Попни лудо на високо да ногама маше!

Драгомир Антонић 

Када данас стручњаци проналазе стотине разлога за појаву клизишта, не помињу кључни: НАТО злочинце

У прошлом броју, захваљујући модерној технологији коју никад нисам ни делимично схватио а објашњења зналаца у потпуности су ми неразумљива, изостала је скоро трећина написаног текста из рубрике на последњој страни „Печата“. Чињеница да је само неколико читалаца приметило изостанак говори да није било потребно ни писати га. Међутим, и оних неколико пажљивијих читалаца има иста права као и други, па ћу због њих укратко препричати, понављам, техничком грешком изостављени део. Да отклоним сваку сумњу да је у питању цензура, јер су то прво питали. Шта да се ради, такво време дошло, ко о чему војник о скраћењу а беспослени о цензури и србо-национално-државној тортури. Грешка се десила. Ко ради, тај и греши. Није цензура.

 

ШИВАЋА МАШИНА УМЕСТО ФЕРАРИЈА Што је било било је. Ништа страшно није написано. У изостављеном делу, као и раније, предлагао сам да се укину евроунијатске институције и плаћање евроунијатских чиновника у наредних пет година, да госпођа Мишчевић замени „ферари“ кутлачом или шиваћом машином и ето уштеде у буџету од 400 милиона евра годишње. Успут сам предложио министру Вујовићу, кад већ смањује зарађене пензије – нешто што зна да је недопустиво и незаконито – и каже да је то привременог карактера, да изда опљачканим пензионерима обвезнице за одузет новац, а које ће доспевати на наплату када нам, по њему, буде боље. Већина министара из владе тврди да ће 2016. проблеми бити решени. Нека обвезнице или неки други вредносни папир стигну на наплату од 2017. Министру на реч не могу веровати. Не знам ни ко је, ни одакле је, ни где ће бити наредне године. Имовине у Србији нема, па се немамо из чега наплатити. Вероватно ће и заборавити шта данас прича. Зато нека подели папир пензионерима на којем ће стајати сума коју је Министарство финансија отело. Да ли ће папир нешто вредети, друга је ствар, али је он доказ да нам је нешто што је Уставом и банкарским основним правилом о узајамном поверењу између банке и клијента загарантовано и неотуђиво у једном периоду било отето.

[restrictedarea]

КО ЈЕ ДОНЕО КЛИЗИШТА Пролетос у време поплава ишао сам у обилазак села у ваљевском крају: Бело Поље, Маиновић, Ставе, Причевић. Отворио сам ових дана свеску у коју бележим путовања по Србији. Пронађох запис писан на Младог Светог Николу ове године. У календару је празник заведен под 22. мај. У селу Причевић је тог дана била сеоска преслава. Свака кућа у селу са радошћу дочекује госте. Грех је одбити позив кад вас домаћин у кућу позове. Макар само кафу и ракију попили. Код домаћина Слободана Живковића доста гостију. На столу упаљена славска свећа. Његова жена Милка, кћи Милица и син Томислав послужују. Старија Зорица је са мужем и сином Ђорђем у Шапцу. Са нестрпљењем их очекују. Послужује се по реду. Слатко од јагода, ракија домаћинова, кобасица са мало срнећег меса. Паприка пуњена заљућеним старим крављим сиром. Прасеће и јагњеће печење. Лојаном бубрежњаку нисам могао одолети. Остале ђаконије нећу помињати.

Место где се налазе куће Живковића, ту су и комшије Мирковићи, зове се Јасиковача. Мало брдо које се диже изнад реке Обнице. Милка каже да им је поплава уништила њиву која је била близу реке. Других штета од поплаве нису имали, али су уплашени од клизишта која су видљива, као и од кратера које су кише до врха напуниле. Кратери су последица злочиначког НАТО бомбардовања 1999. године. После бомбардовања појавила су се клизишта, као и амброзија које у тим крајевима никад није било. За оне који не знају, у селу Причевић био је смештен војни објекат за потребе ондашње војске СР Југославије. Објекат и данас постоји. Очекујући НАТО напад, војска је складишта из села укопала у брдо које се зове Главица. Било је планирано да се резервоари укопају у брдо Јасиковачу, али како је ту било десетак домаћинстава, одлучено је да се све уради у брду Главица, јер је било ненасељено. Кад су злочинци из НАТО почели бацање бомби и ракета, на мети је била Јасиковача. Неко од домаћих сарадника Атлантског савеза је своје претпостављене погрешно обавестио. Кад су схватили да су направили грешку, они су ударили по Главици. Гађали су док земљу нису померили. Уместо порушених кућа, Живковићи су, уз помоћ ондашње државе, нову кућу дигли. Клизишта нису могли санирати. Амброзију искоренити.

 

НА КУКОВО ЛЕТО Када данас стручњаци проналазе стотине разлога за појаву клизишта, где је на првом месту наводна небрига домаћина, локалне самоуправе и држава требало би да бомбардовање узму у обзир. Разни експерти, онако са висока, надобудно, у свему ће пронаћи кривца сем у НАТО злочинцима и њиховим злоделима. Народна пословица каже „Попни лудо на високо да ногама маше!“ Шта је све бомбардовано – зна се. Има списак. Има их наша војска. Има их НАТО. Зна се колико је тона бомби бачено по Медведнику. Како одједном потонуше куће у селу Ребељ? О свему се причало. Тихо, без вике. Преживеће народ и ову несрећу. Враћајући се за Београд, на радију чух вест да је Девенпорт обећао Србији помоћ од читавих 30 милиона евра. Оно што су бацали у Причевићу кошта дупло више. Ових дана смо чули да ни то што су обећали нису дали.

Не заборавимо проф. Војислава Шешеља, др Радована Караџића, Ратка Младића и остале часне и храбре српске генерале, који чаме у евроунијатским затворима, а где ће, наводно, и све нас примити кад прође пет година или на куково лето кад врабац пропева к‘о славуј.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *