Британски Зигфрид на нишану Брунхилде Меркел

За „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић-Мекина

Немачка канцеларка без зазора саопштава осталим европским партнерима да британски brexit (излазак из ЕУ) сваким даном све више напредује и претвара се у реалну могућност

Иако службени Брисел жели да задржи Велику Британију унутар Европске уније, то неће чинити „по сваку цену“, а нарочито не „уз кршење принципа слободе кретања унутар ЕУ“, на чему инсистира званични Лондон на челу са британским премијером Дејвидом Камероном. Захваљујући таквој политици према осталим партнерима из ЕУ, Велика Британија се нашла близу „тачке без повратка“, тврди канцеларка Ангела Меркел, што су немачком „Шпиглу“ пренели извори из немачке владе и њеног кабинета. Тако је почетак рада нове Европске комисије на челу са Жан-Клодом Јункером, против чијег избора се Камерон жестоко борио, обележен продубљивањем све лошијих односа између Велике Британије и „остатка“ ЕУ.

„КЛУЕДО“ ЕКОНОМИЈА Лондон је експресно одговорио на критике Берлина и Брисела. „Европска унија не ради за нас… ствара нам проблеме… и прецењује се у светској економији“, изјавио је Џорџ Озборн, министар финансија у влади Дејвида Камерона. Сам Камерон је био још директнији, обрушивши се на „рачун“ тежак 2,1 милијарду евра који је Европска комисија напрасно проследила Лондону; Камерон је, црвен од беса, неочекивани захтев Брисела упоредио са оружаном пљачком: „Није вам потребан ‚Клуедо‘ да схватите да су некога одаламили у библиотеци металном шипком.“ Алузија се односила на популарну друштвену игру „Клуедо“, у којој играчи расветљавају фиктивна убиства. Потраживање у висини од преко две милијарде евра је резултат спорости европских статистичара, који су тек сад утврдили да је привреда Велике Британије у периоду од 1995. до 2013. године (попут холандске економије) брже напредовала, за разлику од немачке, француске, пољске и још неких земаља ЕУ, па је Лондону стога накнадно разрезано да уплати разлику.

Камерон је израчунао је да би нови ЕУ намет коштао сваку британску породицу додатних 65 фунти стерлинга. Уједињено Краљевство би, додао је, за 2,1 милијарду евра, колико би сада да касира Унија, могло „одмах да запосли 60 000 медицинских сестара и да им обезбеди и пензије“. Врх ЕУ није показао разумевање за Камеронову аргументацију, напротив, из Брисела је уследио хладан туш. „Правила морају да се поштују“, поручио је портпарол европског комесара за финансије Патрицио Фјорили, уз напомену да је Великој Британији оправдано разрезан већи харач јер је остварила много већи приход од очекиваног, док је Француској смањен зато што је повећала – дефицит.Камерона је разбеснео и изузетно кратак рок који је Унија одредила за плаћање тако високог рачуна: 1. децембар. „То се неће догодити“, одлучан је британски премијер, оценивши да су „еврократе скроз полуделе“. Владајућа коалиција у Лондону захтеве ЕУ тумачи као дрско кажњавање Велике Британије која је, за разлику од осталих 27 држава Уније, у економском погледу безмало увек изнад европског просека. Варничење на релацији Лондон – Брисел је, нема сумње, вода на млин Најџела Фараџа, вође партије УКИП која се залаже за излазак Велике Британије из ЕУ; он није крио задовољство због оваквог развоја политичке ситуације, поновивши да су „захтеви ЕУ безобразни“, што је само доказ више како је наопак „начин на који Европска унија функционише“.

[restrictedarea]

 

РАЗмИмоиЛАЖЕЊА Иако се чинило да су се оба табора укопала сваки на својој страни, има и оних који унутар Уније покушавају да спасу што се спасти може. Министар финансија Немачке Волфганг Шојбле истиче да би излазак Велике Британије из ЕУ био „катастрофа како за Велику Британију тако и за ЕУ“. Последња размена вербалне ватре између политичке елите у Лондону и лидера других водећих држава Уније открила је да су највећи камен спотицања заправо имигранти из осталих чланица ЕУ. Камерон је још прошле године најавио да ће затражити да се грађанима ЕУ који потичу из средње и источне Европе, а пре свега Пољацима, Бугарима и Румунима – ограничи могућност насељавања и запошљавања у Великој Британији. А то се коси са европским правилима. Зато је британска влада почела да разматра и неке друге мере како би затворила своје тржиште за непожељну радну снагу и одвратила имигранте из сиромашнијих делова Европске уније да трбухом за крухом „наскачу Острво“. У том циљу су Камероновој влади згодно дошле препоруке Института „Отворена Европа“ да се дошљацима из ЕУ који у држави живе краће од три године онемогући приступ здравственој заштити, тачније Националној здравственој служби као и кредитима за станове, пореским олакшицама и сличном. На то Велика Британија годишње потроши око пет милијарди фунти. Ово су отворена питања поводом којих британски премијер и немачка канцеларка не деле исте ставове. Немачка канцеларка ужива подршку већине чланица ЕУ када упозорава Лондон да је слобода кретања и запошљавања фундаментални принцип Уније, који мора да поштује и влада Дејвида Камерона уколико жели да задржи приступ заједничком (ЕУ) тржишту. Камерон је, заузврат, реактивирао ранију претњу да ће његова Конзервативна странка поручити гласачима да се изјасне у прилог изласка Британије из ЕУ на референдуму који се очекује 2017. Коментатор Џејмс Киркап у британском „Телеграфу“ описује одмеравање снага између  Камерона и Меркелове као „веома немачко“, односно „класично британско“. Иронија је, међутим, да „већина Британаца спор посматра из немачког, а Немци из британског угла гледања“, па заплет подсећа на онај из Вагнерове опере, где херој Зигфрид пролази кроз ватрени обруч како би задобио Брунхилдину љубав. Јер управо тако већина Британаца схвата Камеронове покушаје да добије подршку Меркелове. Обашка што Камерон у том подухвату није најспретнији, па британски медији подсећају да је Меркелова испрва подржавала Камерона у нападу на кандидатуру Жан-Клода Јункера за председника Европске комисије, али га је брзо оставила на цедилу, чим је Јункера почела да протежира готово сва немачка штампа.

„Телеграф“ сумира актуелну ситуацију у ЕУ кроз фразу некадашњег британског министра спољних послова, изречену давне 1848: „Ми немамо вечитих савезника, као што немамо ни вечитих непријатеља. Само су наши интереси вечити и наша је дужност да их следимо.“ Проблем је што такву политику не практикује и Камеронов кабинет, док ултрареалистичну политику поштовања искључиво сопствених интереса доследно у Унији спроводи једино Немачка, опомиње „Телеграф“. Не чуди да у таквом устројству Уније немачка канцеларка без зазора саопштава осталим европским партнерима да британски brexit (излазак из ЕУ) сваким даном све више напредује и претвара се у реалну могућност.

[/restrictedarea]

  buy over the counter medicines оформить займ до зарплатые займ без процентовзайм онлайн быстро деньги