Најбољи европски ђак

Пише Никола Врзић

Има ли икаквог смисла извештај о напредовању Србије ка Европској унији, ако је тај извештај написан у Бриселу а не у Вашингтону? Како год, тек, Европска комисија похваљује Србију због одржане ЛГБТИ параде и заузврат од нас тражи да променимо Устав Србије, да изричито осудимо Русију, да обуставимо радове на „Јужном току“, да дозволимо ГМО храну у Србији, додатно срежемо плате и пензије…

Проучавање годишњих извештаја Европске комисије о напретку потенцијалних чланица у ЕУ интеграцијама одувек је био заморан и поприлично досадан посао. Ове године је тај посао постао и поприлично јалов и бесмислен. Зато што је Европска унија сама, и први пут, јасно ставила до знања да никаквог напретка до 2020. године неће бити, и зато што се и пре тога јасно обавезала да тог напретка може да не буде ни после те 2020, то јест никада, и зато што је у међувремену исто тако, захваљујући потпредседнику Сједињених Америчких Држава Џоу Бајдену, постало савршено јасно да се ЕУ о питањима ЕУ заправо и не пита, него се о томе пита Џо из Вашингтона.

Па ипак, извештај ЕК о напретку Србије 2014. године нужно је прочитати пажљиво зато што ћемо, читајући га тако пажљиво, моћи да наслутимо који су то нови услови што ће Србији препречити њен пут у празно. И прочитавши их, прочитавши намере оних који су нам извештај и услове саставили, остаје нам само да се надамо да следеће године премијер Србије Александар Вучић неће моћи да се похвали, као што се похвалио ове среде, да смо најбољи европски ђак у овом региону: „Ми смо, несумњиво, најбоље оцењени, чак су и замерке најмање у односу на све друге.“

 

ПРОШИРЕЊЕ КОЈЕГА НЕМА Но, најпре и накратко да се подсетимо зашто је пут Србије у ЕУ толико неугодно налик путовању у ништа, па ћемо онда о примамљивим условима за наставак тако атрактивног путовања. Нови председник ЕК Жан-Клод Јункер, наиме, из своје је комисије, у којој иначе има места чак и за комесара за свемир (Марош Шевчович) избацио место комесара за проширење које је у досадашњој комисији заузимао Штефан Филе; уместо комесара за проширење добијамо пак комесара за преговоре о проширењу, што је већ само по себи сугерисало да током мандата Јункерове комисије, дакле до 2020. године, уопште и неће бити проширења већ само преговора о проширењу ЕУ. У писму о мисији свог комесара за преговоре са нама, Аустријанца Јоханеса Хана, Јункер је 10. септембра уклонио и сваку могућу преосталу наду домаћих европоклоника да је погрешно онакво тумачење назива Ханове функције. „После екстензивног проширења Уније у последњој деценији, следећих пет година представљаће период консолидације и никаквих нових проширења током нашег мандата неће бити“, јавно је Јункер саопштио Хану. Узгред буди речено, исто је ово – да Србија у ЕУ сигурно неће ући до 2020. године – још 2009. немачка канцеларка Ангела Меркел саопштила тадашњем председнику Србије Борису Тадићу, али је у међувремену оно што је остајало иза затворених врата постало толико неупитно да се без имало задршке обзнањује и овако јавно, у писму на интернет сајту Европске комисије. А после 2020, све и ако Европске уније тада буде и ако нас и даље буде занимала овако како нас занима данас? Никакве гаранције да ћемо бити примљени после 2020. не постоје, а тај је недостатак икакве гаранције садржан и у нашем Преговарачком оквиру с краја прошле године. У њему, наиме, стоји да будућа проширења ЕУ зависе и од „капацитета ЕУ, у свим његовим аспектима, да интегрише нове чланице“, да „динамика проширења мора узети у обзир капацитет Уније да прихвати нове чланице“, те да – и толико о томе – „по својој природи, преговори представљају процес који нема тачно утврђено трајање и чији исход не може унапред да се гарантује“. Уз све то, у Немачкој је однедавно почело и да се говори („Франкфуртер алгемајне цајтунг“) да се Западном Балкану, уместо ионако магловите могућности учлањења у ЕУ, понуди турски модел привилегованог партнерства, које пуноправно чланство у ЕУ заправо искључује.

Имајући, дакле, у виду овако фантастичну перспективу, пређимо на ЕУ похвале, замерке и услове за онакву перспективу. Што се похвала тиче, похваљени смо углавном за значајне а обичном свету безначајне продоре у административним потезима које смо повукли у виду усвајања разних закона што их од нас тражи ЕУ, понегде чак и у њиховој примени, а и примедбе се у највећој мери тичу прописа које тек треба да усвојимо и применимо, од безбедности хране, фитосанитарне политике и руралног развоја до рибарства или заштите интелектуалне својине. У најкраћем, добили смо више похвала и мање критика од, на пример, Босне и Херцеговине, којој је пак замерено малтене све. Вероватно најозбиљније критике Србија је добила због хронично катастрофалног стања у правосуђу, у чијем је сређивању начињен само „мали напредак“ због хроничне корупције која „упркос снажном политичком подстицају за борбу против корупције остаје раширена у многим областима и наставља да буде озбиљан узрок забринутости“, због партијског запошљавања у јавним службама и предузећима које је такође „предмет озбиљне забринутости“ јер 60 одсто запослених није запослено после отворених конкурса…

[restrictedarea]

Ово су замерке ЕК са којима би се углавном сложио сваки грађанин Србије. Као што смо и ми склони да се сложимо са оценом из извештаја да постоји „тенденција аутоцензуре у медијима“, али сва је прилика да не мислимо на исту тенденцију аутоцензуре; она која нама – и не само нама – упада у очи јесте првенствено аутоцензура на оном јавном сервису свих грађана Србије, који уосталом сви и плаћамо, а она се огледа у чињеници да се на тој јавној телевизији може чути мало до нимало гласова опонената владајуће политике српског ЕУ пута у празно, што на РТС-у грађани Србије немају прилике да виде и чују уреднике и новинаре најтиражнијег политичког недељника у Србији, „Печата“, а могу оне чија се ЕУ поетика од наше разликује у потпуности, што руководство РТС-а већ неко време чак оклева да прихвати и емитује рекламу (која, наравно, није бесплатна) за књигу аутора овог текста „Трећи метак. Политичка позадина убиства Зорана Ђинђића“… Елем, не наводећи конкретне примере, али очигледно због текуће кампање оптужби власти за цензуру медија која је заправо отпочела још оним пролетошњим, показало се неутемељеним оптужбама представнице ОЕБС-а за слободу медија Дуње Мијатовић, ЕК сада оцењује да „постоји брига због погоршавања услова за потпуно испуњење слободе говора. Недовољна транспарентност у вези са власништвом над медијима и изворима оглашавања и финансирања медија пропраћена је тенденцијом аутоцензуре у медијима“. Све у свему, ипак подалеко од „изузетно негативне оцене о медијима“ какву нам је најављивао амерички Радио „Слободна Европа“, што додуше не значи и да оцена заиста неће постати и негативнија – семе за то је посејано баш у овом извештају – уколико Александар Вучић престане да буде најбољи европски ђак на Западном Балкану. При чему се европским учитељима сигурно није допао Вучићев изазивачки одговор на њихову наводну бригу за слободу изражавања у српским медијима: „Очекујем да не постоје притисци из владе, али ни из страних амбасада.“

 

ЗАХТЕВИ Има, међутим, у извештају ЕК и сасвим другачијих замерки од оних са којима би се сложио сваки грађанин Србије, а такви су и захтеви који из тих замерки произлазе. А такве су иначе – да је боље да их нема – и неке од похвала које смо добили, попут похвала за одржану ЛГБТИ параду и за имплементацију Првог бриселског споразума о предаји остатака суверенитета над нашом јужном покрајином онима који су нам покрајину окупирали.

Од нас се, тако, тражи „даље прилагођавање“ прописа у вези са генетски модификованим организмима (ГМО) чији је промет у Србији данас забрањен, односно како се прецизира, иако документ говори о српским ЕУ интеграцијама, „финализација учлањења Србије у Светску трговинску организацију (СТО) остаје зависна од усвајања закона о ГМО који је у сагласности са правилима СТО, као што су тражиле Сједињене Државе“.

Тражи се и промена Устава Србије. „Реформе Устава на почетку мандата новог сазива парламента представљале би пресудни напредак у приступним преговорима“, наводи се. „Уставне промене треба да (…) се од самог почетка односе на питања од значаја за приступне преговоре.“ Иако се питање промене нашег Устава у овом њиховом документу не спомиње у вези са Косовом и Метохијом, мала је шанса да би КиМ преживело евентуалну уставну промену као јужна српска покрајина, будући да наш Преговарачки оквир, у тачки 38, изричито наводи: „Србија је посебно дужна да обезбеди да донети прописи, укључујући њихов географски опсег, нису у супротности са свеобухватном нормализацијом односа са Косовом.“

Што се пак свеобухватне нормализације односа са Косовом тиче, која има да се заврши „у форми правно обавезујућег споразума до краја приступних преговора са Србијом“ (тачка 12 Преговарачког оквира) ЕК тражи „отварање нове фазе у нормализацији односа“. А то значи да ће нас ускоро, после прошлогодишњег Првог бриселског споразума, ставити и пред други и ништа бољи, у шта нас, уосталом, уверава већ и то што је у статистичком анексу на крају извештаја ЕК навела, без икакве звездице или фусноте, да се Србија простире на 77.474 квадратна километара, а то је територија Србије без Косова…

Економија. Економија коју нам ЕК намеће јесте економија деструкције и апсурда. „Мали џепови (привредног) раста остају изоловани, потиснути слабом домаћом потражњом“, исправно се констатује, а одмах затим се – просто да човек не поверује – тражи да се слаба домаћа потражња и додатно ослаби тако што ће се ослабити куповна моћ становништва додатним мерама штедње: „Фискална консолидација мора још да буде ојачана и унапређена.“ И притом се, успут, разоткривају инспиратори позива овдашњег Фискалног савета да смањење плата и пензија буде што веће; „посебан нагласак на фискалну консолидацију“ стављен је, стоји у извештају, на министарском састанку министара економије и финансија чланица ЕУ и земаља кандидата у мају 2014, на којем су „пружене смернице за макроекономске изазове и структурне реформе“.

Штавише – сад већ доспевамо у зону потпуног апсурда или пак злочиначких намера – у извештају се констатује и да је „извоз остао једини мотор (привредног) раста“, али се од нас истовремено захтева да извоз, у Русију, ограничимо све док га и потпуно не обуставимо.

Србији се, наиме, замера што је ниво усаглашености са ЕУ спољнополитичким одлукама „значајно опао“ (усаглашеност од само 62 одсто, у односу на 89 одсто претходне године) и то „мора да буде поправљено“. Притом се не оставља нимало места сумњи да је овде реч о српском односу према Русији. Србија је, наводи се у наставку, „уопштено подржала суверенитет и територијални интегритет Украјине, али је била одсутна када се о томе гласало у ГС УН. Србија се није усагласила, пошто је позвана, са одлукама о увођењу рестриктивних мера у контексту илегалне анексије Крима и догађаја у источној Украјини. Српска влада пружила је уверавања да Србија неће активно покушавати да оствари непримерену корист од руског ембарга на пољопривредне производе из ЕУ.“

И не само што има да осуди Русију него Србија мора и да изминира гасовод „Јужни ток“ онако како то чини и ЕК. Међувладин споразум (ИГА) који су потписале Србија и Русија о изградњи ‚Јужног тока‘ није компатибилан са acquis-ом (скуп правних тековина ЕУ. Овде се мисли на тзв. Трећи енергетски пакет). Србија не сме да започне рад на изградњи ‚Јужног тока‘ све док се ИГА не усагласи са acquis-ом.“

Ово нама наређује Европска комисија, којој је пак то наређено из Вашингтона. „Печат“ је већ опширно писао о „Викиликсовим“ депешама америчке дипломатије које су показале како је (депеша 08BRUSSELS952) „ЕК дошла до нове доктрине: било који нови гасовод мора да има одобрење регулаторних тела ЕУ… Циљ је да се у руке Комисије стави дискреционо средство којим ће моћи да заустави пројекте гасовода ‚Северни ток‘ и ‚Јужни ток‘“, а тој је доктрини у виду подвале пак претходила америчка забринутост да би (07ANKARA2491) изградња ових руских гасовода „могла да се претвори у забрињавајуће (руско) политичко присуство у иностранству“, што „угрожава наш интерес у бившим чланицама Варшавског пакта и републикама Совјетског Савеза“, уз додатну забринутост (09STATE80223) „због способности Русије да изврши утицај на европске владе и економије које су претерано зависне од снабдевања руским гасом“. Тајно минирање „Јужног тока“, међутим, у међувремену се претворило у јавно, па је помоћница америчког државног секретара Викторија „ј…ш ЕУ“ Нуланд 2. октобра у Вашингтону, на Стратешком форуму САД − Централна Европа, и сасвим отворено критиковала европске лидере који „склапају прљаве послове што повећавају зависност њихових држава од једног извора енергије упркос њиховој прокламованој политици диверсификације“.

Истог је дана, 2. октобра, са Харварда стигло и признање да су заправо Сједињене Државе натерале ЕУ да Русији уведе санкције. „Истина је да они то нису желели да учине“, рекао је потпредседник САД Џо Бајден студентима, појашњавајући да су у санкције Русији Европску унију утерали „америчко лидерство и инсистирање председника Сједињених Држава, који је често морао безмало да посрами Европу и натера је да се усправи и истрпи економске ударце како би нанела штету (Русији)“.

Оно што су САД натуриле Европској унији, упркос њеним жељама и интересу, и у погледу санкција Русији и у погледу „Јужног тока“, Европска унија сад натура Србији. Поп ђаку, ђак црквењаку. Тако да нам, заиста, остаје само да се надамо да следећи извештај ЕК о напретку Србије неће за Србију бити похвалан као овогодишњи. Зато што то неће значити да смо се удаљили од Европске уније и сна о бољем животу који се из неког разлога с њом поистовећује, него ће значити да нисмо у корист сопствене штете урадили онолико колико је то Брисел, дакле Вашингтон, од нас тражио. И баш за толико ћемо се, онда, том бољем и достојнијем животу и приближити.

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Jupiii ! U Evropskoj pacijoj skoli,Jututunci ponajbolji !Dobicemo juhahaha,
    juhahaha,haha,haha.Druze Balakaha,a moze li i neki referendum pre nego
    sto se upiskimo od ovolike srece i radosti ?

  2. Srbija je tzv.”evropskim procesom”,svedena na “bosanski tamni vilajet”.
    I Vilajet i Srbija,imaju “visokog predstavnika”,koji nas uce,muce,menjaju nam Ustav,menjaju nam svest…sve sto smo dobili ratom,gubimo mirom,(ZBOG SAKE KORUMPIRANIH SRBA U VLASTI)…
    Tako smo u RS preneli fiskalnu politiku na Sarajevo,zahvaljujuci odmetnicima SDS od politike Karadzica,(EURO-SDS?)…
    Dodik pokusava da to vrati,ali kako kada ONI MOGU MNOGO VISE DA IZDAJU NEGO MI DA STVORIMO I SACUVAMO,kako???
    Pa kada su hteli da otmu JMBG,javio se Kojo i Sergej Trifunovic,i Ceda…da agituju da Sarajevo preotme JMBG i Srbima rodjenim u Banjaluci?
    A DEJTON NE KAZE TAKO…
    A STA BRIGA SRPSKOG IZDAJNIKA STA KAZE DEJTON?!
    Interesantna je UZIVLJENOST Vucica u situaciju,(dvadeset godina je u epicentru dogadjaja!),on kao nesto ocekuje,pa se kao iznenadjuje,pa je “ostriji” i od samog “visokog predstavnika”,kako kaze…
    Tako Srbija kao da ima DVA VISOKA PREDSTAVNIKA U BEOGRADU?
    Jos gore nego u tamnom vilajetu.
    Step by step,paso a paso,korak po korak…Srbija je sve bliza njima a sve dalja nama.Vilajet je dobio keca,a Srbija dvojku…
    Najbolji smo od najgorih djaka.Uzas.
    Dug se povecava,jedino obecanja i ocekivanja vlasti rastu…
    Posto smo iscrpeli sve “majdanske scenarije”,i zato NE TREBA DA IH SE PLASIMO…dakle,1991.komunista sa bradom,velikocrnogorac,Vuk Draskovic je sa TRI UZDIGNUTA PRSTA NAMETAO DEMOKRATIJU,pa su krajem devedesetih,1997.g. tzv.studenti,Ceda,pa drugi Ceda…psovali naciju i lomili Beograd,i prizvali NATO bombardovanje,pa su dosli petoooktobarci sa bagerom …da nas sahrane,i prakticno uspeli,u trecoj majdanskoj revoluciji…treba da se plasimo necega drugog,a to je AFRICKI SCENARIO,jer nam je 1 evro minimalna cena za 1 sat rada (u Spaniji je oko 3,5,u Francuskoj oko 9,u Nemackoj oko 8 eura…)
    U AFRICI JE PLATA 3 DOLARA DNEVNO,tako da ih “sijemo” ,mi zaradimo skoro 4 puta vise?
    ALI,CETIRI PUTA VISE OD NICEGA JE-NISTA!
    Sada ce od moje bliske rodjake,nepokretne,sa 80 godina,koja ima 70.000 dinara penziju da uzmu 9.900 dinara(!!!),(22% od iznosa preko 25.000),RADI REFORMI,radi vilajeta…
    Sta Brisel briga za anonimnog srpskog penzionera i njegovih ZARADJENIH 70.000?!
    Ne smem da joj kazem,jer cu da je ubijem na mestu, tom vescu…
    Gde ce vam dusa?
    VAMA VISOKIM PREDSTAVNICIMA.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *