НАТО: војне замке на финансијском песку

У самој ЕУ, нису кадри да кризне процесе објасне „ратом санкцијама“ који су започели Вашингтон и Брисел против Русије, али реалност је управо таква. Главни удар нове кризе је осетила управо пољопривредна индустрија. Још је све уочљивије ако се у обзир узме динамика. Ако су раније стручњаци прогнозирали раст обима малопродаје пољопривредних производа, сада је прогноза промењена. Eurostat предвиђа да ће обим продаје у 2014.години бити смањен за 0,2% и у еврозоони, и укупно у ЕУ. Рекло би се, да се за ЕУ закључак сам намеће: требало би бавити се тражењем „драјвера раста“, поново размотрити своју недовољно далековиду политику и покушати вратити се на руско тржиште, док место на њему нису заузели конкуренти са других континената.

Ипак, геополитичка слабост и несамосталност Брисела доводе до тога да смо у позицији да видимо једну контрадикторну тенденцију. Док стручњаци ЕУ рачунају све губитке, многи европски лидери изражавају буквално покорну послушност, и то пред ратоборим „јастребовима“. Пред самит НАТО у месту Њупорт у Велсу, агресивне антируске иницијативе Запада све су гласније. ЕУ би морала да се на другачији начин ухвати у коштац са токовима светске економије, а за то им је потребан нови модел, а најпре нови људи- у разговору за „Глас Русије“ рекао је председник руске компаније за економски консалтинг „Неокон“ Михаил Хазин:

За остваривање ефикасних промена неопходно је пре свега изменити сам модел. Али, стари естаблишмент не може то да учини, јер као у овом случају, његови представници много губе. Осим тога, они не желе да се одрекну сопствених потеза и приступа. Оно што данас видимо, промене у економији су веома озбиљне и како би се могло одговорити на њих, потребни су нови људи.

Могу се приметити и одређне „линије подела“ у самој ЕУ, и посебно незадовољство држава из источноевропског региона- рекао је за „Глас Русије“ директор руског Инстиута проблема глобализације Михаил Дељагин:

Садашња криза носи објективни и глобални карактер. Не може само Европа да се супротстави току кризе. Али, и Европа мора са своје стране да учини одређене кораке: да се одрекне „колонијалног“ карактера „освајања“ Јужне и Источне Европе, да дозволи државама овог региона да нормално развијају сопствена предузећа (чак и ако она буду конкуренти предузећима у развијеним државама), да дозволи извоз ван ЕУ, и то више од 50%. Ово би све допринело развоју целокупне европске економије.

За сада НАТО и ЕУ користе војну реторику, а трговачко-економске позиције у Русији заузимају конкуренти са других континената. Пре или касније украјинкса криза ће бити регулисана, а питање је шта ће онда остати у ЕУ- амерички ловци?
http://serbian.ruvr.ru/2014_09_04/NATO-vojne-zamke-na-finansijskom-pesku-5803/