру „пете колоне“ је она „заљубљена“ у западне вредности. Они су у души грађани друге државе. Четврту групу чине они што живе на Западу и отворено раде против Русије.
КАКО СУ СТАСАВАЛИ Портал vk.cc, после иступања председника Путина, објавио је анализу под насловом „Како је стасавала пета колона у Русији“. „Пета колона“ се формирала током урушавања СССР и била је повезана са идеолошком сфером а она са великим економским интересима и погрешном кадровском политиком. Ипак, СССР не би пао да није било унутрашњих снага које су желеле његову пропаст како би се домогле богатства. Да би се „пета колона“ искоренила, није довољно познавати њену структуру већ треба бити упућен и у механизме ове појаве. Данас у Русији „пета колона“ постоји пре свега у делу елите и треба јој корене тражити у прошлости Совјетског Савеза. Када је дошло до распада СССР, на власт су дошли многи људи који нису служили држави или идеји, већ конкретном човеку, по правилу на вишем положају. Они су били спремни да изврше свако наређење, па и она која су носила антидржавни карактер. Ипак, то није била потпуна „пета колона“. Укидање одговорности политичких руководилаца, које је потом уследило, имало је за резултат стварање погодних услова да се део партијске и привредне елите повеже са страним обавештајним службама. Међу клановима који су постављали политичке руководиоце били су и они што су давали кадрове повезане не само са криминалцима већ и са страним обавештајним службама. Тек са радом за странце ови кланови су постали права „пета колона“.
Крај владавине Брежњева у СССР обележило је формирање доста снажног слоја криминалног бизниса повезаног са људима из Комунистичке партије. Ова сила је и довела до распада Совјетског Савеза. После распада државе, она није нестала, штавише, ојачала је. Имовину су легализовали, али принципе рада нису променили. То је један од разлога неефикасности руске привреде, јер су ови власници предузећа и капитала навикли на образац рада – зарада приватнику, а расходи држави.
КЛАНОВСКИ И ПОСЕДНИЧКИ УМ Упућени кажу: „Ум ових људи није стваралачки, већ клановски, пљачкашки, поседнички. Они стварају структуре за отимање и контролисање онога што су други створили. Стваралачки умови се поносе својим изумима и достигнућима, а клановски мозгови потврђују се у раскоши и трошењу.“
Извесно је да је њихова делатност била усмерена на подривање економије прво СССР, а потом и Русије, те на дискредитацију социјалног поретка. Ове снаге су постале основом „пете колоне“, која је разрушила СССР и сада покушава да уруши и Русију. Уколико би се обновила клановска структура олигархије, то би била основа и за корекцију политике државе, и за формирање нове идеологије дезорганизације привреде и друштва. Овакву политику пратили би протести и анархија.
Да би се Русија изборила са „петом колоном“, потребно је формирање кадрова који цене државу и имају стваралачки, а не клановски ум. Њихова делатност је, заправо, кључна за неутрализацију „пете колоне“ и превладавање кризе у руском друштву, наводи портал vk.cc.
Тренутно, наводи портал voprosik.net, „пета колона“ у Русији је јака и све се више ослања на стране спонзоре и центре моћи. Жал за утицајем и старим начином живота је снажан. Некада су „прелепо живели“, примани су на Западу по ВИП правилима, јер су представљали државу, путујући о њеном трошку.
„Пета колона“ (шпански: Quinta columna) јесте појам чије ауторство приписују шпанском генералу Емилију Моли, који је командовао армијом франкиста током Грађанског рата. Према сведочењу мадридског новинара Вилијама Карнија (извештавао за „Њујорк тајмс“) генерал Мола се, ступајући према шпанској престоници, преко радија, почетком октобра 1936. године, обратио Мадриђанима и рекао да су под његовом командом четири војне колоне, а да је пета у самом граду и у датом тренутку ће ударити с леђа. Током Другог светског рата под „петом колоном“ схватала се нацистичка агентура у различитим државама, која је помагала да немачка војска окупира конкретну државу (диверзанти, саботери, шпијуни, провокатори, терористи и агенти утицаја).
Данас се под „петом колоном“ подразумевају унутрашњи противници који се јавно или тајно супротстављају државној политици, затим терористи и олигарси (пословни људи) чији су интереси повезани са страним земљама. Историчари појам „пета колона“ употребљавају да означе деструктивну агентуру непријатељске државе у својој (некада стварну, а некада измишљену ради пропагандних циљева). Сродан појам је колаборационизам.
[/restrictedarea]