„Јужни ток“ нема алтернативу

Ратко Паић

Премда још увек није постигнут кључни договор између Европске комисије и Русије у вези мегапројекта „Јужни ток“, остаје чињеница да се цеви будућег гасовода однедавно већ налазе на Балкану, што сугерише на закључак да би након доношења одговарајуће политичке одлуке оне ускоро могле бити претворене у функционални цевовод који ће омогућити Старом континенту енергетску безбедност, а транзитним земљама попут Србије и више од тога, односно милионске приходе.

Наиме, када је реч о Бугарској, првој балканској земљи која се налази на траси „Јужног тока“, у њену луку је пре неколико дана упловио први од четири италијанска брода са потребним цевима, које ће се до даљег чувати у Бургасу о трошку извођача радова, у очекивању позитивног исхода наставка преговора, с обзиром да је Гаспром заједно са неколико својих европских партнера, по казивању својих официјелних представника – „одлучан у намери да тај пројекат спроведе по плану“.

Међутим, што се тиче саме Србије, она није принуђена да чека док се вербалне варнице око услова изградње гасовода не претворе у праве варнице у Бугарској којима се варе спојеви на цевима, већ она може одмах да крене у изградњу, и штавише, када „Јужни ток“ из суседне земље уђе у Србију, онда по речима стручњака већ мора обавезно да буде завршена примопредајна станица за гас код Зајечара, па је стога најављено да ће се у догледно време истовремено радити на преко 20 локација – испод река и преко њива.

А само када је реч о поменутим извођачким радовима на гасоводу, за њих је премијер Вучић пре десетак дана рекао да ће донети српским фирмама зараду у износу од 500 милиона евра, и што је при том посебно нагласио – „чак и ако гас никада не би пролазио, српске фирме би профитирале”, из чега произилази недвосмислени закључак о непостојању било каквог пословног ризика и сигурној заради од реализације „Јужног тока“.

Иначе, као илустрација онога на шта ће личити његова изградња и значај који ће имати за овај простор, најбоље може да послужи један сличан пројекат, али још већи и грандиознији, ако је то уопште могуће замислити, који се управо ових дана почео градити на истоку Русије, под називом „Снага Сибира“, када је руски председник Путин свечано означио почетак радова на том гасоводу којим ће се допремати руски гас у Кину, уз напомену да се ради „о највећем грађевинском подухвату на свету“, чија изградња ће по његовим речима омогућити гасификацију и подстаћи развој машиноградње, металургије и хемијске индустрије, а такође и створити нова радна места и омогућити високотехнолошку производњу.

А то све заједно улива наду да ни оне цеви које су допремљене бродом у бугарску луку Бургас неће још дуго чекати на истовар и почетак изградње у тој земљи, исто као и у Србији где се очекује завршетак првих 30 километара цевовода до краја године. Уосталом, управо такву оцену је изнео и директор аустријске енергетске групе ОМВ Герхард Ројс, када је недавно рекао да „санкције које је Европска унија увела против Русије неће омести реализацију плана о гасоводу „Јужни ток“, јер би по њему „Европа сама себи нанела штету ако би спречила градњу“. Другим речима, још једном се потврђује позната чињеница која гласи да „Јужни ток“ нема алтернативу на средњи, а вероватно ни на дужи рок.
http://serbian.ruvr.ru/2014_09_08/Juzhni-tok-nema-alternativu-8421/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *