Печат недеље

У славу Његоша

Овогодишњи књижевни сусрети − друге по реду Међународне Његошеве вечери поезије − окончани су програмом у Херцег Новом. Вечери поезије окупиле су бројне угледне ствараоце, међу којима су били и Ранко Јововић, Будимир Дубак, Гојко Ђого, Горан Ђорђевић…
Организатор је Удружење издавача и књижара Црне Горе, сусрети су одржани под покровитељством Митрополије црногорско-приморске, а свечаности у Херцег Новом присуствовао је и Његово високопреосвештенство митрополит црногорски Амфилохије.
Књижевни критичар Желидраг Никчевић је са говорнице у Дворани „Парк“ поставио питање зашто је нама данас толико важан Његош, а потом и одговорио: да је томе разлог што је наш владика не само епски и лирски већ и политички песник.

Повратак Војислава Шешеља

Војислав Шешељ, политички затвореник са најдужим стажом притвореника у Хагу, после готово 12 година проведених у схевенингенској тамници, стигао је у Београд.
„Нисам тражио да будем пуштен, него је Хаг хтео да ме се отараси. Пише тамо у одлуци да је то привремено, међутим то привремено ће потрајати …”, поручио је Шешељ непосредно по доласку у Београд, из седишта странке радикала у Земуну. „Тај суд је ‚рањена глобалистичка звер‘, која уништава животе истакнутих српских политичара и генерала“, рекао је Шешељ и поручио да се у Трибуналу суди оном највреднијем у српском народу и то само зато што су Срби.
Док су представници Удружења жртава рата у БиХ изразили огорчење због привременог пуштања оптуженог Војислава Шешеља из хашког притвора, честитке професору Шешељу и срећан повратак у Отаџбину пожелела је руска интелектуална елита. „Честитамо целом српском народу на победи над Хашким трибуналом. Судије су ослободиле В. Шешеља али су то учиниле из страха за себе и своју репутацију. Узалудна брига – таква репутација се већ ничим не може спасити! . Цена победе је огромна – али баш због тога, та победа је још већа!“, написао је Александар Мезјајев.

Заиграла мечка у бриселу

Протест око стотину хиљада радника и синдикалиста, који су на улице Брисела изашли у уторак како би изразили своје незадовољство тржишним реформама и мерама штедње што белгијска влада жели да уведе, окончао се насиљем и жестоким сукобима полиције и демонстраната.
Ове, извесно једне од највећих послератних синдикалних демонстрација у Белгији, земљи која је дуго важила за светао пример ефикасне социјалне државе, окончане су сукобима током којих су демонстранти палили аутомобиле и бацали каменице на полицију а она је узвратила сузавцем и воденим топовима.
Повређено је око 50 људи, док је ухапшено 30 демонстраната.
Демонстрације су организоване због намера владе да повећа старосну доб за одлазак у пензију, замрзне плате и спроведе резове у јавним службама.

Кина прави мрежу имуну на хакере

Кина ће ускоро имати најбезбеднију велику компјутерску мрежу на свету захваљујући скоро две хиљаде километара дугачком оптичком каблу, који ће бити постављен између Пекинга и Шангаја у року од две године.
Ова мрежа ће радити по систему квантног шифровања и омогућиће комуникацију између ова два кинеска града, која ће теоријски бити имуна на хакерске нападе и омогућити Кини одлучујућу предност у тихом електронском рату против САД. Овим ће размена података између владиних, финансијских и војних институција Кине бити потпуно заштићена.
„После афере са Едвардом Сноуденом схватили смо да нас стално хакују“, рекао је квантни физичар са кинеског Универзитета за науку и технологију, професор Пан Ђијанвеи, који предводи овај пројекат.
Иако ће овај кабл у прво време бити коришћен углавном за финансијске трансакције, планира се да на крају све комуникације у Кини, укључујући чак и чување фотографија на „клауд“ серверима, буду обезбеђене квантним шифровањем.
Квантно шифровање се заснива на записивању шифрованих кодова, или кључева, на један фотон светлости (квантну честицу). Ако хакер покуша да се убаци на кабл, он ће пореметити шифру фотона и бити откривен. Самим тим, оваква технологија требало би да пружи савршену заштиту, али то још мора да се провери.

Грасово покајање

Немачки нобеловац Гинтер Грас признао је да је у прошлости направио погрешну процену и да би се данас залагао против бомбардовања Србије.
„Ту је било Косово где је Србија спроводила терор над албанским становништвом и ја сам сматрао да то мора да се оконча. Био сам, међутим, против бомбардовања Србије и Београда, поготову када су те чувене колатералне грешке узеле маха. Требало је предвидети да ће акцију предводити Америка, да се неће зауставити на Косову и да ће се проширити на Србију. То је била моја погрешна процена, данас бих се са додатним искуством са америчким војним интервенцијама и њиховим последицама залагао против бомбардовања“, рекао је Грас.

Геншер: Русија је супердржава, ЕУ погрешила у односима с Москвом

Духовни отац нове немачке дипломатије, бивши министар спољних послова Ханс Дитрих Геншер, којег добро памте сви на простору бивше Југославије, изјавио је да се односи Русије и Запада морају обновити из основе и да се мора „организовати стабилан мултиполарни свет“, као и да је Европска унија починила велику грешку у односима са Москвом.
„Многи на Западу морају се сложити да је, после пада Берлинског зида, граница између Истока и Запада, која је била у Берлину, померена ближе руској граници. У сваком случају, Русија је била и јесте земља источне Европе, а не западне Азије и још је супердржава“, рекао је Геншер у интервјуу за „Билд ам зонтаг“.
„На свету постоје две доминантне нуклеарне силе, које гарантују стабилност“, додао је он.
Геншер је рекао да „стога разуме због чега Москва инсистира на равноправном дијалогу“.
„Поред тога, Руси и ми смо повезани сарадњом у решавању најзначајнијих међународних сукоба, као на пример на Блиском истоку. Са новом претњом, коју представља Исламска држава, требало би да јасно схватимо да су заједнички интереси (Запада) и Русије много важнији од спорова, рецимо у вези са сукобом у Украјини“, рекао је.
„Због тога сам за нови почетак у односима са Руском Федерацијом. Овде говоримо о организацији стабилног мултиполарног света“, додао је Геншер.
Немачки дипломата је оценио да је ЕУ та која је направила велику грешку у односима са Русијом.
Председник Владимир Путин се у свом говору у Бундестагу (25. септембра 2001.) заложио за стварање европске зоне слободне трговине. Да је ЕУ следила његове речи, Москва би, по мом мишљењу, другачије реаговала у вези са чланством Украјине у ЕУ“, рекао је Геншер.
„Односи ЕУ и Украјине зависе од развоја односа ЕУ и Русије“, додао је он и напоменуо да би ЕУ требало да поново размотри стварање зоне слободне трговине.