Један заборављени споменик

Борба за Београд била је само једна од многих битака, али фелдмаршал Макензен ју је учинио јединственом у историји Првог светског рата, рата који није знао за витештво – Макензен је одлучио да подигне споменик своме непријатељу

Пише Милош Војиновић

У првим годинама XX века човечанство се први пут упознало са бријачем „Жилет“, са чајем запакованим у филтер кесицe, рајсфершлусом и модерним брусхалтером. Усисивачи су почели да се усељавају у домове, а за доручак се први пут јео корнфлекс. Требало је олакшати и улепшати свакодневни живот.
[restrictedarea]

РАТ У КОЈЕМ НИЈЕ БИЛО МИЛОСТИ Када је 1914. започео Први светски рат, проналазачи су се окренули другој врсти истраживања. Први пут употребљени су бојни отрови и тенкови, читави научни институти су имали за задатак само једно − да артиљерија буде што прецизнија и да се гранате испаљују што брже.
Немачка војска је и цивиле сматрала легитимном метом. Немачке подморнице потапале су путничке бродове у Атлантском океану, немачка армија је рушила цркве и стрељала цивиле не само у рату против Русије већ и у Белгији и Француској. Таква суровост пратила је и аустроугарску војску за време операција у Србији током 1914. К и К трупе срушиле су споменик Карађорђу на Калемегдану. Београд је био један од ретких градова у историји који је имао и своју званичну „умрлицу“, коју су по улицама Београда лепили аустроугарски војници. Мађарски лист „Будапест хирлап“ истицао је да „Београд поново улази у састав мађарске круне и ништа га више неће од ње отргнути. Београд поново добија своје право име, своје мађарско име, зове се сада Нандор Фехервар“.
Био је то рат у којем није било милости. Србију и српски народ немачки геополитичар Фридрих Нојман описао је као „професионални реметилачки фактор“, који има право на живот само уколико се повинује директивама из Берлина. Нојман је то записао 1915, када је Аустро-Угарска затражила помоћ за поход против Краљевине Србије. Немачко царство је свом јужном савезнику послало помоћ, Једанаесту армију и фелдмаршала Августа фон Макензена. Немачка помоћ је била велика. Једанаеста армија је пре напада на Србију успешно ратовала против Француза током 1914. и против Руса 1915. Српска врховна команда, која је 1914. понизила Оскара Поћорека, сада је требало да се суочи са Макензеном, који је због својих победа на Источном фронту уочи напада на Србију напредовао до највишег чина немачке војске, чина фелдмаршала.

НАРОД КОЈИ СЕ ЖРТ-ВУЈЕ ДО ПОСЛЕДЊЕГ Почетком октобра 1915. све је било спремно за заједнички напад Немачке, Аустро-Угарске и Бугарске на Краљевину Србију. Тешка немачка артиљерија стационирана на левој обали Дунава неколико дана је бомбардовала Београд. Пре него што су се 7. октобра борбе пренеле на београдске улице, Макензен је својим војницима поручио: „Војници, ви не полазите ни на италијански, ни на руски, ни на француски фронт. Ви полазите у борбу против једног новог непријатеља, опасног, жилавог, храброг и оштрог. Ви полазите на српски фронт и на Србију, а Срби су народ који воли слободу и који се бори и који се жртвује до последњег. Пазите да вам овај мали непријатељ не помрачи славу и не компромитује досадашње успехе.“
Можда истога дана, са друге стране Дунава своје војнике је бодрио један други официр, мајор Драгутин Гавриловић, који је свој говор започео чувеним речима: „Јунаци! Тачно у 15 часова непријатеља се има разбити вашим силним јуришом, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао.“
Борба за Београд је завршена након неколико дана, српска војска је била приморана на повлачење. Била је то само једна од многих битака, али фелдмаршал Макензен ју је учинио јединственом у историји Првог светског рата, рата који није знао за витештво – Макензен је одлучио да подигне споменик своме непријатељу. На ободу Кошутњака, у Улици кнеза Вишеслава налази се јединствени споменик. Сви учесници рата су по окончању рата градили велике споменике у знак сећања на сопствене победе и подвиге својих војника. Сви су градили за себе, славили су своје победе, а војницима који су 1915. године бранили Београд споменик је изградио непријатељ. Макензен је желео да остане нешто што ће подсећати на храброст и пожртвованост бранилаца Београда. На малом споменику налази се кратак натпис „hier ruhen serbische helden – овде почивају српски јунаци“.
[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *