PEČATOVA ELEKTRONSKA POŠTA: Da li je na delu „dolarska“ pljačka planetarnih razmera

Kao svojevrstan komentar ili nastavak virtuelnog dijaloga sa temama i sadržajem tekstova koje objavljuje „Pečat”, na adresu [email protected] stižu pisma, i podsticaji čitalaca. Objavljujemo osvrt na jednu aktuelnu temu našeg čitaoca, ekonomiste iz Beograda – Velimira Odovića

Gospodin Momir Bulatović, u svom prilogu koji je objavio nedeljnik „Pečat“, broj 333, pod podnaslovom: „Dolar je sve ugroženiji na poziciji svetskog novca“ između ostalog navodi da se „Amerika iz krize (misli se na krizu iz 2008. godine) izvukla tako što je jednostavno štampala trilione i trilione dolara“.
Moram reći da me ovi navodi gospodina Bulatovića neodoljivo podsećaju na nedavnu izjavu predsednika Ruske Federacije, gospodina Putina, u kojoj je, između ostalog rekao da „Sjedinjene Američke Države parazitiraju na štampanju dolara“.
Američki dolar je posle Drugog svetskog rata dobio status „svetskog novca“. Ovo se desilo u očekivanju da će SAD poverenje dobijeno od celog sveta opravdati i biti dostojan i odgovoran garant njegove stabilnosti, odnosno da dolar neće biti obezvređivan doštampavanjem ili na bilo koji drugi način. Nažalost, navedena očekivanja su izneverena, jer su SAD ta očekivanja jednostavno pretvorile u biznis neslućenih razmera. Pod kontrolu kadrova SAD stavljene su, takoreći, sve ključne funkcije u međunarodnim finansijskim institucijama i organizacijama, a štampanje dolara pretvoreno je u najunosniju industrijsku granu, odnosno u „finansijsku industriju“. Na taj način SAD su obezbedile nekontrolisano štampanje „prljavih“ dolara u neograničenim količinama, čime se obezvređuje vrednost dolara u svim oblicima njegove namene kako kao domaćeg, tako i kao svetskog novca, ali i kao novca uloženog u štednju, raznih depozita, pa i novca poverilaca za dobijene kredite i sl. „Prljavi“ dolari se štampaju u potaji, daleko od očiju javnosti. Procedura je sasvim jednostavna. Dolari se štampaju normalno, na njima ne piše da su „prljavi“, država ih koristi za izmirivanje svojih obaveza i na taj način ih legalizuje u platnom prometu. No, kako ovim dolazi do obezvređivanja dolara, i tu su SAD našle svoju računicu − one jednostavno sve svoje obaveze izmiruju obezvređenim dolarima, na račun svojih štediša, raznih deponenata, kreditora i dr.
U nameri da makar okvirno sagledamo obim obezvređivanja dolara nekontrolisanim štampanjem, mi smo na bazi kursnih listi koje svakodnevno objavljuje Narodna banka Srbije analizirali kretanje kurseva vodećih svetskih valuta: britanske funte, evra, dolara i švajcarskog franka prema dinaru za period od 10. juna 2010. godine do 1. septembra 2014. godine i utvrdili da je u navedenom periodu rast kursa dolara zaostajao za rastom kursa britanske funte za 14,33 odsto, evra za 9,34 odsto i švajcarskog franka za 23,65 odsto. Ovo praktično znači da su u ovim procentima obezvređena sva ulaganja navedenih valuta u dolarsku štednju, depozite, odobrene kredite i sl, ali i obaveze koje SAD imaju prema svojim kreditorima.
Ako je ova računica tačna, onda ne treba da čudi:
što SAD pretenduju da vladaju celim svetom i što smatraju da su oni nešto drugo u odnosu na ostatak sveta;
što SAD širom sveta ratuju i imaju vojne baze;
što su SAD najzaduženija zemlja sveta i što trenutno duguju 26 triliona dolara i što po svakoj kreditnoj kartici građani SAD u proseku duguju 15.270 dolara;
što SAD svakog sata u godini troše po 200 miliona dolara kojih nema (iz kredita);
što prihodi SAD od tzv. „finansijske industrije“ učestvuju sa 21 odsto u bruto društvenom proizvodu, naspram učešća poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede i lova sa 1,2 odsto, građevinarstva 3,6 odsto, industrijske proizvodnje 12,5 odsto i sl. (prema podacima za 2012. godinu);
što u SAD ima 13,1 odsto nezaposlenih;
što je životni standard građana SAD opao od 1999. godine do danas za 9 odsto i što se procenjuje da će opasti za daljih 25 odsto ako dolar izgubi status svetskog novca;
što 50 miliona građana SAD, odnosno svaki šesti od njih 300 miliona prima pomoć države u hrani da bi mogao da preživi.
Mislim da sa ovim nabrajanjem treba da se stane i da može da se zaključi da je na delu planetarna pljačka deponenata dolarskih depozita, štediša, poverilaca itd, i treba očekivati da će oni pokrenuti lavinu raznih zahteva kojima će pokušati da spasu što se spasti može, čime će SAD dovesti do spoznaje prava.
Na kraju, smatram da ni Ujedinjene nacije ne bi trebalo da ostanu ravnodušne prema ovakvom delovanju SAD, već naprotiv, smatram da bi trebalo očekivati da one pod hitno nalože međunarodnu istragu o svim aspektima ove pljačke planetarnih razmera.

Jedan komentar

  1. Bravo za komentar, poštovani!
    To su i moje najintimnije misli. Iako nisam ekonomista i žmureći osećam da odavno trpimo posledice indoktrinacije smrdljivim neoliberalizmom. Oni koji su zaduženi da nas osvešćuju i o svemu tome istinito obaveštavaju to ne rade. Lažu nas.
    Što se ekonomske misli tiče inteligencija je nepoštena!
    Može li da se očekuje izlaz iz krize ako dolar nema zlatnu podlogu?
    NE! NE! Po stotinu puta ne.
    Ovo ekonomistima treba ponavljati kao mantru. Političarima takođe.
    Sve svoje aktivnosti izabrani moraju usaglasiti sa ovim.
    Racionalna ekonomska misao treba da pretpostavlja ekonomsku saradnju i nadmetanje u proizvodnji dobara. Kasnije tek o trgovini i raspodeli.
    Svet je mnogo lepši ako se polazi od, smatram, te činjenice o SAD kao svetskom parazitu. Treba tu dodati i značajan osvrt na one koji bezvredni dolar kao sretstvo plaćanja potenciraju kao što su na primer petroArapi i evropske kolonije.
    Ali i naslednici dolara, možda nekoliko valuta, neće li one biti još na gorem glasu od dolara?
    Ako se juan, jen, rublja ili nešto pedeseto izmetnu u dolar 2, dolar 3 i tako redom, pa to zemljanima ne treba.
    A time se dolazi do suštine.
    Može li se, a ekonomija teba da bude egzaktna nauka, doći do istinite definicije novca?
    Šta je, a šta treba da bude, kako, na koji način.
    Jedan dakle multidisciplinarni pristup odgovorima koji nas čekaju.
    Ako neko čije je pismo ćirilica, nekog lepog budućeg dana dospe do ljudskih naseobina na spoljnim velikim planetama to će biti onaj koji odlično poznaje kineski jezik.
    Kao neko ko ima prijateljicu kineskinju i poznaje kinesku kulturu i istoriju iznosim opet svoje intimne misli da me hvata strah pred onim što se ukazuje kao mogućnost razvoja tog već sada džina koji se naziva N R Kina.
    Prvobitno oduševljenje činjenicom da se naše zajedničke težnje maltene poklapaju i da nam ta zemlja pretstavlja jednu od dve naše uzdanice zamenilo je saznanje da oni nisu u druge slobodoljubive zemlje zaljubljeni već da nezadrživom snagom kao najezda skakavaca guraju napred svoje projektovane zamisli privrednog razvoja ali koji nije ništa drugo do suštinska kopija američkih ideja. Kapitalizam i taj novi socijalizam se suštinski poklapaju. Kad to razumem samo žalim za tim da u svetskom razvoju za sad nema vizije. Nema vizije! Pokretača ima, ali oni su braća američkih parazita.
    A šta je sa planetom, sa onima koji će preuzeti dizgine svetskog razvoja? Bojim se biće još gori ti novi šareni novci.
    Pitanje je dakle suštine novca.
    Velika tragedija koja nas čeka propašću dolara igleda biće samo šala pred onom zbiljom u kojoj će živeti naši potomci.
    Šta je dakle novac?
    Čemu služi?
    Ima li kakve zamene?
    Je li trampa jedina pravedna trgovina?
    Zašto nas lažu profesori ekonomije kada odgovore na pitanja daju toliko tupavo koliko bi ih davali i šverceri sa buvljaka? Pa oni barem moraju a imaju viziju ako ne znaju istinu.
    Pravilni odgovori na tih nekoliko pitanja bitno menjaju život 7 milijardi ljudi pod ovim plavim nebom.
    Ko gospodari iz senke?
    Zašto?
    Do kada?
    Ja nisam pristalica zavere.
    O meni će kao neznalici I o mom neznanju učeni ekonomista na ovo napisano reći kao i moji Piroćani
    “Sve mi ‘edno ko na čoravoga d’n i noč”
    Provodim dan u razmišljanju o nekim problemima matematike koji me sve više kako vreme prolazi zaokupljaju kao što je pitanje Šta je broj i nekim problemima ekonomske misli ništa manje bitnim a to je ŠTA JE NOVAC?
    Ta poslednja pritanja Koji je smisao života i Postoji li bog treba srušiti sa stola i postaviti pravo, o novcu.
    Osećam da će neki moj daleki potomak da plače jer o prirodi novca ništa ne zna. Mogu da o struji ne znam ništa ali mi je dovoljno iskustvo drugih da znam kako da je koristim i kako da se od nje zaštitim. Ako hoću znanje o struji pravac Bulevar Revolucije 73 prizemlje, levo ( živa li je draga tetka Mica? )
    A o ekonomiji, ko će me poučiti?
    I ko o tome uopšte zna neku istinu?
    Svi imaju svoje laži.
    Ja ne vidim, ja osećam da mi serviraju istine kao kolače.
    A ja kao pravda, slepa boginja imam povez preko očiju.
    Probao sam da okusim te kolače istine.
    Oni smrde!
    Izvinite, JA NE ŽELIM DA JEDEM GOVNA!
    I rado bih istukao, kao Brus Li Čaka Norisa, sve one koji o tome nešto više znaju a lažu iz samo njima znanih razloga. Sve dok se sa njih od te tuče diže prašina ne bi mi bilo dosta.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *