Пољаци одбијају „западне вредности”

Пише Зоран Цветановић

Како се празновање Дана независности земље претворило у хаос и уличне сукобе

“Доле Европска унија!“, „Бог, част, отаџбина!“, „Пољаци и Мађари су браћа“ (у знак подршке политици Виктора Орбана) „Доле геј бракови“, „Пољске вредности приносе се као жртва Европској унији!“, одјекивало је улицама Варшаве током прославе Дана независности Пољске 11. новембра 2014. године. Прослава се претворила у рушилачке нереде, паљење аутомобила и зграда, рушење инфраструктуре, масовна хапшења и тучу са полицијом. Градом су одјекивали пуцњи, петарде, топовски удари, Молотовљеви коктели су изазивали пожаре, што је све чинило слику својеврсног уличног рата. На другој страни су били ватрогасци и полицајци. Полиција је користила водене топове, сузавац, палице… Резултат је преко 200 рањених и више од 276 ухапшених (углавном фудбалских навијача). Такође, рањено је преко 50 полицајаца, од којих један тешко. Варшава не памти овако жестоке протесте и сукобе грађана са полицијом. Медији истичу да су у главној улози били пољски неонацисти и фудбалски навијачи, мада њихов број, као и изјаве појединих аналитичара, говоре да је међу незадовољнима било и других категорија грађана.
Демонстрације су остављале утисак добро организоване „представе“, јер су учесници дошли из свих крајева Пољске. Прослава Дана независности имала је званични део (у којем су учествовали сви пољски званичници на челу са председником). Одржане су биле 634 манифестације (у целој Пољској) и незванични – марш „Армије патриота“, који је почео у 15.00 сати по локалном времену, а потом се претворио у рушилачке протесте против политике владе у Варшави и политике Европске комисије из Брисела, наводи портал politikus.ru.
Марина Балтачева и Марија Трибуна за портал vz.ru истичу да је главни патриотски празник Пољске, Дан независности, завршио неславно – насиљем, хапшењем и паљењем аутомобила и других објеката. За разлику од прошле године када су „патриоти“ напали руску амбасаду, ове године бес је био усмерен ка пољској влади и посебно ка Бриселу и Европској комисији.
У маршу (нередима) учествовало је преко 30 000 људи (подаци варшавске полиције)док организатори тврде да је било чак 100 000 учесника.
Пољска је независност обновила 1918. године после 146 година од прве поделе ове земље између Аустрије, Пруске и Русије. Дан независности је постао национални празник 1937. године. Током постојања Совјетског Савеза није се обележавао. Посланици пољског Сејма (парламента) истичу да су овогодишњи нереди повезани са одржавањем избора (у току је прва фаза – локални избори, после којих следе председнички). Због тога је политичка температура у Пољској веома висока, а нереди су повезани са националистима који негују културу сукоба са полицијом. Поред тога, ови грађани су и против чланства Пољске у Европској унији, јер сматрају да државом не управља пољски парламент (Сејм)већ Брисел и то на врло лош начин.
У Пољској је, иначе, незапосленост младих достигла 20 одсто популације, што је и главни узрок нереда, истиче посланик Ивињски. Са овим се слаже и директор Пољског института друштвених наука, Јацек Кухарчик, који тврди да је главни узрок протеклих нереда незапосленост младих, односно несталан посао и мала зарада оних који нешто раде. Ова омладина најчешће живи са својим родитељима, чак и до средњег узраста (40 година живота). Немају шансу да себи обезбеде стан, да формирају породицу, а држава намеће и права различитих мањина. У таквим условима се формирају људи без адекватних навика и културе, при чему се често не осећају делом владајуће културе и система.