Рак, пошаст која се исплати

Све је већи број децe која су после клиничких испитивања и примене Протокола у лечењу − отписана. Oна су неколико месеци раније могла бити излечена

Пише Мара Кнежевић Керн

Док нас европски мисионари убеђују да је суверенитет први терет који треба одбацити пред узлетање ка плавом небу са жутим звездицама, забринути француски интелектуалци све чешће постављају питање: „Куда то иде европска Француска?“

ФРАНЦУСКА – СЕНКА СЕБЕ Суочен са дубоком националном кризом, директор института L‘Ecole de Guerre Economique Кристијан Арбуло објавио је књигу „Сабордаж“ (Sabordage) − како је Француска уништила своју моћ, оптужујући елите да су одустале од идеје о суверенитету: „Француска је 2014. постала сенка себе, зато што браниоци либералног модела (десни и леви) нису успели да се дистанцирају од ‚пацифистичког‘ тумачења глобализације тржишта, не схватајући колико то утиче на свакодневни живот грађана. Овај процес је захватио све поре друштва и може се дефинисати једном речју: самоуништење.“
Како то изгледа на пољу здравствене заштите, може се видети из aпела др Никол Делепин, руководиоца Педијатријско-онколошког одељења у болници Garches, затвореног 7. августа декретом председника Републике „из безбедносних разлога“.
[restrictedarea] Побуна др Делепин је уследила након објављивања „Плана канцер 2014 –2019“, представљеног нацији од стране Франсоа Оланда (4. фебруара 2014) насталог после вишегодишње „здравствене реформе“ како би се успоставила монструозна мрежа бирократских прописа на штету медицинске струке и пацијената. „План канцер“ омогућава преливање новца намењеног болесницима у руке предатора, распоређених у хијерархијској пирамиди, на чијем врху је председник Републике.
Одлучна да одбрани струку, своје одељење и пацијенте, др Делепин је послала отворено писмо председнику Оланду надајући се да се ради о пукој неинформисаности. Показало се да је писмо господину председнику било узалудно, као што је био узалудан покушај шансонијера Бориса Вијана да поемом „Дезертер“ дирне срце господина председника (1954) поручујући му да његова генерација не жели да учествује у империјалним ратовима.

ЕЛИМИНАЦИЈА САВЕСНИХ ЛЕКАРА Др Делепин је у свом „дезертерском“ писму дала анализу погубног стања у француском здравству, с посебним освртом на криминализацију онколошке струке, приложивши детаљну анализу трошкова: „Од 2009. до 2013. потрошено је феноменалних 1,9 милијарди евра, уз 1,5 милијарди евра планираних за 2014. за ‚комуникацију међу креаторима новог здравственог поретка‘. А та комуникација полази од председника Републике који именује председника Националног института за рак, овлашћеног да по сопственом нахођењу изабере сараднике за сваку врсту рака. Подразумева се да препоруке добијају само ‚стручњаци‘ спремни да бране интересе лобија, да би временом били промовисани у ‚лидере мишљења‘ – ауторитете ‚чија се не пориче‘. У игри је и колосална сума од 18,20 милиона евра, намењених ‚најбољим условима за дијагностику‘ (заобиђени сви пратећи сегменти бриге о болеснику) плус 57 милиона евра за ‚идентификовање центара за координацију дијагностике, за сваки објекат намењен лечењу пацијената‘, као и 25,7 милиона евра за ‚стварање услова за успостављање систематске координације актера заинтересованих за бригу о пацијентима‘. ‚План‘ предвиђа и издвајање 1,5 милијарди евра за ТВ рекламе против пушења. Уместо да се покрене борба против пестицида, ендокриних поремећаја, утицаја радиофреквенције на здравље… они троше новац на промоцију срамних вакцина против рака грлића материце, колико неефикасних толико и штетних (забрањених у Јапану из безбедносних разлога).“
Шира јавност је у могућности да се упозна са детаљима ове глобално организоване пљачке захваљујући књизи др Делепин „Рак, пошаст која се исплати. Тоталитаризам у третману канцера“ (Le Cancer, un fleau qui rapport). Она износи детаље макијавелистичких метода коришћених за елиминацију савесних лекара, полазећи од сопственог искуства: „Систем настоји да се отараси лекара као што сам ја, не бирајући средства: у свим болницама у којима сам до сада радила долазило је до смањења броја постеља на мом одељењу, а тврдим да иза затварања Дечјег одељења клинике Garches стоје веома утицајни кругови, делујући из позадине.“
Др Делепин је почела интензивно да се бави остеосаркомом након сазнања да се у Француској годишње дијагностикује 200 случајева рака костију. Свој рад са пацијентима је ускладила са супругом, хирургом др Жераром Делепином, чији су прецизни хируршки захвати спасавали бројне пацијенте од ампутације. Уместо (Протоколом предвиђених) дуготрајних терапија са неизвесним исходом, др Жерар је пацијенте одмах оперисао да би др Никол наставила са хемотерапијом, процењујући дозу за сваког пацијента посебно. Резултати овакве „ултраперсонализоване процедуре“ донели су јој међународни углед.

ДЕЦА – ПОКУСНИ КУНИЋИ Др Никол указује на опасност од шаблонизованог приступа болесницима, уз максимално ограничавање простора за самостално одлучивање врхунских професионалаца: „Болесник је претворен у збир симптома, снимака и лабораторијских налаза убачених у компјутер да би их машина, после обраде, избацила у виду обавезујућег Протокола, без права на било какву корекцију.“
Она се побунила против диктатуре „програмера“ нагласивши да њени противници нису могли да је оптуже за „надрилекарство“ нити за примену „алтернативних метода“, већ јој је замерено што се посвећује сваком пацијенту посебно, иако тиме није кршила Протокол, већ га је прилагођавала тренутном стању организма детета и специфичностима тумора. „Наши пацијенти су били под даноноћним лекарским надзором како би се у правом тренутку терапија модификовала и кориговала на лицу места. Овакав приступ проглашен је застарелим, непрактичним и неекономичним ,у нескладу са општим званичним Протоколом‘, а моје одбијање да децу излажем ризицима експерименталних лекова и метода било је пресудно за затварање Одељења.“
У мрежи прецизних прописа и упутстава медицине за 21. век недостаје само једна копча: анализа успешности компјутеризоване процедуре. „Нигде нису објављени подаци о стопи излечења, квалитету живота пацијената, стопи морталитета, броју рецидива… једном речју – нико не преузима одговорност за овакав рад.“
Др Делепин оптужује велике центре за лечење канцера, као што су L‘institut Curie и L‘IGR de Villejuif, за служење интересима фармацеутских компанија, претварајући децу у покусне куниће. „Иако постоје бројне, у пракси проверене и ефикасне ‚старе‘ методе лечења, лекари их избегавају да се не би огрешили о директиве ‚Плана канцер‘. Систем их приморава да се приклоне ‚новим‘ експерименталним методама и лековима, у искључивом интересу фармацеутског лобија, претварајући мале пацијенте у бесплатне експерименталне куниће. Тврдим да ‚План канцер‘ убија клинику, убијајући уметност лечења, прогласивши крај слободе преписивања лекова.“

СТРАХ ОД РАКА – МОЋНО ОРУЖЈЕ Закон о болничким пацијентима на локалном нивоу из 2009. предвидео је, међу условима за акредитацију, укључивање максималног броја пацијената у терапеутске експерименте. „Овај ауторитарни систем роботизоване медицине уводи у праксу нова правила: на неким одељењима родитељима није дозвољен контакт са болесним дететом, ни увид у начин лечења, а једној девојчици су ампутирали ногу без сагласности родитеља. Експериментисање новим лековима доноси зараду од 7.000 евра по пацијенту, а да родитељи претходно нису били обавештени да се ради о експерименту. Уверени да све што је ‚ново‘ мора бити боље од ‚старог‘, неки пацијенти су више ценили лекаре спремне да им понуде ‚нови лек‘, чију цену у потпуности покрива социјално осигурање, што за болнице представља значајан извор прихода.“
Статистички подаци говоре да се рак костију код деце у последњих 20 година ређе лечи него раније: „Ампутација је поново у моди иако смо ми на нашем одељењу, захваљујући побољшaњу режима лечења развијеном у САД између 1980. и 1990. излечили 90 одсто пацијената. Нажалост, ово побољшање је било пролазно. Све чешће нам долазе пацијенти чија су деца − након клиничких испитивања и примене Протокола у лечењу − отписана. Та деца су неколико месеци раније могла бити излечена, али Протокол искључује могућност да лекар самостално примени старе опробане методе. Откад је Французима пренет ‚План канцер‘, влада сукцесивно и постепено демонтира социјалну сигурност, предајући кључеве социјалног осигурања у приватне руке. Овакав систем даје пацијенту право на онолико лекарских услуга колико је претходно с њима уговорио. За то време познати уметници користе своју харизму да у ТВ спотовима (претпостављам, искрено верујући) говоре о превентивном скринингу за откривање рака дојке или дебелог црева, које ћете – тако уплашени – платити сопственим новцем пореског обвезника. Страх од рака је моћно оружје!“
После вишемесечне борбе родитеља из Удружења Аметист за опстанак Одељења у Garches, од којих је неколицина започела штрајк глађу, победила је бирократија, а своје право на наставак лечења, започетог на Одељењу др Никол, родитељи ће бранити на суду.
[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *