Pariz odbija budžetsko disciplinovanje

Za „Pečat“ iz Berlina Miroslav Stojanović

Za „Grande Nation“ ne važi „sveto (mastrihtsko) pismo“. Zvanični Berlin bi da se po svaku cenu izbegne kažnjavanje Francuske, odbijanje njenog budžeta bi ozbiljno pogoršalo nemačko-francuske odnose, a „dvojac“ je, iako odavno ne funkcioniše kao nekada, presudno važan za Evropsku uniju i njenu (neizvesnu) sudbinu 

Hoće li 29. oktobra eksplodirati „atomska bomba“ u Briselu?

Pariski „Figaro“ je, neuobičajeno dramatično, predstavio mogućnost da Evropska komisija odbije nacrt francuskog budžeta za sledeću godinu, zbog (planiranog) deficita koji (uočljivo) iskače iz (stroge) mastrihtske norme i (takođe prekomernog) državnog duga.

Uz sve napore koje čini, vlada u Parizu je saopštila (i fiksirala u nacrtu budžeta koji šalje na „kontrolu“ u Brisel) kako će biti u stanju da deficit svede na prihvatljivu meru – ispod tri odsto bruto nacionalnog proizvoda – tek 2017. Sledeće godine moraće da se zadovolji sa 4,3 procenta.

Još jedna alarmantna poruka iz Pariza: ionako visok državni dug, koji je u 2013. iznosio 92,2 procenta bruto nacionalnog proizvoda, skočiće u 2015. na 97,2 odsto.

PESNICI I ALHEMIČARI Dva teška ogrešenja o „sveto mastrihtsko pismo“, za šta je predviđena stroga (zbog krize koja već dugo potresa Evropsku uniju, naglašeno pooštrena) kazna finansijski nedisciplinovanim članicama šire evropske familije, a ne samo evrozone. Njenu rigoroznost osetila je u decembru 2011. godine Belgija. Iz njihove prestone „kuće“, u ovom slučaju EU centrale, Belgijancima je zaprećeno da će biti, ako ne svedu budžet za 2012. u prihvatljive mere, kažnjeni sa 900 miliona evra. Pretnja je ozbiljno shvaćena i belgijska vlada je, promptno, skresala planirane rashode u nekim (osetljivim) stavkama: smanjila je, pored ostalog, izdatke za nezaposlene i podigla granicu za (obavezni) odlazak u penziju.

Hoće li se s takvom pretnjom i rigoroznošću sada (zaista) suočiti i „Grande Nation“?

Briselske evrobirokrate kažu – hoće. Propisi nalažu da se do 29. oktobra nacrt budžeta aminuje ili odbije. Doskorašnji komesar nadležan za finansije, Finac Jirki Katajnen koji će u novoj vladi, od 1. novembra, zauzimati položaj potpredsednika sa sličnim zaduženjima, tvrdi da se pravila moraju „striktno primenjivati“. U slučaju „striktne“ primene propisa, pariski dokument bi neizostavno bio odbijen.

Nemački „Špigl“ prenosi da su visoki briselski činovnici, iako bez velikih očekivanja, bili veoma iznenađeni kad su otvorili „poštu iz Pariza“ i prelistali šezdesetak stranica „lektire“: Stekao se utisak, konstatovali su cinično, da su finansijski dokument pre pisali „pesnici i alhemičari“ nego pragmatični finansijski eksperti…

[restrictedarea]

 

Od Pariza će se, upozoravali su početkom sedmice briselski kontrolori, tražiti dodatne korekcije i poboljšanja. Ako Francuzi to ne učine, Evropska komisija bi bila prinuđena da poslednjeg radnog dana u sadašnjem sastavu, 29. oktobra, odbije nacrt njihovog budžeta i potom Francuze (novčano) kazni: u pitanju je, kažu, „njen autoritet“.

Ako bi se sudilo (samo) po rečima koje je izgovorila sredinom minule sedmice za govornicom u Bundestagu, tome bi bila sklona i (rezolutna) nemačka kancelarka Angela Merkel. Svi, naglašavam na ovom mestu baš svi, rekla je Merkelova, moraju potpuno da respektuju propise. Ako bismo za Pariz učinili izuzetak, doveli bismo u pitanje ceo stabilizacioni pakt.

Francuska i Nemačka su jednom već prekršile stroga mastrihtska pravila i to se, rekla je kancelarka, „više ne sme ponoviti“.

Dve zemlje, evropske predvodnice, u vreme vladavine predsednika Žaka Širaka i kancelara Gerharda Šredera su, praktično, ignorisale te norme i – prošle nekažnjeno. Merkelovoj su tu činjenicu, dok je od drugih zahtevala gvozdenu disciplinu, često „podmetali pod nos“.

FRANCUSKA BLAMAŽA Znači li to da je „presuda“ o francuskom budžetskom „prestupu“ već pala? Očigledno ne. Državnici i političari, često, jedno govore javno (Merkelova je, podsećaju nemački mediji, onim upozorenjem u Bundestagu „pogodila nerv“ i raspoloženje većine poslanika) a sasvim drugo, odlučnije i važnije, „iza kulisa“.

A kancelarka je iza kulisa, „došaptavaju“ nemački mediji, ozbiljno upozorila kako se, po svaku cenu, mora izbeći sukob sa Parizom i francuska blamaža. Odbijanje francuskog budžeta bi, uverena je, ozbiljno opteretilo francusko – nemačke odnose. U Berlinu se, naime, strahuje, da bi to bilo, s one strane Rajne, protumačeno kao posledica nemačkog diktata rigorozne štednje, zbog čega se vlada predsednika Olanda, inače, nedavno suočila s dramatičnom krizom. A kancelarki je, dakako, znano da je nemačko – francuski „dvojac“, iako odavno ne funkcioniše kao nekada, presudno važan za Evropsku uniju i njenu (neizvesnu) sudbinu.

To upozorenje je očigledno čuo i novi šef „evropske vlade“ Žan-Klod Junker: ni ambicioznom i naglašeno samouverenom izaslaniku (malenog) Luksemburga se, na samom startu petogodišnjeg mandata, ne isplati odmeravanje snaga sa tako važnom, pa makar i nesporno „grešnom“, članicom EU i velikom zemljom.

Junker i Merkelova će se, ortački, postarati da liderima Evropske unije, na briselskom Samitu ovog vikenda, objasne „specifičan francuski slučaj“ i preduprede nezadovoljstvo „malih“ koji s tolikom zaštitničkom velikodušnošću sigurno ne bi mogli da računaju.

Formula s kojom će, u tom ubeđivanju, nastupiti mogla bi, pojednostavljeno, da glasi: Pariz čvrsto obećava da će preduzeti ozbiljne reforme kako bi uskladio budžetske prihode i rashode, o čemu bi se postigao (pisani) sporazum sa Briselom, a Berlin bi se u tome pojavio kao „žirant“ koji garantuje uverljivost čvrste francuske (časne) reči.

Francuska bi tako prošla bez novčane kazne (i blamaže) dobila bi potreban predah da konačno „ukroti“ (pre)velike budžetske rashode, što nije polazilo za rukom ni prethodnicima socijaliste Fransoa Olanda, konzervativcima Žaku Širaku i Nikoli Sarkoziju.

POLITIČKI POKER U ovoj, više političkoj nego finansijskoj partiji pokera, Francuzi su, inače, pokazali (prkosno) jake nerve. Njihov premijer Manuel Vals je još prilikom posete Berlinu, krajem septembra, energično odbio da njegovu zemlju upoređuju s (finansijski nedisciplinovanim) malim članicama EU: „Ne dopuštam da se o Francuskoj tako govori. Francuska je ‚velika nacija‘. Ako Evropska komisija od nas bude zahtevala rigorozniju štednju, nećemo to prihvatiti.“ I njegov kolega, ministar finansija Mišel Sapin, bio je takođe rezolutan: nema više kresanja izdataka, ni povećanja poreza, planirana je ušteda od 21 milijarde evra do kraja 2015. godine i – dosta.

U tom pokeru Francuzi su pokazali nepopustljivost i u direktnom „duelu“ s Nemcima, gde su se sudarila dva (suprotstavljena) koncepta: onaj koji se gotovo isključivo zasniva na rigoroznoj štenji (koncept Angele Merkel) i drugi koji naglasak stavlja na oživljavanju konjunkture investicijama i privrednom razvoju.

Francuska će pribeći (ozbiljnijoj) štednji (pedeset milijardi evra u naredne dve godine), poručili su tamošnji ministri finansija i privrede, pred njihov sastanak u ponedeljak sa nemačkim kolegama u Berlinu, ako Nemačka, isti iznos (opet pedeset milijardi evra) uloži u investicije i oživljavanje konjunkturu.

To bi, poručio je francuski ministar privrede Emanuel Makron, bila poželjna, pravedna i „dobra ravnoteža“. Ministar je podsetio da je u Evropi, u ovom trenutku, izuzetno mala (po)tražnja pa je preterana štednja kontraproduktivna. Naš je kolektivni, evropski interes da Nemačka više investira, a suma od pedeset milijardi evra za zemlju s tako serioznim budžetom ne bi predstavljala nikakav problem.

Nemački ministri finansija Volfgang Šojble i privrede Zigmar Gabrijel su, pre ovog sastanka, pokazivali uočljivu uzdržanost prema francuskoj inicijativi i zahtevu. Odbijajući kritike na nemački „recept štednje“, Gabrijel je upozorio da se nemačka privreda još nije istinski zahuktala. Njen rast će u ovoj godini biti nešto iznad jednog procenta (1,2) a i u idućoj godini se računa s rastom od (samo) 1,3 procenta.

STRES TEST Situaciju dodatno otežavaju posledice sankcija uvedenih Rusiji, i ruske kontramere. Prema jednom internom izveštaju, sačinjenom u Ministarstvu privrede na zahtev Brisela (u okviru takozvanog „strest testa“) proizlazi da bi, u slučaju da „Putin zavrne slavine na gasovodu“ Nemačka bila daleko ozbiljnije pogođena nego što se to javno priznavalo, iako ima, trenutno, punije rezervoare nego što su ikada bili.

Dosadašnji komesar za energetiku u Evropskoj komisiji, Nemac Ginter Etinger je sredinom minule sedmice javno tvrdio da se niko u evropskoj familiji ne bi smrzavao čak i kad bi Rusi ove zime, pa i pola godine, potpuno obustavili isporuku gasa. Iz internog izveštaja u koji su „zavirili“ novinari „Špigla“, vidi se, međutim, da bi Nemačkoj, u slučaju zavrtanja slavina do februara naredne godine nedostajala polovina potrebne količine gasa. Samo malim delom bi to moglo da se „kompenzuje“ dodatnim uvozom iz Norveške. Posebno bi teško bila pogođena industrija, ali i građani. Sačinjena je, interno, i lista prioritetnih potrošača (četiri kategorije) koji bi imali prednost u slučaju nestašice. A s nedostatkom gasa bi, neminovno, skočila i njegova cena: dodatni trošak za domaćinstva i industriju.

Posle već spomenutog sastanka ministri su, inače, nagovestili pokretanje „investicione ofanzive“: Nemačka je, dakle, izašla u susret francuskim zahtevima čime bi trebalo da se okonča sukob koji potresa evropsku familiju oko dileme šta je efikasnije za izlazak iz duboke krize u kojoj se nalaze, praktično, sve zemlje Evropske unije, izuzimajući Nemačku – rigorozna štednja ili snažnije investiranje u privredni razvoj. Očekivanje njenih suseda koji se nalaze u recesiji, ili iz nje, s uočljivim teškoćama, tek izlaze (što posebno pogađa zemlje s evropskog juga) jesu da Nemačka, kao najsnažnija privreda Starog kontinenta, bude pokretač konjunkture i njen zamajac.

Nemački ministar privrede (i vicekancelar) Zigmar Gabrijel spomenuo je preporuku OECD o poželjnoj „investicionoj kvoti“ u ravni dvadeset odsto bruto nacionalnog proizvoda. Nemačka se, po planiranim investicijama (najveći deo u infrastrukturu) kreće oko sedamnaest odsto. Sa još dodatnih tri procenta to bi, praktično, odgovaralo onome što Pariz predlaže: Bile bi to investicije „teške“ pedeset milijardi evra.

Dogovoreno je da se zajedniči program investicija sačini do 1. decembra, kada zaseda nemačko – francuski privredni savet. S tim dogovorom će ovog vikenda biti upoznati lideri Evropske unije, na briselskom Samitu.

U investicionu ofanzivu, s uverenjem da se upravo u vreme ekonomske krize, u privredno tkivo mora ubrizgati više novca (kejnzijanska ekonomska škola) radi oživljavanja konjunkture, kreću, pored Francuske, i Italija i Španija.

Ono što zvanični Berlin zabrinjava jesu zahtevi koji uz to idu: da se, makar na izvesno vreme, praktično suspenduju strogi kriterijumi o prihvatljivom državnom dugu i budžetskom deficitu, fiksirani u stabilizacionom sporazumu, „osigurač“ koji čuva „zdravlje“ evra i finansijski disciplinuje članice evropske familije.

[/restrictedarea]