Srbija na rebalansu

Piše Nikola Vrzić

Budžetski prihodi su manji od očekivanih, rashodi veći, a budžetski deficit još veći. Dobili smo rebalans budžeta za 2014. godinu

Ružno i kišovito leto negativno je uticalo na srpski budžet. Popijeno je, naime, manje piva nego što se očekivalo. Iz Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu: „Niža procena prihoda od ostalih akciza (alkohol i kafa) bazirana je na osnovu kretanja u proteklom periodu i očekivanja u preostalom delu godine. Procena je niža za 1,6 milijardi dinara u odnosu na budžetsku procenu. Uzroci su (…) pad potrošnje akciznih proizvoda, najviše piva, tokom letnje sezone usled loših vremenskih prilika.“
Ali nije samo nepopijeno pivo uticalo na potrebu da se rebalans budžeta za 2014. donese po hitnom postupku – donet je u nedelju uveče – i da „stupi na snagu pre osmog dana od dana objavljivanja u ‚Službenom glasniku Republike Srbije‘“, to jest, „narednog dana od dana objavljivanja“ u tom glasniku. Razlog tolike žurbe, kako je navedeno u obrazloženju, našao se u potrebi da se izbegnu „štetne posledice na obezbeđivanje zdravstvene zaštite, s obzirom na to da se ovim zakonom obezbeđuju sredstva Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje usled smanjenja stope doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje“. No problem je i od ovog koji se našao u obrazloženju, nažalost, daleko dublji. Dubok je baš koliko i ponor u kojem se nalazi srpska ekonomija. A smanjenje plata i penzija, o čemu se u javnosti najviše govorilo, samo su delić tog neveselog mozaika.

PRIHODI RASHODA U najkraćem, prvobitni budžet za 2014. godinu pogrešno je, a samim tim i zabrinjavajuće nedomaćinski, procenio i prihode koje će Srbija imati, i rashode s kojima će se suočiti. Ukupni prihodi su rebalansom smanjeni za čitave 32 milijarde dinara; umesto 929 milijarde 902 miliona dinara, 897.165.195.000 dinara. Rashodi su, nasuprot tome, uprkos smanjenju plata i penzija povećani za skoro devet i po milijardi, sa 1.112.459.644.000 na 1.121.926.097.547 dinara. A tek budžetski deficit. Umesto deficita od 163 milijarde dinara – poređenja radi, u rebalansiranom budžetu za prethodnu godinu deficit je iznosio 166 milijardi – deficit će iznositi astronomskih 212.955.789.547 dinara, dakle, bezmalo 213 milijardi, to jest, otprilike milijardu i 775 miliona evra. I veći je za skoro 50 milijardi dinara od prognoziranog na kraju prošle godine, kada je donošen prvobitni budžet. Veći za bezmalo 25 odsto.

[restrictedarea] Na smanjenje prihoda ponajviše je uticalo smanjenje poreskih prihoda od čak 43 milijarde dinara, od čega neverovatne 32 milijarde otpadaju na smanjenje prihoda od poreza na dodatu vrednost (PDV-a) – umesto planiranih 430 milijardi dinara sada se planira 398 milijardi od PDV-a, što je manje nego i u rebalansiranom budžetu za 2013, kada se računalo na preko 404 milijarde po ovom osnovu. Znači li to da se pobeglo u sivu zonu, da se porez ne plaća? Neće biti, jer, rebalansirani budžet pokazuje i povećanje PDV-a iz uvoza od skoro 10 milijardi dinara, dok je spomenutom padu od preko 30 milijardi dinara doprineo pad naplate poreza na dodatu vrednost u zemlji od čak 40 milijardi dinara; umesto planiranih 145 i po milijardi (2013:130 milijardi), sada se planiraju svega 104 milijarde i 300 miliona dinara. Šta nam ove brojke govore? One predstavljaju svedočanstvo žestoko smanjene kupovne moći stanovništva koje dalje smanjenje kupovne moći tek očekuje, i predstavljaju svedočanstvo da od toga najviše strada domaća proizvodnja. Postoji li bolji argument protiv daljih mera štednje i fiskalne konsolidacije po meri Međunarodnog monetarnog fonda i njegovih ovdašnjih saradnika iz Fiskalnog saveta?
Kad smo već kod Fiskalnog saveta, koji sad poručuje da bi penzije trebalo i dodatno smanjiti („Posle umanjenja, penzije će ostati na nivou koji je znatno viši od ekonomske mogućnosti privrede da ih finansira“) dok „pozitivno ocenjuje predloženi model za umanjenje zarada“, ostajemo upitani zašto nisu podigli svoj glas kada su videli da taj model umanjenja zarada očigledno nije primenjen i na njih. Očigledno, jer, iako su većini državnih nameštenika mase zarada rebalansom umanjene umereno do znatno, pa čak i drastično (u Državnoj revizorskoj instituciji, na primer, umesto 538 miliona, za plate će biti izdvojeno 373 miliona dinara), Fiskalni savet jedva da je i zagreban. Umesto 17 miliona 740 hiljada dinara za njihove plate, daćemo im samo 17 miliona i 640 hiljada dinara. A kad smo već kod toga, nema umanjenja ni za poslanički dodatak (150 miliona dinara i u rebalansiranom budžetu), ni za naše troškove njihovih putovanja (čak su i povećani za preko pola miliona dinara, na 137.550.000), nema umanjenja ni za usluge po ugovoru u stručnim službama Skupštine Srbije (umesto 114.900.000, platićemo ih 192.795.000 dinara), ni za plate u Generalnom sekretarijatu Vlade Srbije (rebalansom je predviđeno 163.799.000, što je za 699 hiljada više nego pre rebalansa), ni za poverenicu za zaštitu ravnopravnosti koja će nas, sa saradnicima, samo za plate koštati 34 i po miliona dinara, skoro 700 hiljada dinara više nego što je planirano…
Srbija obogaljena poplavama iz budžeta je izbacila predviđenih 905 miliona dinara namenjenih za „zaštitu i spasavanje građana, dobara, imovine i životne sredine Republike Srbije od posledica vanrednih situacija“, ali ćemo zato za „nabavku softverskih licenci“ za Upravu za zajedničke poslove republičkih organa izdvojiti milijardu i 147 miliona dinara. „Majkrosoft“, naime, ne sme da trpi našu štednju. Ali zato može kultura – umesto 987 miliona dinara, za kapitalne izdatke biće izdvojeno tek 290 miliona, i zato neće biti planiranog novca ni za Narodnu biblioteku Srbije, ni za Arhiv Srbije, ni za Muzej nauke i tehnike, ni za Jugoslovensku kinoteku, ni za Istorijski, niti za Etnografski muzej… Ali će ga zato biti (inače, nijedan od opozicionih poslanika nije se usudio to da kritikuje) i za Koordinaciju procesa evropskih integracija, i za Informisanje javnosti o procesu evropskih integracija, i za Unapređenje administrativnih kapaciteta Republike Srbije u oblasti evropskih integracija, i za Pripremljenu nacionalnu verziju pravnih tekovina EU, i za Planiranje i programiranje EU sredstava i razvojne pomoći, i za Praćenje i izveštavanje o EU sredstvima i međunarodnoj pomoći, i za Komunikaciju, koordinaciju i jačanje kapaciteta u vezi sa korišćenjem EU sredstava i razvojne pomoći, i za Planiranje i programiranje i efikasno sprovođenje programa prekogranične i transnacionalne saradnje, i za Efikasno poslovanje Kancelarije za evropske integracije, i za Kancelariju za reviziju sistema upravljanja sredstvima Evropske unije, i nazdravlje nam takav rebalansirani budžet. [/restrictedarea]

2 komentara

  1. Kada ugledam skupstisko zdanje,setim se SISTEMA…INSTITUCIJA…DRZAVE…
    U medjuvremenu,zivot je drugaciji,malo ima svega navedenog,a mnogo PARTIJA…POLITICARA…BURAZERSKE HIJERARHIJE…
    Povodom upotrebljenog i zloupotrebljenog principa “odvojiti Crkvu od Drzave”,treba uvesti skandinavski princip,a to je “ODVOJITI PARTIJE OD DRZAVE”.
    U Danskoj,koja se smatra zemljom sa vanredno malim stepenom korupcije,kada se promeni politicka slika,posle izbora…politicari ulaze u INSTITUCIJE SISTEMA,sami…bez burazera,bez kumova,bez komsija,rodbine i prijatelja…
    TAJ SISTEM IH PRVI KONTROLISE…
    Nema “mnogobrojnih ekipa”,nema “ljudi od poverenja”…
    SISTEM FUNKCIONISE,SISTEM KONTROLISE…
    A “ljudi od poverenja” trebaju ,valjda, samo kada ides u prevaru i pljacku…
    Budzet jednog ozbiljnog i ORGANIZOVANOG SISTEMA,prakticno ne treba nikakav rebalans…
    REBALANS BUDZETA JE LEGALIZACIJA NESPOSOBNOSTI POLITICARA,KOJI SMATRAJU DA SU ONI VAZNIJI OD SISTEMA I OD SAME DRZAVE.

  2. kada mi prvi put oteli od penzije vise neplacam struju ,porez ,bus plus idem peske pa neka uzivaju ovi lelem..i

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *