Владимир Иванович Јакуњин: Русија у својим генима има отпор и мржњу према рату!

У част обележавања 100-годишњице од почетка Првог светског рата протекле недеље је у организацији Фонда Светог свехвалног апостола Андреја Првозваног, Центра националне славе Русије и Београдског форума за свет равноправних у београдском Центру „Сава“ одржана Међународна научно-друштвена конференција под називом ,,Велики рат и почетак новог света: актуелно подсећање за човечанство“ и свечана церемонија откривања спомен-обележја посвећеног руским и српским војницима погинулим у Првом светском рату крај бедема Београдске тврђаве. Конференцију, која је уприличена пред 100-годишњицу почетка Првог светског рата и представља широк међународни научни и друштвени дијалог о најактуелнијим аспектима историје Првог светског рата и њиховом утицају на савремени систем међународних односа, отворио је Владимир Иванович Јакуњин, председник Попечитељског савета Међурегионалног друштвеног фонда Центар националне славе, Фонда Светог свехвалног апостола Андреја Првозваног, председник-оснивач Светског друштвеног форума Дијалог цивилизација. Јакуњин, који, осим поменутих, обавља још низ значајних функција, укључив и позицију председника ОАО, директора Руских железница и председника Међународног савеза железница, на конференцији је говорио на тему ,,Први светски рат и нови свет“.
Дајући у разговору за „Печат” оцену резултата конференције, Владимир Иванович Јакуњин напомиње и како сматра да је она, заправо, открила оно што се може назвати „горњим слојем проблема а да ће се онај лед који егзистира дубоко унутар проблема, тек испољити“.
Појашњавајући ову оцену, наш саговорник открива и неке појединости о организацији београдског скупа:

Разговарала Мила Милосављевић
[restrictedarea]

Резултатима конференције претходио је део огромног припремног рада са партнерима, понајпре на избору модератора, учесника конференције и ту смо веома лако пронашли заједнички језик са српским партнерима, који су схватили на прави начин значај конференције. Оно што издваја овај скуп од свих оних који су посвећени Првом светском рату јесте то да се нисмо задржавали на историјским чињеницама и на ономе што је било, већ на тражењу повезаности тих догађаја са данашњом ситуацијом у свету и могућем одређивању узрока који су довели до рата. Позната је чињеница да ратове изазивају не обични људи, већ државне елите. Веома сам срећан и сматрам великим успехом прихватање учешћа на скупу председника Вацлава Клауса, кога је сама идеја конференције веома заинтересовала, као и наступ Џејмса Бисета из Канаде, који је показао сјајну анализу трансформације НАТО од стварања са циљем да штити свет, у шта је и сам Џејмс Бисет веровао, па до његовог претварања у агресивну структуру. Његов наступ значајан је утолико што је из позиције једног западњака. Он је говорио о чињеници да је НАТО изневерио основне принципе делујући на кризним жариштима и примењујући силу мимо одлуке Савета безбедности. Бисет је, говорећи о трансформацији НАТО у агресивну структуру, заправо изнео кључну ствар а то је да је данас више него икада потребна права информација како би се конфликти разрешили на праведан начин. Као пример навео је Украјину, где руски канали јављају једно, украјински и западњачки друго. Све ово сматрамо великим успехом, понављам, тим пре што ово није потекло из уста неког руског револуционара, већ једног човека са Запада, каже Јакуњин.

Који су то званични закључци које сте донели после завршетка конференције?

На основу усаглашавања ставова са модераторима, донели смо одлуку да су питања која смо разматрали толико дубока и траже дубоку анализу и зато нисмо донели завршну декларацију. Зато смо се сложили да ја као копредседник конференције наступам у своје име и излажем закључке конференције и то ће бити и званично представљено као документ. Могу само да кажем да је основни закључак конференције неспорна веза догађаја који се одвијају данас и догађаја који су се одвијали у Првом и Другом светском рату. Као што је било и раније, тако је и данас. Прави циљеви рата јесу тежња ка хегемонији, диктатури, преузимање ресурса и гушење слободног и другачијег мишљења. Бенефитори тих криза и ратова су представници нове елите политичке класе коју смо назвали глобална финансијска олигархија.

Форум којим председавате носи назив Дијалог цивилизација. Колико је, заправо, овај дијалог могућ будући да је реч о цивилизацијама које говоре различитим језиком (не мислим ту на језик као језик, већ на суштину бића, рецимо, цивилизације Запада и ево, нас са Истока, Русије пре свега)? Желим да вас питам да ли је у тренутним околностима овај дијалог могућ и како га спровести. Не чини ли вам се, као врхунском познаваоцу прилика, да живимо у време монолога, који је основна препрека дијалогу?

Дијалог не може да постоји међу цивилизацијама. Између њих има места само дипломатском дијалогу, а он је нарочито важан у ситуацијама кад имамо страну која искључиво води монолог и настоји да силом наметне другима своја решења. Као председник Форума Дијалог цивилизација заступам тезу да, као што рекох, нема дијалога међу цивилизацијама, али га и те како има и треба да га буде међу народима, између нас и вас, између вас и мене. То је дијалог, а између дипломата постоје само преговори. Дипломате морају да бране у тим преговорима страну која их је поставила на тај положај. Наравно да би требало тада да заступају интересе целог народа, државе коју представљају, а не само одређених уских финансијских и других кругова моћи. Наш Фонд бележи позитивно искуство дијалога између различитих народа, држава. Стога могу да кажем да верујемо у дијалог и моћ коју он има. Наша основна платформа се заснива на дијалогу који почива на осведоченим принципима демократије, равноправности, поштовања живота људи, принципима толеранције, поштовања. Само у овим условима и уз поштовање ових принципа које подразумева дијалог између свих нивоа друштва могућ је опстанак ове идеологије.

Како бисте прецизније дефинисали улогу Форума Дијалог цивилизација?

Што се тиче нашег разумевања своје улоге, држимо се изреке да „реку чине потоци“ и ми представљамо управо један такав поточић који ради свој посао. Све што радимо одговара нашем грађанском разумевању, принципима и одговорности пред собом, пред својом децом и државом и наш став и намера нису да добијемо неке привилегије. Нас нико од стране државе не финансира. Наш став је отворен и управо та отвореност привлачи људе. Људи разумеју шта је искрено, а шта није. Ми радимо са различитим људима. Можда је тешко замислити да за једним столом седе са бившим комунистима, бившим дипломатама представници неке данашње друштвене групације, попут председника Клауса који је издејствовао мирну поделу Чешке и Словачке и говори о тоталитаризму комунистичког режима. Сви ти људи седе заједно, отворено разговарају и то јесте дијалог.

Русија је некада имала сјајне односе са НАТО. Чак је и премијер Медведев 2010. године, на скупу у Лисабону, давао сасвим оптимистичне изјаве о будућој сарадњи у том правцу. Како из данашње перспективе изгледа тај период и како објашњавате актуелну промену односа овог војног савеза према Русији?
Могу да кажем да је поверење које су и Горбачов и Јељцин пружили својевремено западним лидерима, заправо, изневерено. Русија се повукла из Европе на уверавање НАТО да неће да се проширује после тога, међутим, оно што је уследило а што смо сви убрзо увидели јесте једна велика политичка превара. После искреног уверавања у поштовање договора и настојања у јачању поверења, које су јасно и недвосмислено исказали руски лидери у договорима и практично, НАТО је – слагао, напустивши основне принципе на којима је својевремено устројен. О томе најбоље сведочи изјава амбасадора Канаде, који је рекао да је за време свог рада био поносан на рад НАТО јер је та организација била створена за заштиту мира. Јасно је утврђено да НАТО не може да примени силу без одлуке Савета безбедности. По његовом, али не само по његовом мишљењу, НАТО је доживео потпуну трансформацију од организације основане са циљем очувања мира. На волшебан начин склоњена су оснивачка документа алијансе, тако да су амерички председници могли да сва ангажовања и интервенције у примени силе без одлуке Савета безбедности подведу под „изузетке“. Уз све то имамо и декларацију САД која потврђује њихово право да примењују силу где год имају свој интерес.

БРИКС – као нова и моћна интерконтинентална организација – све убедљивије јача. Шта су приоритети у овој глобалној економској сарадњи и како ће се она убудуће развијати?
У сваком случају, ја могу овде да искажем само своје лично мишљење. Ја нисам политичар и проговарам из једног другог угла, угла политиколога који се бави проучавањем оваквих појава. Оснивање БРИКС је у почетку била природна реакција држава које не припадају англосаксонским нацијама. Према тој ситуацији, насталој као природна реакција на систем базиран на само једној валути која је створила различите основе и услове у конкуренцији на тржишту. БРИКС је, заправо, био одговор, иницијатива да се ово промени и да се у свету економије понуди алтернатива. Нормално је да САД у овоме види опасност, јер је угрожен једини производ који њихова економија има, а то је долар. Цена његове производње је само четири цента. Све остало је профит. Стога је јасно да ће било који други потез или корак у остваривању, афирмацији неке друге валуте изазвати реакцију Америке усмерену на подривање и угрожавање, осујећивање такве иницијативе као што је БРИКС.

Све јасније и одређеније се говори да је у заоштреним међународним односима, практично новом хладном рату – на делу, како се то често именује, сукоб цивилизација. Какав је ваш коментар?
У оквиру конференције бавили смо се темом Првог светског рата, као и актуелним проблемима новог светског система и проблемима савременог света. На овој конференцији били су измењени закључци једног погрешног а увреженог мишљења да је конфронтација два система завршена. Наравно да није, јер данас постоје кризне тачке попут Палестине, Ирака, Либије, Сирије. Ту је и горућа ситуација у Украјини, затим у арапском свету. Те тачке и ти сукоби изнедрили су нови вид рата, а то је информациони рат. Истовремено, сва ова жаришта отварају један нови фронт хладног рата. Моје мишљење је да се, заправо, ништа није променило током свих протеклих деценија када је хладни рат у питању и да су узроци криза и избијања ратних жаришта остали исти. Ништа се није променило. Глобални светски олигархат настоји да влада светом и у том циљу вешто продукује вештачке кризе и ратове и у томе је кључ тог новог хладног рата.

Бројни аналитичари тврде да у оваквом – сукобљеном и узнемиреном свету, у ситуацији несумњивих претњи за опстанак човечанства – управо Русија, посредно и непосредно, нуди алтернативу свету. Мислите ли да је то тачно?
Целокупна историја Русије, ако се гледа објективно, јесте историја посебне цивилизације која се не намеће и не истиче. То је природна, неагресивна цивилизација, са својом историјом, својим системом, православљем, хришћанством, која је одолевала многим историјским преокретима. Русија је одувек била тврђава која је бранила Европу од најезде азијских племена. И за време експанзије Монгола и током Другог светског рата, Русија, СССР је поднела највећи терет и дала највише људских жртава. А читава ова напета ситуација данас у свету усмерена је на уништавање Русије. Владавина те, такве слепе политике, једностране, вишестандардне, лишена је сваке визије будућности света. Та политика, што стоји иза оваквог сценарија који обилује вештачки створеним жариштима и ратовима усмереним на уклањање Русије, у потпуној је супротности са реалношћу. Свет не може да опстане без Русије, чак и да се склонила са сцене. Јер, Русија са својом историјском прошлошћу, са својим православним коренима, представља позитиван пример за све државе и нације. Русија негује једнако принцип самопоштовања и поштовање према другима, а као држава која је у ратовима изгубила огроман број својих грађана има, могу да кажем, генетску мржњу према рату!

Геополитички рат бесни. Како ће се он, према вашем виђењу, даље одвијати?
Себе сматрам клиничким оптимистом, без обзира на то колико је ситуација тешка и што има веома мало разлога за веру у оптимистично разрешавање ситуације и за наду има веома мало простора. Поновићу и овом приликом оно што сам споменуо одговарајући на ваше претходно питање: Русија у својим генима има отпор и мржњу према рату! Свој оптимизам поткрепљујем чињеницом да су људи разумна бића и да су духовност и разум оно што нас разликује од животиња. И на својој конференцији у Београду дошли смо до позитивне формуле, тако да верујем да ће човечанство наћи неко решење и да ће имати снаге да превазиђе зло и да ће наћи снаге да консолидује своје снаге у борби против тог зла. Нико не може да ме убеди да је раздвајање, сепаратизам, развијање мржње у човеку – пут. Сматрам да је мушко-женско начело једини начин опстанка света. Сматрам да је породица заснована на заједници мушкарца и жене језгро опстанка наше цивилизације.

У којој мери је на конференцији третиран проблем Украјине?
У незваничном делу, али и кроз реферате дотицали смо тренутни проблем у Украјини. Нисмо дошли до одговора, али постоји много ствари о којима се може говорити. На пример, о томе да у Украјини имамо људе који се нису декларисали раније као фашисти и екстремисти и који су од догађаја на Мајдану заузели антируску позицију. Са друге стране, имамо професоре Кијевског универзитета, који су се од почетка залагали за дијалог са Русијом. Њихови наступи су снимљени путем мобилних телефона и прослеђени служби безбедности и ти људи су осуђени на осам година због антиукрајинске пропаганде. То је чињеница која није толико позната. Такође, веома важна чињеница, која није толико позната, јесте ексхумација жртава на југоистоку Украјине. То је све снимљено. Људи су тамо заиста страдали. Ми овде можемо да говоримо о нацизму, о фашизму, који нема оправдања, и такви поступци не могу да наиђу на одобравање.

Шта мислите о притисцима које подноси Србија у вези са исказивањем јасног става поводом сукоба у Украјини, односа са Русијом, признавања или непризнавања Крима, „Јужног тока“…?
Србија се данас налази под тешким притиском, али видим да добро издржава ударе. Када ме је један новинар питао да ли Србија може у овој ситуацији да задржи неутралан став одговорио сам му да ова земља која је за време Другог светског рата била партизанска не може да буде неутрална према појави фашизма данас у свету. Што се тиче подршке српској инфраструктури, Русија је спремна да улаже у Србију, тако да Американци могу да одахну.

___________________________________________________________________________

Поред звања која смо поменули, Владимир Иванович Јакуњин ангажован је и као  – копредседник Асоцијације Франко-руски дијалог, научни руководилац и председник Попечитељског савета Центра за проучавање кризног друштва, шеф Катедре за државну политику Факултета политикологије Московског државног Универзитета М. В. Ломоносов, председник Попечитељског савета Добротворног фонда за доделу социјалне помоћи деци Раширите крила, члан Попечитељског савета Фонда Руски свет, председник Комисије за саобраћај и саобраћајну инфраструктуру Руског савеза индустријалаца и предузетника, доктор политичких наука. Гостујући професор у Стокхолмској школи за привреду, почасни доктор Дипломатске академије Министарства иностраних послова Русије, председник Међународног савеза железница, председник Управног одбора ГЕФЦО, руководилац Центра за научна истраживања и остваривање мегапројекта Интегрални евроазијски саобраћајни систем (Институт за социјално-политичка истраживања Руске академије наука). Копредседник Савета за пословну сарадњу Русије и Француске, члан Председништва Савета руског Удружења политиколога и стални члан Руске академије социјалних наука.

___________________________________________________________________________

АМЕРИКАНЦИ СЛАБИ У ГЕОГРАФИЈИ
На питање новинара током конференције за штампу одржане после завршетка Конференције ,,Велики рат и почетак новог света“ како коментарише изјаву амбасадора САД на тему Путиновог доласка у Београд Владимир Иванович Јакуњин је рекао:
„Што се тиче изјаве америчког амбасадора, ја сам и раније имао сумње да се у најбољим високошколским установама Америке будућој елити дају права знања из историје и политике, зато што смо више пута били сведоци како Американци бркају делове света, континенте, ко је с ким контактирао и тако даље. Оваква изјава само значи да овај амбасадор не познаје тако добро историју Другог светског рата и историју Великог отаџбинског рата, кад каже да су Београд ослободили Украјинци, али можемо да му пошаљемо књиге на ту тему, уколико зна да чита.“

___________________________________________________________________________
[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *