Мало је врба колико је Срба

Како албанска полиција ради на Косову, тако и хрватска, и она у БиХ, већ годинама раде, спроводећи прогон преосталих Срба сталним застрашивањем и „пречишћавањем“ спискова

Пише Наташа Јовановић

Лов на Србе у целом региону некадашње Југославије, а одскора и у јужној покрајини, постао је стална или привремена делатност оних који су на србомржњи саградили своје империје. На Косову, у Хрватској, Босни и Херцеговини пролазне владе и њихове фракције, њихове полиције и тајне службе увек су у могућности да пронађу још једног Србина и оптуже га за ратне злочине, био он заиста крив или не.

СЕЧА КНЕЖЕВА Вршилац дужности шефа ЕУЛЕКСА Жоел Ваштер недавно је изјавила да су издати налози за хапшење градоначелника Зубиног Потока Стевана Вуловића и бившег председника ове општине Славише Ристића. Ваштер је изјавила да је Вуловић осумњичен за организовање бекства лица лишених слободе, а Ристић за угрожавање мисије УН и придруженог особља, те за тешко убиство. И један и други, поучени искуством Оливера Ивановића, који се одазвао позиву на разговор пре осам месеци, али се, без подигнуте оптужнице, са њега још није вратио, напустили су Косово.
[restrictedarea] У разговору за „Печат“ Ристић каже да сама оптужница није била изненађење, већ тежина онога за шта се терети.
„Како сам дуги низ година био председник општине, и у време организованог отпора Срба на Космету, као и у тренутку страдања припадника РОСУ на путу Зубин Поток – Косовска Митровица, а под околностима које тек треба да буду истражене, очекивао сам да ћу бити позван, али у својству сведока. На могућност сумњичења за убиство нисам ни помишљао. Тог 25. јула када је убијен припадник РОСУ био сам у својој кући, удаљен 3,5 километара од места Вараг где се десио инцидент. Чула се рафална паљба. Нико са сигурношћу не може да тврди ко је први започео паљбу и под којим околностима и како је усмрћен припадник РОСУ. Након 15 дана ЕУЛЕКС је расписао потерницу за шест особа из Зубиног Потока и тек сада, после толико времена, у недостатку доказа против њих, кренули су са нападом на мене, с идејом, претпостављам, да ми наметну улогу конспиратора. Од јула 2011. до ове године прошло је довољно времена да оптужница, уколико постоје било какви докази, буде подигнута. Међутим, позив је уследио тек сада .Чини се да се чекао подесан политички тренутак, а он је уследио након избора који су одржани прошле године. Најаве албанске штампе да следи елиминација српских лидера који су свих ових година били уз свој народ и своју државу обистиниле су се. Сеча кнежева је почела“, истиче Ристић.

НА СТРАНИЦАМА АЛБАНСКЕ ШТАМПЕ Још у фебруару месецу албански медији почели су да најављују хапшења виђенијих Срба на северу Косова, позивајући се на „поуздане изворе из ЕУЛЕКСА“.
Међу онима који су се нашли на страницама албанске штампе, а за које се тврдило да ће бити ухапшени, били су бивши полицијски функционери и политичари којима Приштина приписује кривична дела „ратних злочина“. Та кривична дела приписана су и Оливеру Ивановићу, и Драгољубу Делибашићу, без икаквих доказа, само на основу чињенице да су се окупљали на митровачком мосту и тамо „митинговали“!
Шта је позадина чињенице да су се на списковима оптужених и Срба виђених за хапшење нашли све листом лидери које је народ препознао као своје вође?
Адвокат Оливера Ивановића, Небојша Влајић, сматра да је његово хапшење део пројекта који има за циљ разарање једног народа.
„Хапшења или претње хапшењима најистакнутијих припадника српског народа на Космету никада нису престајали од 1999. године. Оливер Ивановић је најдоследнији и најутицајнији представник Срба на Косову и тренутак када је ухапшен, у јеку локалних избора где је био најозбиљнији кандидат за градоначелника северне Косовске Митровице, говори да су ЕУЛЕКС и приштинске власти желеле да га уклоне са политичке сцене. Њега окривљују за догађаје из 1999. и 2000. године, а хапсе га тек сад и то тако што подгревају приче које слушамо већ 15 година или позивају старе сведоке да кажу оно што до сада никада нису рекли. Његово хапшење и држање у притвору у Приштини у условима који се психички не могу издржати, такође потврђују да онај ко води овај поступак има лошу намеру, а упорно одбијање да га преместе у затвор у Косовској Митровици говори да су желели да га елиминишу и одвоје од свог народа.“

ЈОШ ГОРЕ НЕГО ШТО ИЗГЛЕДА Да је све још горе него што изгледа, потврдио је и потпредседник наводне владе Косова и министар правде Хајредин Кучи изјавом да ће бити процесуирани сви „такозвани чувари моста“, па чак и они „који су им воду доносили“! Убрзо, постало је јасно да постоји и шири списак на којем се налазе имена чак четрдесет Срба. Никада јасније Србима на Косову није било да овога пута не могу рачунати на помоћ државе Србије, која је потписивањем Бриселског споразума пристала да се не меша у правни систем тзв. Косова. И да су пред лицем истог споразума исти и они који су у њему узели учешће, и они који су му се противили, јер у оба случаја реч је о Србима.
„Бриселским споразумом Србија је прихватила правни поредак Косова и тиме се лишила права да у њему узме учешће. А главни адут свих гарнитура на власти које су се залагале за Бриселски споразум био је да ће његова примена донети сигурност и економски напредак. Да ли је опстанак Срба условљен правном сигурношћу и физичком заштитом полиције која ужива поверење грађана? Јесте, недвосмислено. Али, плашим се да нисмо стекли ни једно ни друго“, наводи Ристић и додаје да се дуго носио мишљу да се преда, али да су две стране преломиле да се обрати држави Србији за помоћ, а то су неповерење у косовске институције и брига о породици.
„Многи од представника власти у Србији били су заједно са нама на већини протеста које смо ми Срби организовали. И бранећи тај педаљ српске земље, ја нисам само испунио обавезу човека који доле живи већ и обавезу неког ко је у договору са својом државом чувао Устав и поредак. Уколико моја држава не може да ми помогне, то поштујем, али са тим сазнањем бићу богатији за још једно, да је од сада ово мој лични, приватни проблем. И не само ја, већ сви они Срби чије главе ће се закотрљати као упозорење северу да више никада не би смео да угрози процес интеграција у тзв. Републику Косово. А циљ нису ни саме интеграције, нити формирање косовских институција, већ план етнички чистог Косова.“
Подсетимо да је након хапшења Оливера Ивановића почело и бекство бивших полицајаца и функционера МУП-а који су се чак спремали да конкуришу за прелазак у такозвану Косовску полицијску службу (КПС) јер су добили информацију да ће бити хапшени. Била је то тек „прва фаза“, јер спискови садрже и имена оних Срба који су се на било какав начин, од 1999. године, замерили дојучерашњим албанским терористима који се сада појављују као легитимни и међународно признати политички заступници лажне државе Косово.
Српски извори на Косову кажу да је реч о списку који у овом тренутку садржи преко 1.000 имена, да се он и даље допуњава новим именима, те да је сваки Србин потенцијална мета, само ако неки Албанац прстом покаже на онога за кога процени да му смета.

ЦЕО НАРОД НА ОПТУЖЕНИЧКОЈ КЛУПИ О непристрасности мисије ЕУЛЕКСА најбоље сведочи однос овог органа према Албанцима оптуженим за најтежа кривична дела, па се, како каже адвокат Влајић, као озбиљно поставља питање равноправности грађана и једнакости пред законом.
„ЕУЛЕКС на Косову води још неколико поступака за иста или слична кривична дела, укључујући ратне злочине и тешка убиства. Предмет који се са овим може упоредити по озбиљности коју би морао да има, јесте суђење Дреничкој групи и лидерима ОВК. У овом предмету, познато је, сви окривљени се, уместо у притвору, налазе на болничком лечењу, иако нико од њих није болестан. То је толико очигледно да чак и штампа на албанском језику о томе пише. ‚Коха диторе‘ у чланку од 24. априла 2014. године пише да моћници на Косову, уместо да су у затвору, притвор издржавају у болницама. Они излазе и слободно се крећу, а у болницу се враћају само у одређено време. Када им одреде да се поступак води у судској згради у Митровици или да буду премештени у притворску јединицу у Митровици, они побегну и крију се три дана док уценама не натерају суд да донесе одлуку која се њима допада. Онда се опет врате у болницу да би се лечили од болести за које сви знамо да не постоје. Један од окривљених је уместо у болници виђен у кафићу, где је министру правде Косова који се тамо затекао, понудио да плати пиће!? Невероватно да би било истинито, али на Косову је и то могуће.“
А како албанска полиција ради на Косову, тако и хрватска већ годинама ради, спроводећи прогон преосталих Срба сталним застрашивањем и „пречишћавањем“ спискова оних који су виђени као могући ратни злочинци, а такав је сваки Србин судећи према политици коју спроводе хрватске власти. Доказ да је то тако дале су власти у Вуковару, у лето прошле године, када су похапсиле 12 бивших припадника територијалне одбране, оптужујући их за ратне злочине против 16 хрватских цивила, ратних заробљеника, рањеника и болесника у октобру 1991. Међу њима је био чак и дугогодишњи полицијски службеник „демократске Хрватске“. Истина, Србин.
Исто тако, пре неколико дана припадници Агенције за истраге и заштиту Босне и Херцеговине на подручју Добоја и Теслића ухапсили су 13 особа осумњичених за ратне злочине. Листом Србе. То не чуди будући да је пре неколико година Босном и Херцеговином почео да кружи „списак мржње“, који су сачиниле непознате невладине организације и доставиле га федералној полицији у Сарајеву (на списку се нашло неколико хиљада Срба из Републике Српске и Србије које „непозната лица терете за ратне злочине“).
Да ли на Балкану може бити мира, докле год је један цео народ на оптуженичкој клупи, а сви други себе представљају као жртве и легитимне ловце на сваку српску главу?
[/restrictedarea]