Драгослав Љубичановић – Право постаје привилегија богатих

Разговарала Наташа Јовановић

Овако успостављен систем јавних бележника је у својим битним сегментима неуставан и уколико не буде хитно дошло до измена, последице по сигурност правног система биће несагледиве

Увођење јавнобележничке службе процес је који је, без сумње, почео знатно раније и представља само део у промени целокупног правног система наше државе, али власт која је преузела већ усвојена решења морала је да покаже државничку одговорност и да макар и по цену непопуларности изврши одстрањење оних одредби које нарушавају правну хармонију међу прописима Републике Србије. То је изостало, као, уосталом, и објашњење како је уведен тај систем и које су последице увођења тог система, каже у разговору за „Печат“ адвокат Драгослав Љубичановић.

 

Адвокатура се, иако је протест адвоката оцењен као „морално неприхватљив за већину грађана“, изјаснила да неће одустати од својих захтева. Да ли се Закон о штрајку може односити на адвокате?

Адвокати не одустају од својих захтева да се измени Закон о јавном бележништву, да се смањи паушални порез адвокатима и да се смени министар правде Никола Селаковић због лоше реформе правосуђа и дискриминације адвокатуре… Кад смо код опаске која је ових дана протутњала медијима да је обустава рада адвоката „морално неприхватљива за већину грађана“, осећам потребу да се ипак осврнем на моралну лекцију коју нам држе представници власти. Јер нејасно је како су успели да преброје грађане који су изразили „морално гнушање“ над обуставом рада адвоката, а да се истовремено оглуше о став грађана Републике Србије везан за манифестацију промоције вредности организација ЛГБТ заједнице.

Друго, морам да укажем на један терминолошки проблем који је, изгледа, збунио и представнике власти. Адвокати су обуставили рад а таква обустава се колоквијално у народу назива „штрајк“. Услед ове терминолошке забуне власт је устврдила да су адвокати дужни да поштују одредбе Закона о штрајку. Тако, тврде да мора да се поштује минимум процеса рада, али и то да они који желе да раде нису у обавези да поштују штрајк. Дакле, у питању је потпуни правни промашај. Наиме, адвокатура је самостална делатност у којој адвокати имају улогу послодаваца, а не запослених. Обустава рада је наступила одлуком надлежних органа Адвокатске коморе Србије, а сходно Уставу, Закону о адвокатури, Статуту АКС и Кодексу адвокатске етике. Дакле, није у питању штрајк, већ обустава рада.

Какав епилог може донети сукоб, који се очито не стишава, између Министарства правде и Адвокатске коморе?

Епилог су последице, али не протеста и обуставе рада адвоката, већ на првом месту незаконитог рада државних органа и власти. Председник Високог савета судства Драгомир Милојевић оценио је да су негативне последице већ наступиле. Оне су видљиве у судовима у којима се не одлучује о правима грађана, затим у чињеници да је обустављен скоро у целости правни промет непокретности у Србији, те општој правној несигурности. Томе треба додати да су опали буџетски приходи које је држава убирала од наплате такси од судске овере, а постоје и бројне друге директне и индиректне последице. Међутим, теже су оне на први поглед невидљиве последице, које следе након урушавања правног система, а које су погубне по целокупно друштво. Узгредна, али можда и најтежа последица свих дешавања јесте урушавање поверења грађана у власт, као и у правосудне институције.

[restrictedarea]

Један од захтева адвоката је и измена Закона о јавном бележништву. Која је главна замерка увођењу нотарског система у Србији?

Овај систем је неуставан јер су закони којима је систем уведен неуставни, односно поједине њихове одредбе нису у сагласности са Уставом. Већ су поднете бројне иницијативе Уставном суду, и то против Закона о јавном бележништву, Закона о промету непокретности и Закона о ванпарничном поступку. Оспорене одредбе не нападају наведене законе као прописе који устројавају систем нотара, већ искључиво оне њихове одредбе које нарушавају већ постојећи правни поредак и правну традицију. Оспорене су, пре свега, одредбе којима се укида могућност да грађанима у правним пословима од великог значаја правну помоћ пруже адвокати чија је то примарна и инхерентна дужност. Такође, у тим уставним иницијативама оспорене су и одредбе које вређају основно начело поделе власти, али и уставне гаранције у којим областима о правима грађана одлучује искључиво суд, јер се овим решењима део искључиве судске надлежности препушта нотарима. Дакле, овако успостављен систем јавних бележника је у својим битним сегментима неуставан и уколико не буде хитно дошло до измена, последице по сигурност правног промета биће несагледиве.

Адвокати се позивају на бројне незаконитости у увођењу нотарског система у односу на сам Закон о јавном бележништву. О којим незаконитостима је реч?

Незаконитости су бројне, почев од тога да су за јавне бележнике именована 94 лица, уместо 100 колико је законски минимум за формирање коморе, која је већ донела правилнике по којима они већ поступају, па дотле да никада није формирана нити је свој посао обавила комисија која је требало да на лицу места утврди за сваког конкретног нотара да ли је испунио материјалне услове за обављање јавнобележничке службе.

Навели сте да је овај систем уведен у потаји. Шта је томе разлог?

Закон којим је промењен Закон о промету непокретности, а којим се битно задире у постојећи правни поредак, донет је у хитном поступку, без јавне расправе и без утврђивања општег интереса такве хитности. Штавише, закон је усвојен у недељу 31. августа, а ступио је на снагу сутрадан 1. септембра! Дакле ступио је на снагу након мање од 24 сата од доношења! Страно је правној традицији у овој држави да се ствари из искључиве судске надлежности поверавају јавним бележницима, као што је страно и да се послови пружања правне помоћи поверавају искључиво нотарима. Нарочито је страно нашој правној традицији то да су грађани у остваривању својих права и интереса пред јавним бележницима, као лицима која врше поверена јавна овлашћења, лишени могућности да по слободној вољи ангажују адвокате. На факултетима се нисмо сусретали са оваквим тенденцијама у правној мисли. Став адвоката не треба схватити као напад на установу јавних бележника нити као напад на именоване јавне бележнике, јер не мислим да је сам по себи систем јавних бележника лош. Оно што јесте лоше то је да се овакав систем увео неспретно и нетранспарентно, кршењем Устава, увођењем правне несигурности, али супротно правној традицији без слуха за правничку струку.

Посебну пажњу јавности привукао је проблем јавнобележничке тарифе.

Пред увођење овог система, невешто, али наглашено, објашњено нам је како ће сада трошкови овере уговора о промету непокретности у ствари бити нижи за грађане, а не као до тог тренутка до којега су морали да плаћају и адвоката и судску таксу за оверу уговора. Дивног ли примера бриге за грађане! Међутим, у пракси је то сасвим другачије.

Раније су грађани плаћали судску таксу и адвокатски хонорар, али су плаћали и судску таксу на оверу заложне изјаве, а врло често и таксе за оверу специјалног пуномоћја и предуговора. Док су таксу за оверу уговора о купопродаји непокретности и адвокатски хонорар плаћали у зависности од вредности непокретности, овере свих осталих аката су плаћали фиксно према таксеној тарифи суда. Данас се све таксе за овере свих аката плаћају  према вредности непокретности, па се такса на уговор о поклону непокретности плаћа према вредности непокретности, док се раније плаћала само фиксна такса.

Како објашњавате чињеницу да се у прилог новом закону могло чути да ће његовом применом грађани бити сигурнији у правном промету јер нотари, за разлику од адвоката,  одговарају целокупном имовином.

То није све. Чак се тврдило и то да је адвокатима понуђено да и они састављају уговоре, али да одговарају целокупном имовином као и нотари, што су адвокати одбили. Ово су листом неистине јер адвокат за свој рад и иначе одговара целокупном имовином, па тако и за уговоре које сачини. Грађани нису имали прилику да сазнају да нотари у уговоре  стављају клаузуле којима се ограђују од одговорности за штету која може да наступи за грађане. Такође, грађанима нико није предочио да су рокови у којима ће остваривати своја права знатно продужени јер се термини за приступање нотару одређују у много дужем периоду, па чак и од по неколико месеци.

Како нотарски систем функционише у другим земљама, те да ли је Србија у стварању модела јавнобележничке службе применила правна искуства Европе?

У упоредној правној пракси, а нарочито у пракси држава чланица ЕУ претежнији су управо модели у којима нотари немају оваква овлашћења. Поставља се питање зашто се ми нисмо руководили, на пример, моделом нотарске службе који се примењује у Немачкој где постоје државни нотари, приватни нотари и на крају, једна сасвим посебна врста а то су адвокати нотари. За разлику од прве две, трећа врста не може да оверава све правне акте, нити да врши све оне послове које могу прве две врсте нотара. По правилу, они оверавају акта која састављају адвокати. Такође, није ограничен број нотара који се региструје за неко подручје. Могућност овере у искључивој форми нотарског записа има алтернативу у форми овере потписа на правном послу који је сачинио адвокат. За разлику од оваквог решења које важи у једној правно уређеној држави, ми смо изабрали управо у овим битним сегментима супротни модел. Код нас постоји искључиво једна врста нотара, и то приватни нотари. Такође, код нас је ограничен број нотара и он не може да буде већи од једног нотара на 25 000 становника. Првог септембра нису на дужност ступили ни сви нотари тако рестриктивно одређени, па су посао који је раније обављало на хиљаде адвоката и судских оверитеља сада преузела 94 нотара.  Искључиво право састављања и овере уговора о промету непокретности, али и других правних послова имају искључиво нотари. Тиме смо малом броју људи дали монопол у једном јако битном сегменту правног промета, и то без могућности да адвокати грађанима у тим стварима пруже правну помоћ.

Да ли у оваквим околностима Закон о јавном бележништву може заживети?

Овај Закон је осуђен на пропаст не због адвокатског протеста и рада Уставног суда, већ из једног сасвим другог разлога. Наиме, власт није објаснила грађанима да ни првобитна верзија Закона из 2011. године, као ни верзија из 2013. нису добиле позитивно мишљење Европске комисије. У питању је онај разлог који све власти у овој држави у задњих 14 година највише тишти а то је став ЕУ. Поглавље у претприступним преговорима са ЕУ које се односи на правосуђе неће моћи да се успешно оконча уколико сви они прописи које буде тражила ЕУ не добију позитивно мишљење. Неко је свесно дозволио да ступе на снагу закон и систем који ће морати да буду промењени. Остаје да нагађамо зашто.

У полемици са адвокатима Министарство је потегло и неке правничке аргументе.

Били смо сведоци тврдње да они адвокати који не желе да поштују одлуку своје коморе могу да раде а да ће у случају одлука дисциплинских органа своје коморе против њене одлуке моћи да воде управни спор! Одраније се судска пракса изјаснила о овом питању, а то је да не постоји могућност вођења управног спора против одлуке дисциплинског органа коморе! Према адвокатима је примењена и мера обуставе од извршења Упутства Адвокатске коморе Србије решењем владе. Поново апсолутни правни промашај! То би било као да је влада обуставила од извршења Устав Јапана. Штавише, влада је покренула поступак за оцену уставности истог Упутства пред Уставним судом. Уставни суд се одраније изјашњавао по захтевима за оцену уставности упутстава, где је усвојио став да упутство није општи правни акт који подлеже испитивању од стране Уставног суда. И о овоме постоји објављена одлука Уставног суда.

Да ли је први протест адвоката у јулу ове године био мотивисан тек повећањем пореза, или и, како је објаснила Адвокатска комора, самим стањем у правосуђу?

Сетимо се да је прва обустава рада почела због неразумног и незаконитог подизања пореског оптерећења адвокатима. У времену када свим запосленим људима опадају приходи и примања, па самим тим и пореске обавезе, једино ко се додатно оптерећује јесу управо адвокати! И то порезима и доприносима у односу на зараду. Свим адвокатима који порез плаћају паушално пореска оптерећења су повећана за више од 40 одсто, док су значајном броју адвоката обавезе повећали за 70−100 одсто, а једном броју колега су повећали за 100−300 одсто! Овакво повећање извршено је на основу незаконите уредбе и подзаконских аката Пореске управе. Следи да они адвокати који не могу да плате утврђене обавезе морају да престану да се баве адвокатуром, док ће они који наставе да се баве својим послом морати да наметнуто пореско оптерећење превале на грађане као крајње кориснике услуга. Последица је да ће држава агрегатно наплатити мање пореза, јер ће бити мање пореских обвезника. Осим тога, грађани неће моћи да измирују своје обавезе према адвокатима, па ће бити ускраћени за њихову стручну правну помоћ, а што ће опет угрозити правну сигурност и интересе грађана. Дакле, право полако постаје привилегија богатих, ко буде имао новца, биће сигуран, а ко не буде, биће препуштен бирократији на милост и немилост.

[/restrictedarea]