Pogled na postizbornu Republiku Srpsku

Konačni rezultati izbora nisu pristigli, ali se uvidom u dosadašnje podatke stiče jedan neugodan utisak – društvo u srpskom entitetu u BiH je duboko podeljeno. Konsenzus verovatno postoji oko ključnih nacionalnih pitanja

Piše Miloš Milojević

Uh, zamalo. Ovako bi mogli, sa olakšanjem ili rezignacijom da reaguju gotovo svi učesnici izbora na svim nivoima u Republici Srpskoj. Željka Cvijanović je imala nešto manje glasova od Mladena Ivanića za srpsko mesto u Predsedništvu BiH, dok prema preliminarnim rezultatima, Milorad Dodik ima takođe tanku prednost u odnosu na opozicionog kandidata Ognjena Tadića. U parlamentu će, po svoj prilici, blagu prednost imati SNDS, od svega nekoliko poslanika, pa je široko otvoren prostor za različite postizborne kombinacije.
U prethodnom broju „Pečata“ pisali smo da, kada se u celosti sagleda predizborni period u Republici Srpskoj, koji je potrajao znatno duže nego obično, blagu prednost na izborima na svim nivoima imaju SNSD i lično Dodik. Mnogi faktori su očito uslovili da ta prednost bude i manja nego što su mnogi posmatrači pretpostavljali a da na jednom od četiri izborna nivoa pobedu odnese predstavnik opozicije. Možemo slobodno da ocenimo da su izbori u Srpskoj bili najuzbudljiviji politički događaj u regionu poslednjih godina.
[restrictedarea]

Prethodnih meseci je verovatno izgledalo da će neki događaj odlučujuće uticati na političku situaciju u Republici Srpskoj. Naime, kao i Srbiju, i Srpsku su zadesile žestoke poplave, koje su za nekoliko časova, posebno u nekim semberijskim gradovima, napravile ogromnu materijalnu štetu. Da nesreća bude veća, ove poplave su pogodile neke od ekonomski najznačajnijih oblasti i delovalo je da će se teška ekonomska situacija u RS dodatno pogoršati, što bi opet nanelo političku štetu vladajućim strankama. Ipak, usledila je iznenađujuće staložena i koncentrisana reakcija Vlade RS i jedan deo posledica poplava je saniran.
Politički oponenti su u kampanji jedni drugima nanosili dosta niskih udaraca. Kampanja opozicije je najvećim delom bila usmerena na diskreditovanje Milorada Dodika i njegovih najbližih saradnika. Možemo da naslutimo da se veliki broj glasača opredeljivao na liniji za ili protiv Dodika, bez znatnijeg uvida šta, u stvari, nude njegovi protivnici. Mora se istaći da je opozicija ovu personalizaciju celokupnog rukovodstva u jednoj ličnosti vrlo vešto koristila u svojoj kampanji. S druge strane, kampanja SNDS-a i Dodika lično takođe je bila koncentrisana na diskreditovanje lidera opozicije. Posebno je isticana njihova tobožnja spremnost da naruše pozicije RS u ustavnom ustrojstvu BiH. Izjave pojedinih ličnosti iz muslimanskog miljea korišćene su kao povod da se ospe žestoka vatra po celokupnoj opoziciji.
Dodik je takođe nastojao da zaigra na rusku kartu, i to u samom završetku kampanje. Naime, ne samo da se lično susreo sa Vladimirom Putinom u Moskvi već je u javnost puštena vest da je Putin pozvao Dodika na novi susret tokom njegove posete Beogradu 16. oktobra. Ovim je jasno stavljeno do znanja da rusko rukovodstvo, i to na najvišem nivou, planira da sarađuje sa Dodikom u budućnosti. Da li su ove posete imale ulogu u opredeljenju nekih glasača, nemoguće je sa pouzdanošću odrediti. Očito je, ipak, da se najveći deo glasača značajno ranije opredelio. Značajnog udela u ovom izbornom ciklusu u Republici Srpskoj imale su različite nevladine, parapolitičke organizacije. Utvara masovnih demonstracija koje bi bile isprovocirane i podržane iz inostranstva lebdela je (a možda i dalje lebdi) nad Republikom Srpskom. Naime, još u februaru, dva najveća grada u Federaciji je zahvatio talas masovnih i na momente vrlo nasilnih demonstracija. Iako je teška ekonomska situacija isticana kao glavni i jedini povod demonstracijama, ubrzo su se začule parole koje pozivaju na ustavno preuređenje. A ustavno uređenje je, kao što znamo, jedna od ključnih preokupacija radničke klase. Bilo je naznaka da će se demonstracije preliti i na Republiku Srpsku, ali su, srećom, bilo kakvi neredi izostali. Februarske demonstracije bile su samo jedna od brojnih, vrlo sličnih političkih diverzija usmerenih protiv rukovodstva Republike Srpske. Upad fantomskih britanskih trupa u BiH, upisivanje velikog broja birača bošnjačke nacionalnosti iz inostranstva, pokušaj zloupotrebe protesta ratnih veterana, naglo povećanje broja nevladinih organizacija i medija koji su nastojali da na sve načine diskredituju pre svega Dodika a onda i ceo režim − deo su političkog arsenala koji je primenjen prethodnih nekoliko meseci.

Bez obzira na sve, izborni ciklus je završen mirno, uz teške reči, ali bez bilo kakvih sukoba. Konačni rezultati nisu pristigli, ali se uvidom u dosadašnje podatke stiče jedan neugodan utisak – društvo u Republici Srpskoj je duboko podeljeno. Konsenzus verovatno postoji oko ključnih nacionalnih pitanja. Za sve političke stranke je neupitan opstanak Republike Srpske i narušavanje njenog položaja u okviru BiH može da usledi samo kao posledica dugotrajne i obilno finansirane političke operacije koja bi bila podsticana iz inostranstva a srpske političke aktere bi više koristila nego što bi se na njih oslanjala.
S druge strane, politički razvoj prethodnih nekoliko godina doveo je do toga da biračko telo koje je učestvovalo na izborima bude podeljeno gotovo na dva podjednaka dela. Ključna reč za razumevanje takvog stanja je ekonomija. Naime, nema sumnje da je ekonomsko stanje u Republici Srpskoj, kao uostalom u celoj BiH, teško. Proces tranzicije je u ovoj državi pratio i surovi građanski rat, tokom kojeg je možda došlo do jače nacionalne kohezije, ali je i ekonomska osnova društva narušena. Nepravilnosti koje prate tranzicione procese samo su povećane njusled ratnih prilika, a bilo kakva ekonomska stabilnost je dodatno onemogućena globalnim kretanjima od polovine 2000-ih do sada. Povrh toga, neki delovi RS deluju očito ekonomski podvlašćeno u odnosu na druge. Po svoj prilici, ovo je bio jedan od snažnih motiva za brojne glasače da se opredele protiv Dodika i stranke na čijem je čelu. S druge strane, poslednjih godina na celom postjugoslovenskom prostoru svedoci smo da se evociraju uspomene na jugoslovenski period, kao doba tobožnjeg ekonomskog blagostanja i sveopšteg progresa. Uostalom, treba podsetiti da ni Milorad Dodik nije bio imun na ovakve topose tokom februarskih demonstracija u Sarajevu i Tuzli. Građani BiH, tog mezimčeta socijalističke Jugoslavije, sigurno imaju mnogo toga dobrog da se sećaju iz vremena Jugoslavije, ali kada se sećanje istrgne iz svog konteksta, ono postaje opasno političko oružje. Tada se olako govori o ekonomskom suverenitetu, sigurnosti i izobilju. o Teška ekonomska situacija, uz ograničene mogućnosti rukovodstva RS da se sa tim nedaćama nosi, glavni je razlog uspeha opozicije. Najteže je administrirati bedom. Do rešenja se neće doći ni brzo ni lako. Evociranje uspomena i polaganje svih nada u evropske integracije neće rešiti ekonomske probleme. Da bi ekonomija RS stala na noge, potrebna je ozbiljna, razvojno orijentisana ekonomska politika. Ako Milorad Dodik i dalje bude ključna politička ličnost u RS, moraće da stavi sva tri pozdravna prsta na čelo da bi rešio barem goruće ekonomske i socijalne probleme.
I to nas dovodi do poslednje teme u ovom sumarnom osvrtu na postizbornu situaciju u Republici Srpskoj. Raspolaže li Dodik kadrovskom bazom sa kojom je sposoban da svoju politiku otpora težnjama iz Sarajeva uzdigne na viši nivo daljeg izgrađivanja državnosti u Republici Srpskoj? Sadašnje stanje ne daje razloge za optimizam. Tek nekolicina Dodikovih saradnika je šire medijski eksponirana. Izgradnja šire kadrovske baze biće takođe među važnim zadacima za budućnost, bez obzira da li će SNSD biti na vlasti ili u opoziciji.
Na kraju, posle izbora čeka nas pravljenje kombinacija i formiranje parlamentarne većine. Možemo da se nadamo da će se političke tenzije stišati i da neće biti neopravdanog trijumfalizma ni na jednoj strani. Produbljivanje političkih antagonizama i jačanje tenzija može ozbiljno da ugrozi stabilnost Republike Srpske, a to sigurno ne odgovara nijednoj od najvećih srpskih stranaka.
_____________________________________________________________________________

Pobednici i poraženi
U Bosni i Hercegovini su 12. oktobra, sedmi put od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, održani izbori. Zbog vrlo složenog političkog ustrojstva BiH građani su u nedelju imali popriličnog posla oko zaokruživanja kandidata. Građani su birali članove tročlanog Predsedništva, predsednika i potpredsednike Republike Srpske, kao i poslanike u čak 13 parlamenata – u jednom na nivou BiH, dva entitetska i 10 kantonalnih.
Ukupno oko 3 300 000 birača biralo je između čak 7 000 kandidata, 50 stranaka i još gotovo 50 koalicija i nezavisnih kandidata. Izbori su održani na oko 5.500 glasačkih mesta. Mediji su izvestili samo o manjim nepravilnostima u izbornom procesu. Priličan broj biračkih mesta otvoren je kasnije nego što je zakazano a ponegde je bilo i manjih problema sa biračkim materijalom. Oštra kampanja i nezavidne ekonomske prilike u celoj zemlji nisu bile dovoljne da masovnije motivišu birače da pohrle na izbore – na nivou cele BiH izlaznost je, prema podacima CIK-a, bila 54,14 odsto, dok je na entitetskom nivou u Republici Srpskoj izlaznost bila nešto viša od državnog proseka.
U parlamentu BiH najviše predstavnika iz Srpske biće iz SNDS-a a nekoliko poslanika manje imaće SDS. Iz Federacije najviše poslanika u državnom parlamentu imaće Stranka demokratske akcije a za njom slede Demokratska fronta Željka Komšića i Savez za bolju budućnost Fahrudina Radončića. U Federaciji je verovatno najveće iznenađenje izborni poraz SDP-a Zlatka Lagumdžije, koji, po svoj prilici, neće imati predstavnike u parlamentu. SNDS će sa svojim koalicionim partnerima verovatno i dalje zadržati većinu u parlamentu RS, ali je evidentan pad broja mandata SNDS-a u skupštini u Banjaluci kao i konstantni rast DNS-a još od izbora 2006. godine i iznenađujući skok Socijalističke partije RS.
Možda ubedljivije nego što je očekivano pobedu u trci za bošnjačkog člana Predsedništva odneo je Bakir Izetbegović, dok će predstavnici hrvatskog i srpskog naroda biti Dragan Čović i Mladen Ivanić. Iako prebrojavanje glasačkih listića na predsedničkim izborima u RS nije završeno, za sada prednost ima Milorad Dodik. Glatka pobeda SDA u Federaciji BiH možda je iznenađenje za posmatrače, koji su očekivali da će u opredeljivanju glasača ključnog udela imati teško socijalno i ekonomsko stanje, za koje SDA nesumnjivo snosi značajan deo odgovornosti. Komentatori iz Sarajeva, nasuprot tome, primećuju da je SDA uspela da prikaže kako ona ništa nije kriva i da nastupa sa pozicija opozicije i pored učešća u vlasti prethodnih godina. Ubedljivu pobedu SDA nije sporio ni njen oštri kritičar Fahrudin Radončić, dok je Bakir Hadžiomerović za svoj izborni poraz optužio narod i ukazao na sličnu situaciju u kojoj se u Srbiji našao LDP, sa kojom Hadžiomerović deli neke ideološke postulate.
Zanimljivo je zabeležiti na nivou cele BiH veliki broj nevažećih rezultata. Predsednički kandidat Ognjen Tadić smatra da je ovoliki broj nevažećih listića znak izbornih nepravilnosti. Komentator Muharem Bazdulj ipak ovu pojavu dovodi u širi kontekst nezadovoljstva političkom elitom ne čitavom postjugoslovenskom prostoru. Kao odgovorne za neuspeh levičarskih stranaka, Bazdulj označava najpre tzv. korisne idiote iz redova urbane elite odnosno bijelolistićarskih, defetističkih i kvazirevolucionarnih te kvaziaktivističkih „lobija“.

[/restrictedarea]